Srbija uvozi ugalj za grejanje

Bajatovića je najavio da će cena „plavog energenta“ od 1. januara 2015. dostići tržišnu cenu, a iz EPS-a je stigla informacija da je Elektroprivreda Srbije svojim zavisnim društvima zabranila da prodaju ugalj.

Jednostavno, potrošači se plaše da će u slučaju poskupljenja gasa i nedostatka najjeftinijeg uglja, a to je onaj domaći, plaćati veće račune za grejanje nego što je to sada slučaj.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da su obe izjave iznuđene trenutnim uslovima poslovanja Srbijagasa i EPS-a koji su nepovoljni.

"Činjenica je da su dugovanja Srbijagasa zbog nenaplaćenih računa ogromna. Stoga je potrebno povećati prodajnu cenu „plavog energenta“ kako bi preduzeće imalo novac da ga kupuje od snabdevača iz Rusije. Takođe, poplave su napravile veliku štetu u rudnicima u Kolubari i Kostolcu. Prošlo je dosta vremena od poplava, puna četiri meseca, a faktički su tek sada počeli radovi na isušivanju nekih velikih polja na površinskim kopovima. To će svakako usloviti nedostatak uglja iz domaćih kapaciteta pa odluka poslovodstva EPS-a da se ugalj ne prodaje građanima i firmama za grejanje deluje sasvim racionalno", ističe Vuletić.

Ipak, on dodaje da sa druge strane treba uzeti u obzir da građani Srbije imaju niska primanja, a da je privreda u teškoj situaciji.

"Potrošači imaju velike probleme da plate i sadašnje cene gasa, a u slučaju da Vlada dozvoli njegovo poskupljenje, taj problem će postati još veći. Ako premijer Aleksandar Vučić odobri smanjenje plata i penzija za 10 odsto, većina potrošača više neće biti u mogućnosti da plaća račune za gas. Jednostavno, neće imati odakle. S obzirom na takvu situaciju jedino rešenje je donošenje socijalnih karata. Država je dosad izbegavala da ih donese jer bi na taj način priznala koliko siromašnih ima u zemlji što je prilično nepopularno. Sada postoje nagoveštaji da će država izraditi socijalne karte pa će se precizno znati koji građani i u kom iznosu ne mogu da plaćaju račune pa će biti oslobođeni te obaveze, odnosno biće donirani od strane nadležnih. Naravno, tim spiskovima treba da budu obuhvaćeni samo istinski siromašni, a ne oni koji imaju a ne plaćaju račune. Kada je reč o uglju, dobra stvar je što će biti povećan uvoz iz zemalja okruženja tako da neće biti nestašica. Istini za volju, taj uvozni ugalj će biti skuplji od domaćeg, ali je on i kvalitetniji", naglašava Vuletić.

Podsećanja radi, prema procenama Fiskalnog saveta dugovanja Srbijagasa su ukupni dug Srbije podigla za 800 miliona evra. Gubici tog preduzeća su se u prošloj godini povećali na 500 milijardi dinara.

Odluku o zabrani prodaje uglja građanima i privredi Elektroprivreda Srbije je obrazložila majskim poplavama i radi obezbeđivanja zaliha uglja na deponijama u termoelektranama kako bi se za privredu i građane Srbije obezbedilo stabilno snabdevanje strujom u zimskom periodu.

Na kragujevačkim stovarištima mrkog uglja prema zvaničnim informacijama ima u dovoljnim količinama, dok drvenog ima veoma malo, pošto je njegova isporuka iz domaćih rudnika obustavljena još prošle nedelje.

U preduzećima za prodaju ogreva kažu su još pre desetak dana zvanično obavešteni da, zbog majskih poplava, Kolubara i Kostolac neće moći da isporučuju drveni ugalj, te da će se sve proizvedene količine tog uglja koristiti za proizvodnju električne energije.

Otuda su prodavci ogreva već započeli nabavku drvenog uglja iz Bosne i Hercegovine i iz Obilića na Kosovu. Prve količine tog uglja iz BiH u Kragujevac treba da stignu ovih dana. U Kragujevcu se mrki ugalj prodaje po ceni od 13.000 do 21.000 dinara po toni. Drveni ugalj košta oko 8.000 dinara po toni.