Skuplje dugovati banci nego državi

Maksimalne zarade na pozajmicama propisane u Makedoniji, Hrvatskoj, SAD, velikom broju zemalja EU, pišu Novosti.

Srbija

Izvor: B92

Ponedeljak, 11.03.2013.

13:25

Default images

Kamate na kredite u Srbiji veće su čak od zvaničnih zateznih kamata, koje država zaračunava za sva kašnjenja u plaćanju.

Tako će firma ili građanin koji okasni sa namirenjem poreza, na primer, svoj dug platiti uz uvećanje od 19,75 odsto, ali dinarski kredit u bankama ne može da dobije po ovoj stopi, već po znatno višoj. I za dug u evrima zvanična zatezna kamata je 8,75 odsto, ali regularni krediti vezani za evropsku valutu teško da mogu da se nađu ispod 10 odsto.

Da kamate u pojedinim bankama ulaze u zonu zelenaških davno je poznato. Pojedine susedne zemlje uveliko su ograničile maksimalnu visinu kamatnih stopa u banakama na svom tržištu. Ipak, pitanje da li u Srbiji može da se ograniči cena kredita, izazvalo je različite odgovore stručne javnosti.

Uz napomenu da, koliko zna, nema zvaničnih najava guvernera NBS da će ograničiti kamate stope, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da se striktno protivi toj mogućnosti.

"Ekonomska nauka odavno je pokazala da svako administriranje cena, odnosno kamatnih stopa, vodi tome da potrošači na kraju plate još veću cenu, jer banke i finansijske institucije iznađu način da naplate efektivnu cenu kredita", ističe profesor Đukić.

"To ne treba brkati sa “plafoniranjem” kamata koje postoji u svetu, u kontekstu zabrane zelenaških kamata, što rade i razvijene industrijske zemlje. U ovom trenutku razmišljati o ograničavanju kamatnih stopa, mislim da bi bilo potpuno neracionalno, jer ovde nije problem cene kredita za prvoklasne klijente."

Đukić navodi da najgore prolaze mala i srednja preduzeća koja imaju lošu kreditnu istoriju, i nisu namirivala dugove. Kamate su ekstremno visoke za grupu visokorizičnih klijenata.

"Uprosečavanje kamata je besmisleno, jer najbolji klijenti uvek mogu da se zaduže i spolja i u zemlji pod vrlo povoljnim kamatama", ističe profesor Đukić.

I ministar finansija Mlađan Dinkić smatra da ne bi imalo svrhe ograničavati visinu kamatnih stopa.

"Banke će naći način, kroz uvećanje marži i na druge načine, da nadoknade gubitak koji bi imale ako se ograniče kamatne stope" , kaže ministar Dinkić.

Ipak, profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris navodi da bi verovatno trebalo razmotriti mogućnost da se propiše maksimalno dozvoljena kamatna stopa.

"To već postoji u Makedoniji, Hrvatskoj, SAD, velikom broju zemlja EU, i Crna Gora je propisala maksimalne stope na privremenoj osnovi", ističe Fabris.

"Mislim da bi tako nešto trebalo doneti jer pojedine kamatne stope, ne generalno sve, ulaze u zonu zelenaških kamatnih stopa."

Fabris, koji je inače i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore, ističe da su u Crnoj Gori kamatne stope ograničene na 14 odsto kod kredita za preduzeća, odnosno na 15 odsto za građane. Dok je u Hrvatskoj i Makedoniji to ograničenje vezano za referentnu kamatnu stopu i kreće se oko 12, 13 odsto.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić, ističe da bi u slučaju administrativnog ograničavanja kamata znatno manji broj klijenata mogao da dobije kredite, pa bi se ravnoteža na kreditnom tržištu uspostavila na nižem nivou. To znači da bi ponuda kredita, odnosno ponuda novca bila niža u odnosu na tražnju - pojašnjava profesor Hanić.

On smatra da je jedino rešenje da Narodna banka relaksira monetarnu politiku, pojeftini novac i poveća njegovu ponudu, smanji referentnu kamatnu stopu i time pošalje signal da je novac jeftiniji. Takođe, da smanji obaveznu rezervu i na taj način poveća količinu novca za davanje kredita.

82.630 korisnika kreditnih kartica, ili oko 13,2 odsto, ne otplaćuje obaveze duže od dva meseca, u iznosu od oko pet miliona dinara, a kao razlog najčešće navode visoke kamate i smanjenu zaradu.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 8

Pogledaj komentare

8 Komentari

Možda vas zanima

Kina i Francuska se dogovorile: "Dozvolićemo" 0
Svet

Kina i Francuska se dogovorile: "Dozvolićemo"

Kina će dozvoliti uvoz proteinske hrane svinjskog porekla iz Francuske, kao i uvoz svinjskih iznutrica iz te evropske zemlje, navodi se u današnjim odvojenim saopštenjima kineske carine i francuskog ministarstva poljoprivrede.

19:05

7.5.2024.

21 h

Uvode još jedan porez: "Preterujete..." 9
Svet

Uvode još jedan porez: "Preterujete..."

U Nemačkoj će se uvesti porez na skupljanje povratne ambalaže. Tako više mnogi ne mogu da skupljaju flaše i limenke do mile volje i da ih vraćaju za novac, a da ništa od toga ne moraju dodatno da plate.

9:08

7.5.2024.

1 d

Podeli: