Umesto Južnog toka više para za NIS

Tim sporazumom je dogovoren paket aranžman za kupovinu Naftne industrije Srbije i izgradnju Južnog toka kroz teritoriju naše zemlje.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović naglašava da bi se odustajanje od izgradnje Južnog toka odrazilo na sporazum koji su postigli Rusija i Srbija.

"U uslovima zavisnosti srpske strane od ruskog gasa iluzorno je očekivati da Srbija može da postavlja naročite zahteve. Ono što je neosporno je to da u slučaju odustanka od jedne stavke predviđene u sporazumu Moskve i Beograda, a reč je pored Južnog toka i o izgradnji skladišta Banatski dvor i kupovini NIS-a, partneri u poslu moraju ponovo sesti za pregovarački sto", kaže on. Pavlović navodi da je "evidentno da Srbija u toj hipotetičkoj situaciji ne bi mogla da traži raskid kupoprodajnog ugovora za NIS, ali bi svakako mogla da pregovara o kompenzaciji. Ukoliko su Rusi ozbiljno zainteresovani da zadrže NIS sigurno je da bi ponudili nešto zauzvrat umesto Južnog toka".

"S druge strane, kao što sam već rekao, srpska pregovaračka pozicija u tom slučaju ne bi bila jaka jer joj je potreban ruski 'plavi energent'", kaže Pavlović.

Stručnjak za energetiku i funkcioner SNS-a Zorana Mihajlović Milanović kaže da odustajanje Rusije od Južnog toka ne bi značilo poništavanje ugovora o prodaji NIS-a, iako su ta dva pitanja dogovarana u paketu.

"Prodaja NIS-a je bila definisana ugovorom, a sporazum je samo jedan 'rastegljiv' dokument, zbog čega bi bilo smešno tvrditi da bi prodaja naftne industrije propala ako se ne bi gradio Južni tok. Jedino bismo onda mogli da vodimo neke druge pregovore o ulaganju u novo skladište ili o nižoj ceni gasa", smatra ona. Rusija, inače, navodno razmatra mogućnost da odustane od izgradnje Južnog toka jer još uvek nije dobila saglasnost Turske da taj gasovod prođe njenom teritorijom i da umesto njega gradi pogon za proizvodnju tečnog gasa na Crnom moru. Ipak, ruski analitičari procenjuju da Rusija ne može da odustane od Južnog toka jer bi to ugrozilo ugled premijera kao i sve sporazume koji su potpisani sa zemljama Istočne Evrope među kojima su Bugarska, Srbija, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska i Austrija. Ruski eksperti tvrde da je da pretnja Moskve odustajanjem od Južnog toka pokušaj pritiska na Tursku.

„Svi razgovori o izgradnji pogona za tečni gas su blef za turske uši. Ako se zaista bude gradio pogon, onda će morati da se grade terminali za regasifikaciju u Bugarskoj ili Rumuniji. A izgradnja pogona na Jamali je utopija jer je plovidba tamo moguća svega dva meseca godišnje“, smatra Mihail Krutihin, partner u konsalting agenciji Rusenerdži.

Da će biti gradnje Južnog toka, kaže i direktor Srbijagasa Dzšan Bajatović. On navodi da "gasovod nije ugrožen, jer njegova gradnja predstavlja potrebu i Rusije i Evrope u geostrateškom, političkom i ekonomskom smislu".

Prolazak podvodne deonice Južnog toka preko turske teritorije ruski premijer Vladimir Putin je dogovorio sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom još 2009. godine. Ankara je, međutim, uskratila konačnu dozvolu, iako se obavezala da će to učiniti još do decembra 2010. godne.