"Ruski car" duguje gradu 100.000 €

Nekoliko dana pre toga u jednoj televizijskoj emisiji čak je i imenovao tog dužnika. Reč je „Ruskom caru”.

Ko kod da je u pitanju vlasnici malih, ali i velikih preduzeća, sa kojima je Politika razgovarala, traže recept od tog restorana kako da izbegnu plaćanje poreza, taksa i naknada, a da neometano nastave poslovanje.

Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, prvo što uradi jeste izmirenje obaveze prema državi i bankama. Tek potom razmišlja o isplati zarada. "Zakasnite li samo jedan dan sa uplatom PDV-a, sleduje vam kamata. I tako za svaki porez. Prosto je nemoguće ne plaćati ih", kaže Spasojević. Fizičkim licima, odnosno običnim građanima, koji ne plate porez na imovinu, takođe, stiže opomena da svoj dug sa zaračunatom kamatom izmire u roku od pet dana, u suprotnom novac će im biti skinut sa računa. Ako je tako, kako je moguće da neko sa dugovima dogura do 100.000 evra?

U Poreskoj upravi je rečno da oni nikada u javnost ne iznose podatke ko i koliko duguje, jer ih zakon na to obavezuje. To je potvrdio i Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda Beograd.

Na pitanje kako neka firma, uopšteno govoreći, može da nagomila dugove i da i dalje neometano posluje, Luković kaže da "poreska uprava ne može svakodnevno da kontroliše obveznike. Plaćanje poreza prati se sistemski na osnovu preseka stanja. Onaj ko nije izmirio obaveze dobija opomenu i zaračunava mu se kamata. Poreska uprava ne gubi ništa, jer ćemo kad-tad naplatiti dug. To ne može da ide u nedogled".

Kada neko ne plaća obaveze ili ih plaća u daleko manjem iznosu od onog koji je predviđen ide se na prinudnu naplatu. Privrednim subjektima, navodi naš sagovornik, sledi blokada računa i skidanje svakog dinara koji legne dok se ne pokrije dug.

"Rešenjem mu blokiramo račun i sve dok se ne naplati porez on je pod blokadom. To može da traje 10, 90 i više dana u zavisnosti od iznosa i priliva sredstava na račun. Prinudnu naplatu kontinuirano sprovodimo i za nas niko nije povlašćen", kaže Luković ne želeći da komentariše pojedinačne slučajeve.

Beograd je iskoristio izmene Zakona o poreskom postupku kojima je omogućeno lokalnim samoupravama da samostalno donesu odluke o otpisu kamata građanima na sve obaveze dospele do 31. decembra 2009. godine. "Odlučili smo da otpišemo kamate svima koji plate glavni dug dospeo do ovog roka, kao i tekuće obaveze i eventualne kamate dospele za plaćanje od 1. januara do 31. decembra 2010. godine", kaže direktor Uprave javnih prihoda i dodaje da kamate iznose oko osam milijardi dinara.

Skupština grada je najavila da ukoliko građani do 31. decembra ne izmire svoja dugovanja za porez na imovinu, lokalne komunalne takse i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, od Nove godine svim pravnim i fizičkim licima ova potraživanja naplaćivaće se direktno sa njihovih računa.

Neplaćanje obaveza Đerđ Pap, poreski stručnjak, najviše pripisuje lošoj organizaciji naplate. "Ako direktor Infostana iz Beograd ili Informatike iz Novog Sada izađe i kaže javno da neko nije plaćao grejanje, vodu, naknadu za korišćenje zemljišta pet do 10 godina, njega treba smeniti, jer to preduzeće nije radilo svoj posao. Poreska uprava takođe dugo je izbegavala prinudnu naplatu, mada je u poslednje dve godine dosta urađeno u pogledu tog pitanja. Zbog svega imamo nedisciplinovane obveznike", navodi Pap.

Država ih, kaže, tetoši da budu takvi. Svojevremeno je, navodi on, dozvolila da onaj ko plati pola osnovice poreza na dohodak građana dobija oprost druge polovine i kamate. Država ne sme građanima da povlađuje nedisciplinu već da stimuliše one koji plaćaju.

"Kada bi svaki radnik u poreskoj upravi od službenika do direktora radio kao zanatlija u obućarskoj radnji ne gledajući čije cipele popravlja ne bismo došli u situaciju da neko izbegava plaćanje poreza", kaže Pap.