Malo učešće Hrvatske u BDP-u EU

Prema analizi francuskog Instituta za međunarodne i strateške odnose (IRIS), udeo Hrvatske u evropskom bruto domaćem proizvodu biće u ovoj godini 0,33 odsto

Hrvatska će po ulasku u EU činiti 1,26 odsto evropske teritorije, a njen udeo u broju stanovnika Unije biće 0,86 odsto, navodi se u analizi.

Prema analizi IRIS-a, objavljenoj u maju 2013, udeo Hrvatske u evropskom BDP-u biće 0,33 odsto ako se uzmu predviđanja za 2013. da će hrvatski BDP biti 44,238 milijardi evra, a evropski 13.130 milijardi evra, piše danas portal EurAktiv Srbije.

Hrvatski BDP po stanovniku u 2012. godini je bio 10.300 evra i 2,48 puta je manji u odnosu na EU u kojoj je bio 25.600 evra.

U 2012. godini Hrvatska je ubeležila pad privrednih aktivnosti od dva odsto dok je BDP 27-člane Unije pao za 0,3 odsto.

Evropska komisija u prolećnim ekonomskim prognozama navodi da bi u 2013. godini pad privrednih aktivnosti u Hrvatskoj mogao da bude čak 1 odsto, dok u 2014. Komisija očekuje samo neznatan rast hrvatskog BDP od 0,2 odsto.

Po inflaciji je Hrvatska "blizu" EU i u maju 2013. godine je imala inflaciju od 1,8 odsto prema 1,6 odsto u Uniji, objavila je Evropska komisija pred ulazak Hrvatske u EU 1. jula.

Kada je reč o trgovini, na izvoz u EU odlazi 58,5 odsto hrvatskog izvoza, dok će u 28-članoj Uniji 63 odsto izvoza biti u okviru jedinstvenog evropskog tržišta, odnosno među članicama.

Prema zvaničnim statistikama, Hrvatska je u 2012. izvezla u svet robu za 3,9 milijardi evra a uvezla za 6,1 milijardu. Istovremeno je izvoz iz EU vredeo 1.679 milijardi evra a uvoz 1.791 milijardu.

Stopa zaposlenosti, prema podacima za poslednji kvartal 2012, u EU je 64,2 odsto za 27-članu i 64,1 odsto za 28-članu dok je u Hrvatskoj 48,7 odsto.

Stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj u aprilu je bila 18,1 odsto a u EU 11 odsto pri čemu je stopa nezaposlenosti među mlađima od 25 godina u Hrvatskoj 52 odsto ili dva puta veća nego u Uniji.

Bezmalo 11 odsto zaposlenih u Hrvatskoj radi u poljoprivredi, što je nešto više nego dva puta više u EU sa 27 i EU sa 28 članica.

U industriji u Hrvatskoj radi gotovo 28 odsto zaposlenih a u EU 24,5 odsto, dok u uslugama u Hrvatskoj radi 61 odsto zaposlenih, za devet procentnih poena manje nego u EU, piše EurAktiv.

Ulaskom u EU Hrvatska neće postati automatski članica evro zone ni šengenskog prostora, niti će tržišta rada zemalja članica biti automatski otovorena za građane Hrvatske.

Članicama EU je ostavljena mogućnost da uvedu prelazni period tokom koga će, zavisno od ekonomskih prilika i potreba, postepeno otvoriti svoje tržište rada za građane iz nove članice, a taj period može najduže biti sedam godina.

Slovenija je najavila da će uvesti dvogodišnji prelazni period, dok će Irska otvoriti svoje tržište odmah po ulasku Hrvatske.

Nakon ulaska u EU, Hrvatskoj će, umesto pretpristupnih fondova, biti na raspolaganju kohezioni i strukturni fondovi.

Prema narednom višegodišnjem finansijskom okviru, ukupno planirana sredstva za Hrvatsku u sedmogodišnjem razdoblju od 2014-2020. godine trebalo bi da iznose 13,7 milijardi eura, podaci su Delegacije EU u Hrvatskoj.