Nemamo kvalitetnu robu za Evropu

Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom stupio je na snagu u ponedeljak, ali srpska privreda, po svemu sudeći, neće imati velike neposredne koristi od toga.

Dugo najavljivan kao korak koji će omogućiti domaćim kompanijama slobodan izvoz na evropsko tržište, sporazum, kako ocenjuju stručnjaci, neće biti od velike pomoći jer naše firme jednostavno nemaju proizvode koje bi mogli da prodaju na visoko konkurentnom prostoru Evropske unije.

Šef sektora za ekonomska pitanja Delegacije Alberto Kamarata izjavio je da Srbija ne nudi dovoljno dobre proizvode. To predstavlja poseban problem imajući u vidu da srpske kompanije na tržište EU mogu da izvoze bez carina još od 2000. godine što je zvaničnim stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma sada samo formalno potvrđeno.

Prema rečima Radeta Pribićevića, izvršnog direktora Dunav hrana grupe, u čijem se okviru nalaze najveće srpske mlekare, koncern Bambi-Banat i Knjaz Miloš, dva su osnovna razloga zbog kojih ne treba očekivati velike efekte za najveći deo srpske privrede.

“Prvi je činjenica da srpska privreda nije ni konkurentna ni sposobna da se kvalitetom i cenom ozbiljno pojavi na tržištu Evropske unije, a drugi razlog je to što u određenim oblastima Srbija čak ni formalno nije kvalifikovana za izvoz u EU. Takav je slučaj sa mlečnim proizvodima, pa tako Subotička mlekara, koja posluje u sastavu Dunav hrana grupe, ne može da izvozi u EU, iako ispunjava sve uslove propisane za izvoz. Da bi dospela na spisak kompanija sa dozvolom za izvoz, prethodno Srbija mora da se nađe na spisku zemalja koje mogu da izvoze”, objašnjava Pribićević.

On naglašava da Srbija, bar u poljoprivredi, trenutno neće imati veće koristi od sporazuma, podsećajući da su privredne oblasti koje su konkurentnim proizvodima mogle da se pojave na evropskom tržištu i do sada imale preferencijalni status, pa im puna primena trgovinskog sporazuma neće mnogo značiti. Takav je slučaj sa konditorskim proizvodima, koje su domaće kompanije i ranije plasirale u Evropu.

“Srpska privreda nije dovoljno snažna da bi ozbiljno ušla na tržište EU za šta je potreban marketing, naknade za ulazak u velike trgovinske lance i obrada tržišta. Stupanje trgovinskog sporazuma sa EU se koristi u političke svrhe, ali je u praksi to na malo dužem štapu nego što bi se možda mislilo”, smatra Pribićević.

Aleva: Sigurnije nam je u Rusiji

Zbog nedostatka novca država ne može da uloži mnogo u marketing domaćih proizvoda, tako da na tu kartu ne igraju ni u kompaniji Aleva. Ovo preduzeće poslednjih godina svoje supe i začine izvozi, uglavnom, na tržišta Rusije i u baltičke zemlje Litvaniju i Letoniju.

“Nikada nismo imali veliki izvoz na tržište EU i kada se kupovala naša roba to je bilo zbog nostalgije. Naši ljudi u Švajcarskoj ili nekoj drugoj zemlji u EU kupovali su Alevin proizvod samo zato što je iz Srbije. Teško je izaći na to tržište jer imamo veliku konkurenciju u Magiju ili Knoru i zato smo se orijentisali na neke druge zemlje, na one gde možemo da plasiramo celu našu paletu, a ne samo pojedine artikle”, kaže za Danas Ivan Radivojević iz službe izvoza Aleve.

On očekuje da će se primenom trgovinskog sporazuma između Srbije i EU evropsko tržište verovatno više otvoriti i da ubuduće izvoz Aleve neće biti „sporadičan“ kao dosad.

“Teško je plasirati domaći proizvod u EU jer je za to potreban i marketing koji je kod nas slab. Sa sajmovima na koje mi idemo i koje imamo, kao i sa ovakvim komorama teško može da se učini nešto više”, ističe Radivojević.

Profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković smatra da je stupanje sporazuma na snagu pozitivan signal, ali istovremeno upozorava da „ne treba očekivati čuda i revolucionarne promene“. Prema njegovom mišljenju, najvažnija posledica aktivacije sporazuma je da Srbija sada ima ugovor sa EU, odnosno da se roba više neće izvoziti na osnovu preferencijala, kao do sada.

“Za malo ili srednje preduzeće preferencijali su bili nesigurni, ali sada kada imamo ugovor, ona mogu biti sigurna da se uslovi izvoza neće promeniti. Uz to, ugovor nudi sigurnost i u slučaju kada dođe do neke krize jer će naše firme i tada moći da računaju na to da će njihova roba sigurno stići u EU”, naglašava Vučković u izjavi za Danas.

On se slaže sa ostalim sagovornicima oko toga da su firme koje su imale kvalitetne proizvode i do sada mogle slobodno da izvoze, a da onima koje nemaju šta da ponude ni sporazum neće pomoći, ali dodaje da se ipak može očekivati pojava novih izvoznika, upravo zbog toga što manje kompanije nisu u velikoj meri bile upoznate sa mogućnostima preferencijalnog izvoza.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže da primena trgovinskog sporazuma trenutno nema nekog efekta jer je EU još pre nekoliko godina obezbedila našoj zemlji bescarinski pristup evropskom tržištu.

“U nekim slučajevima sporazum neće imati efekta, kao što su šećer ili, na primer, vino, koje smo dosad izvozili svega 20 odsto od kvote. Primena će se osetiti na nekoj drugoj strani, uticaće na pojačanu konkurenciju jer se smanjuju carinske barijere, a korist će imati i potrošači jer će proizvodi pojeftiniti”, ističe Prokopijević.

Nikakav marketing niti bilo šta drugo, prema rečima našeg sagovornika, ne može da pomogne izvozu jer kada imate proizvod lako ga prodate, a kad ga nemate onda to teško ide.

“Ono što je nama potrebno je poboljšanje poslovnog okruženja, grinfild investicije, neko ko će da dođe i napravi kvalitetan proizvod koji može da se proda na tržištu EU i bude konkurentan “, kaže Prokopijević.