Skupo letenje odlazi u prošlost

Poslednji među pridošlicama je austrijski Niki, koji od ove nedelje šest puta sedmično leti iz Beograda do Beča po ceni od samo 29 evra sa svim taksama za karte u jednom smeru kupljene nekoliko meseci unapred ili za 93 evra za povratni let bližeg datuma.

Dolazak novih igrača na domaće avio-tržište na kojem Jat ervejz drži oko polovine celokupnog saobraćaja, a ostatak dele vodeći evropski operateri, koji sa Jatom uglavnom imaju duopol na linijama na kojima lete, gotovo sigurno će za posledicu imati niže cene karata.

Promene se već sada mogu primetiti, pa tako na pomenutoj liniji između glavnih gradova Srbije i Austrije, osim Nikija direktno saobraćaju još i Jat i „Ostrijan erlajns“ i dva nacionalna operatera morala su da reaguju na pojavu konkurencije i snize cene karata. Sva tri operatera sada nude cene niže od 100 evra za povratne karte, uključujući sve takse i naknade.

Najveća mađarska avio-kompanija Malev odskora takođe leti iz Beograda (ka Budimpešti) i dalje ka većini evropskih prestonica, a tokom promotivnog perioda koji se završio sa prolaskom januara, karte za većinu destinacija prodavale su se po ceni od 99 evra sa svim taksama.

Konkurencija među operaterima već je počela da utiče na cenovnu politiku, pa je tako i Jat odmah po ukidanju viza lansirao promotivnu akciju prodaje karata po ceni od 19 evra, bez taksi, u kojoj je prodao oko 14 hiljada povoljnijih karata pre nego što je akcija završena. Da dolazi kraj vremenu kada su aviokompanije u Srbiji mogle da naplaćuju astronomske cene karata, ukazuju i najave o dolasku brojnih drugih niskotarifnih avioprevoznika na aerodrom Nikola Tesla. Najverovatnije je da će među prvima biti mađarska lou kost kompanija Vizer, koja bi prema najavama već od letnjeg reda letenja mogla da počne da saobraća iz Beograda

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da će dolazak lou kost operatera imati samo dobre posledice po građane i da će nesumnjivo dovesti do pada cena i poboljšanja usluge.

„Dovoljno je pogledati kako žive Mađari koji su svoje tržište potpuno liberalizovali i Srbi koji su do sada imali zatvoreno tržište. Prosečan žitelj Budimpešte ima i veći izbor i ostane mu više novca u džepu kada kupi avio-kartu nego naši građani, zato što bilateralni monopoli koji važe u srpskom avio-saobraćaju donose samo više cene i lošu uslugu“, kaže on.

„Zato bi i bilo dobro kada bi došlo više niskotarifnih operatera, a naročito ako bi među njima bio i Vizer, koji je šampion niskih cena i dobre usluge. Što se tiče našeg nacionalnog avioprevoznika, treba znati da Jat postoji zbog građana, a ne građani zbog Jata. Letački poslovi te kompanije skoro da više i ne postoje, a ostali, poput tehničkog održavanja aviona ili keteringa, koji su već izdvojeni, nastaviće uspešno da rade“, tvrdi Stevanović.

On dodaje da Jat možda ne bi ni morao da propadne, ali da ga je upropastilo jako loše upravljanje i politički postavljeni direktori koji su donosili katastrofalne odluke, umesto da su samo uzimali platu.

Slično viđenje ima i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, koji ističe da Jat ubuduće sigurno neće moći da tera po starom, već će morati da se prilagodi novoj situaciji ili da se suoči sa drastičnim padom prometa.

„Putnici mogu samo da profitiraju od dolaska novih aviokompanija na ovo tržište. To se naročito odnosi na one koji budu išli na letovanje na popularne destinacije jer će turističke agencije sigurno sklapati ugovore sa niskotarifnim operaterima, čime će se, s druge strane, Jatov udeo u kolaču sve više smanjivati u odnosu na vreme kada je imao monopol. Jat će morati da ili što pre nađe strateškog partnera ili da nestane sa scene“, kaže Đogović.