BDP će zabeležiti rast od 2 odsto?

Ključna pretpostavka za oporavak privrede i stvaranje osnove za dugoročno održiv privredni rast je baziranje rasta BDP-a na investicijama u osnovna sredstva, a procenjena stopa rasta investicija za 2010. je oko šest odsto, navedeno je u analizi Republičkog zavoda za razvoj (RZR).

Na osnovu planiranih mera fiskalne politike u narednom periodu očekuje se dalje smanjenje javne potrošnje. Procenjen je pad od oko sedam odsto u 2010. godini.

Posle značajnog pada BDP-a početkom 2009, tokom godine došlo je do postepenog oporavka aktivnosti i ublažavanja pada i procene su da će BDP Srbije za celu 2009. beležiti pad od 2,7 odsto u odnosu na 2008, što je manje u odnosu na zemlje u okruženju, kao i na evropski prosek, precizirao je RZR.

U 2009. očekuju se negativne stope rasta u sektorima industrije, gradjevinarstva i trgovine. Posle značajnog pada početkom godine ovi sektori su u drugoj polovini godine otpočeli blagi oporavak. Pored sektora poljoprivrede, visoku pozitivnu stopu rasta beleži sektor saobraćaja - oko sedam odsto.

Tokom 2009. kao posledica svetske ekonomske krize, došlo je do pada izvozne tražnje, inostranih kredita, investicija i potrošnje.

Agregatna i domaća tražnja su krajem 2008. značajno usporile rast pod uticajem ekonomske krize. Realni pad zarada i usporena kreditna aktivnost doveli su do pada lične potrošnje.

Za dinamičan rast BDP-a Srbije od 2001. do 2008. godine najzaslužniji je segment usluga sa prosečnom stopom rasta oko sedam odsto.

Najbrži rast u tom periodu ostvarili su sektori Saobraćaj, skladištenje i veze - 16 odsto, Trgovina na veliko i malo, prodaja i popravka motornih vozila - 14 odsto i Finansijsko posredovanje - 5,9 odsto.

Poljoprivreda je ostvarila prosečan rast od 2,3 odsto, a industrija jedan odsto. Sporiji rast industrije rezultat je pada proizvodnje početkom posmatranog perioda kao posledica restrukturiranja i privatizacije preduzeća.

Rast izvoza robe i usluga je jedan od najvažnijih uslova za povećanje privredne aktivnosti zemlje. Nedovoljan obim i nepovoljna struktura dosadašnjeg izvoza ograničavaju progresivniji razvoj privrede, naveo je RZR.

Sporiji rast izvoza od uvoza uticao je na konstantan rast deficita tekućeg platnog bilansa. U 2008. deficit je porastao skoro sedam puta u odnosu na 2001. godinu i predstavlja faktor rizika u narednim godinama.

U 2009. deficit tekućeg računa platnog bilansa je smanjen usled pada spoljnotrgovinskog deficita.