Od lova na vanzemaljce do promene gena: 10 događaja u 2019. godini

Polarni projekti

U januaru američki i britanski istraživači stižu na Antarktik kako bi započeli svoju najveću zajedničku misiju na tom ledenom kontinentu u poslednjih 70 godina. Cilj tog petogodišnjeg projekta je da saznaju i razumeju da li će udaljen i naizgled nestabilan glečer “Thwaites” početi da se urušava u narednih nekoliko decenija. Taj glečer je veličine Florida, a ako bi se urušio, nivo svetskih mora bi narastao za oko 80 centimetara.

Tokom 2019. godine evropski naučnici planiraju ekspediciju bušenja 1,5 miliona godina starog leda na lokaciji "Little Dome C" na Antarktiku kako bi istražili klimatske i atmosferske uslove u davnoj prošlosti naše planete. Ta lokacija se nalazi na 70 kilometara od istraživačke stanice Konkordija, kojom zajednički upravljaju Italija i Francuska.

Promena gena

Genetika će biti i u 2019. godni jedna od važnijih tema kojom će se baviti svetski naučnici. Naučnici se nadaju da će uspeti da ponove i potvrde eksperiment kojim je kineski naučnik dr He Jiankuji došao u žižu interesovanja kada je krajem novembra objavio da je koristio metodu CRISPR-Cas 9 u modifikaciji embriona nastalih medicinski potpomognutom oplodnjom.

Tako su rođene dve bebe blizankinje otporne na infekciju HIV-om, a uskoro će biti rođena još jedna "genetski modificirana beba". He Jiankui, istraživač sa Šenžena svoj postupak je opravdao plemenitim razlozima kako devojčice, čiji je otac HIV pozitivan, ne bi bile izložene stigmi koja prati infekciju HIV-om. Međutim, naišao je na kritike i osude naučnika širom sveta. Rasprave koje se vode u svetu mogle bi da rezultiraju stvaranjem međunarodnog okvira kako bi se buduća primena te tehnologije na jajašcima, spermi i embrionima odvijala na transparentan i reguliran način.

Velika lova

Kina bi mogla u 2019. godini da preuzme primat u zemljama koje najviše troše kada su u pitanju naučna istraživanja. Ova država počela je sve više novca da ulaže u istraživanja. Međutim, ova najmnogoljudnija zemlja na svetu i dalje zaostaje za SAD-om po kvalitetu svojih istraživanja.

Istovremeno, evropski parlamentarci će u 2019. godini raspravljati o tome kako će rasporediti 100 milijardi evra, koliko se predlaže za “"Horizon Europe", novi istraživački program EU koji počinje 2021. godine. Još je neizvesno kako će u njemu učestvovati britanski istraživači koji su dosad bili najuspešniji u povlačenju evropskog novca za nauku.

Odluka o nasledniku

Godina pred nama mogla bi biti važna za planove o izgradnji naslednika Velikog hadronskog sudarača (LHC), najvećeg naučnog instrumenta u svetu koji se nalazi u Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN) kod Ženeve. Nakon što su u leto 2012. godine fizičari u CERN-u objavili otkriće Higsovog bozona, popularne Božje čestice, japanski naučnici predložili projekat oko sedam milijardi dolara vrednog Međunarodnog linearnog sudarača (ILC).

Međutim,prema izveštaju, koji je 2018. godine naručila japanska vlada, navodi se da je cena tog projekta previsoka pa se sugeriše odustajanje od ILC-a. Japan je jedina zemlja koja je pokazala interes da postane domaćin ILC-a, a od japanske vlade se očekuje da donese konačnu odluku do 7. marta.

"Biblija biosigurnosti"

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) trebalo bi sredinom 2019. godine da završi glavnu reviziju Priručnika za biološku sigurnost u laboratorijima. Naime, širom sveta koriste se smernicekoje opisuju najbolje prakse za postupanje s opasnim virusima kao što su ebola i Marburg virus. Ovo je prva revizija tog važnog dokumenta od 2004. godine.

F

Geoinženjeringom protiv klimatskih promena

Dok emisije ugljen dioksida i dalje rastu, 2019. godine mogli bi da počnu prvi eksperimenti čiji je cilj razumeti kako se naša planeta može hladiti korišćenjem geoinženjeringa. Reč je nizu metoda manipulisanja Zemljinom klimom kako bi se umanjila šteta izazvana emisijom gasova.

U sklopu projekta ScoPEx (Stratospheric Controlled Perturbation Experiment) naučnici s Harvarda planiraju da u stratosferi na visini od 20 kilometara ispuste 100 grama čestica nalik kredi kako bi istražili kako se raspršuju.

Takve čestice mogle bi da hlade planetu reflektirajući Sunčeve zrake u svemir. Sličan rezultat se opaža kod vulkanskih erupcija kad sumporni dioksid reflektuje Sunčevo zračenje te ima rashladni rezultat. Međutim, mnogi naučnici su kritični prema takvim eksperimentima te upozoravaju na brojne potencijalne rizike geoinženjeringa.

Drevni ljudi

Antropolozi i arheolozi smatraju da bi ove godine na ostrvima jugoistočne Azije moglo biti otkriveno još fosilnih ostataka hominina, skupine u koju pripadaju moderni ljudi, izumrli ljudi i svi naši direktni preci. Područje jugoistočne Azije u fokusu je naučnog interesa još od 2003. godine, kada su na indonezijskom ostrvu Flores nađeni ostaci drevnih ljudi "hobita" (Homo floresiensis). Iskopavanja koja su u toku na filipinskom ostrvu Luzon mogla bi da dovedu do novih, uzbudljivih otkrića o drevnim ljudima na području jugoistočne Azije.

Kultivacija kanabisa

Kanada je u oktobru 2018. godine postala prva velika zapadna zemlja koja je legalizovala marihuanu te regulisala njenu prodaju i rekreativnu upotrebu. Ali, kanadski naučnici bi 2019. godine trebalo da uvide rezultate celog niza studija o uzgoju i biologiji kanabisa. Istraživači sa Univerziteta Gvelf do kraja 2019. godine planiraju da utemelje prvi kanadski akademski centar za istraživanje kanabisa. Taj centar bi trebalo da pokrije široki spektar istraživanja: od genetike biljke do njenih zdravstvenih rezultata.

Foto: Thinkstock/ilustracija

Potraga za vanzemaljcima

Najveći svetski radioteleskop FAST u Kini trebalo bi od septembra 2019. godine da bude u potpunosti operativan i dostupan istraživačima. Veličine 30 fudbalskih igrališta i postavljen u jugozapadnoj pokrajini Guizhou, 180 miliona dolara vredan FAST, tri puta je osetljiviji od dosad najvećeg radioteleskopa Arkibo u Portoriku. Od puštanja u rad 2016. godine dosad FAST je otkrio 50 novih zvezda snažnog magnetnog polja. Ali, prava potraga tek počinje: FAST će tragati i za potencijalnim signalima vanzemaljaca.

Plan S

U leto 2018. godine buknuo je pravi rat između nemačke i švedske akademske zajednice s jedne strane i moćne holandske izdavačke kuće Elsevier s druge. U osnovi tog sukoba je borba za tzv. otvoreni pristup, kojim bi se istraživačima omogućilo da slobodno pristupaju radovima objavljenim u naučnim časopisima. Ali, naučne časopise po pravilu izdaju profitabilne kompanije kojima je imperativ zarada, pa je konflikt neizbežan.

Tako se cene pretplata na naučne časopise kreću u rasponu od 2000 do 35.000 dolara po časopisu, a iznosi pretplata na pakete časopisa penju se na milione dolara. Ali, 2019. godine časopisi bi mogli da promene svoje poslovne politike kako bi se prilagodili Planu S, koji je u septembru 2018. godine lansirao “Science Europe”, organizacija koja okuplja više od 50 istraživačkih institucija, kao i institucije koje finansiraju naučna istraživanja. Konačni je cilj Plana S da se usvoji potpuno otvoreni model pristupa naučnim publikacijama.