Muškarci nestaju?

Ne postoji osoba koja ne zna da su svi embrioni su tehnički ženski do oko 12 nedelje, kada se aktivira gen na Y hromozomu i kada počinje razvoj muškaraca.

Međutim, čini se da Y hromozom nije uvek bio tako mali, i da zapravo tu leži problem. On se smanjuje i naučnici brinu da bi mogao potpuno da nestane.

Profesorka Dženi Grejvs je jedna od tih naučnika i upravo je ona objasnila sve u članku za “The Conversation”, na primeru kljunara ili platipusa.

"Kod platipusa, XY par je samo običan hromozom, sa dva jednaka člana. Ovo sugeriše da su kod sisara X i Y bili običan par hromozoma ne tako davno. Zauzvrat, to mora da znači da je Y hromozom spao sa oko 900 do 55 aktivnih gena tokom 166 miliona godina koliko su ljudi i platipusi evoluirali odvojeno. To je gubitak od oko pet gena na milion godina. Ovom brzinom, poslednjih 55 gena će nestati za 11 miliona godina."

Iako ovo ne zvuči zabrinjavajuće, pojedini naučnici tvrde da bi životni vek Y hromozoma mogao da potraje i samo nekoliko hiljada godina.

Pored toga, ljudi nisu jedina vrsta koja se suočava sa krizom Y hromozoma. Ne jedna, već dve grane porodice glodara su izgubile svoje Y hromozome, ali te porodice i dalje postoje i imaju i mužjake i ženke.

Naučnici su imali više sreće sa tri vrste bodljikavih pacova pronađenih na nekoliko japanskih ostrva.

Dok je većina gena sa Y hromozoma pacova premeštena negde drugde, bilo je potrebno neko vreme da se pronađe šta je postalo zamena za gene koji određuju pol.

Nakon sekvenciranja genoma pacova, otkrili su malu razliku na hromozomu 3 (većina dobija slova, a ne brojeve) koja je bila prisutna kod svih mužjaka, a nijedne kod ženki. Misterija je rešena.

Šta to znači za ljude?

Naučnici kažu da se partenogeneza nikada neće dogoditi kod ljudi. Ljudima su za reprodukciju potrebne i žensko jaje i muška sperma, jedno bez drugog jednostavno ne funkcioniše.

To znači da je pronalaženje vrsta koje su evoluirale da funkcionišu bez Y hromozoma odlična vest.

"Nalaz podržava alternativnu mogućnost a to je da ljudi mogu razviti novi gen koji određuje pol", rekla je profesorka Grejvs.

Ali to možda i dalje nije tako jednostavno.

"Evolucija novog gena koji određuje pol dolazi sa rizicima. Šta ako se više od jednog novog sistema razvije u različitim delovima sveta? Rat polnih gena bi mogao da dovede do odvajanja novih vrsta, što je upravo ono što se desilo voluharicama i bodljikavim pacovima. Dakle, ako bi neko posetio Zemlju za 11 miliona godina, mogao bi da ne zatekne nijednog čoveka – ili nekoliko različitih ljudskih vrsta koje su razdvojene njihovim različitim sistemima određivanja pola", navela je profesorka Grejvs