Naslage masnog tkiva oko mišića mogle bi biti tihi "ubica”

Naslage masnog tkiva koje se infiltriraju u naše mišiće dramatično povećavaju rizik od smrti, navodi se u nalazima objavljenim 16. maja u časopisu Radiology. Masni mišići – stanje koje se zove miosteatoza – povezano je sa povećanjem apsolutnog rizika od smrti od 15,5% u grupi zdravih odraslih osoba, otkrili su istraživači. Poređenja radi, čini se da je gojaznost povećala apsolutni rizik od smrtnosti učesnika za samo 7,6 odsto, pokazuju rezultati. Bolest masne jetre povećala je rizik za 8,5 procenata, a gubitak mišića za 9,7 odsto.

Naslage masnog tkiva oko mišića razlog zabrinutosti za zdravlje

"Signal za rizik od mišićne masti bio je mnogo jači za ovu inače zdravu kohortu. Zaista se isticao kao snažan biomarker izvan stvari za koje mislim da svi prihvatamo kao važne mere", rekao je viši istraživač dr Perry Pickhardt, šef gastrointestinalnog imidžinga na University of Wisconsin School of Medicine and Public Health.

Mišićna mast predmet je sve većeg interesovanja u oblastima gojaznosti i dijabetesa, rekao je dr Steven Heymsfield, profesor metabolizma i telesnog sastava u Louisiana State University’s Pennington Biomedical Research Center. Postoji mala i zdrava količina masti koja se prirodno nalazi unutar svake mišićne ćelije koja se može koristiti za generisanje energije, rekao je dr Heymsfield, koji nije bio uključen u studiju. Istinska zabrinutost za zdravlje je zbog viška masti koja se akumulira izvan ćelija i oko mišićnih vlakana i snopova.

Mišićna masnoća povezana sa najvećim rizikom od smrti

"Ako zamislite odrezak mesa prošaran belim, e to je ono čime se ovde bavimo. Tokom poslednje decenije ili dve, pokazalo se da je to u korelaciji sa negativnim zdravstvenim ishodima, što je prikazano u ovoj studiji", rekao je dr Heymsfield. Ljudi u proseku nose nekoliko kilograma mišićne masti raspoređene po celom telu, kaže dr Heymsfield. Veća je verovatnoća da će se ona skupiti u nogama nego u drugim delovima tela.

Dr Pickhardt i njegove kolege sproveli su svoju studiju u grupi od skoro 9.000 zdravih pacijenata koji su bili podvrgnuti niskim dozama CT skeniranja za skrining raka debelog creva, proceduri poznatoj kao virtuelna kolonoskopija, između 2004. i 2016. godine. Istraživači su shvatili da bi ovi CT skenovi mogli biti korisni za procenu drugih potencijalnih zdravstvenih problema, s obzirom na veliku količinu podataka koje skeniranje prikuplja o fizičkom stanju osobe.

"Kada pogledamo merenja visceralne masti i mišića i kalcijuma u ​​aorti ili masti u jetri ili gustine koštane srži, sve ove stvari se zbrajaju i, ako hoćemo, možemo da dobijemo zaista moćnu prognostičku vrstu virtuelnog fizičkog pregleda. I to samo koristeći CT skenove urađene iz bilo kog razloga", rekao je dr Pickhardt i dodao:

"Za sada to nazivamo ‘oportunističkim skriningom", jer uzima podatke koji su u osnovi bili zanemareni ili odbačeni i koristi ih na nove načine.

Tako je istraživački tim obučio alat za veštačku inteligenciju za izdvajanje mera sastava tela iz abdominalnih CT skeniranja, posebno procenjujući masnoću na stomaku, mišićnu masnoću, masnoću jetre i gubitak mišića. Automatizovani softver pojednostavio je proces za koji bi bio „potreban čitav život da bi se to uradilo sa starijim metodama”, kaže dr Heymsfield.

Istraživači su zatim pratili učesnike u proseku devet godina da vide da li bi bilo koja od ovih mera mogla biti povezana sa velikim zdravstvenim problemima ili ranom smrću. Ne samo da je mišićna masnoća povezana sa najvećim rizikom od smrti, već se ta povezanost održala čak i nakon što su istraživači uzeli u obzir BMI (indeks telesne mase) svake osobe – najbolja dostupna mera za gojaznost.

Mršavi ljudi takođe su u opasnosti

"BMI je zapravo bio veoma loš prediktor i imao je veoma slab signal. Jasno je da postoje pacijenti koji nisu bili gojazni i koji su imali ovu lošu meru mišića. To je ono što ovo čini toliko važnim – postoje mršavi ljudi u smislu BMI koji zapravo imaju lošiji profil nego što mislite", kaže dr Pickhardt.

Međutim, ova studija ne može da povuče jasnu uzročno-posledičnu vezu između mišićne masti i rizika od smrti, primetila je dr Angela Tong, klinički docent radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku. Mišićna mast možda se akumulira zbog drugog zdravstvenog problema koji je istinski rizik, rekla je dr Tong, koja je koautor uvodnika objavljenog sa studijom.

"Smatram to više kao znak da se možda nešto drugo dešava, možda nešto drugo u vašem zdravlju što vam ne dozvoljava da budete toliko aktivni. Trebalo bi pažljivo da ispitate ako postoje neki srčani problemi ili dijabetes", upozorava dr Tong.

Druge studije izvukle su vezu između masnih mišića i loših rezultata. Na primer, pregled dokaza iz 2020. objavljen u Critical Reviews in Oncology/Hematology otkrio je da pacijenti sa rakom sa dijagnozom miosteatoze imaju 75 odsto veći rizik od smrtnosti od onih bez masnih mišića. Zašto mišići akumuliraju masnoću

Nije baš jasno zašto vaši mišići mogu da počnu da akumuliraju masnoću, kaže dr Heymsfield.

"Možda ima veze neka genetska osobina, a ona se povećava kako starite, uprkos vašim najboljim namerama da dižete tegove ili vežbate. Takođe je poznato da se mišićna mast akumulira ako vaši mišići atrofiraju. Recimo da imate gips na nozi i mišići atrofiraju, ponekad se te mišićne ćelije zamenjuju masnim ćelijama. To je verovatno najveći izvor onoga što su ovi istražitelji pronašli. Na primer, miosteatoza je obeležje određenih vrsta mišićne distrofije", objašnjava dr Heymsfield.

Takođe nije jasno kako možemo da se oslobodimo neželjene mišićne masti.

"Nauka se razvija, ali mislim da uglavnom to može da se učini ako izgubite težinu i vežbate. Rekao bih da su to dva zaista dobra načina da se ona smanji. Možda postoje neka koja jednostavno neće nestati bez obzira na to šta radili, a to je verovatno genetski deo ili deo koji potiče od odumiranja mišićnih ćelija", kaže dr Heymsfield.

Pregled dokaza iz 2021. objavljen u časopisu Journal of Applied Physiology otkrio je da „vežbanje može značajno poboljšati kvalitet mišića u populaciji sa rizikom od razvoja gojaznosti”, uzrokujući smanjenje masti u mišićima.

Ova studija pokazuje da bi CT skeniranje moglo biti korisno sredstvo za razne zdravstvene preglede, uključujući masne mišiće, rekao je dr Pickhardt.

"Mogao bih da zamislim vreme u ne tako dalekoj budućnosti kada će ovo biti predviđena mera skrininga. CT skeniranje ima otprilike istu količinu zračenja kao i standardni rendgenski snimak abdomena", kaže dr Pickhardt.

Dr Heymsfield smatra da je CT skeniranje najbolji način za procenu nivoa mišićne masti u ovom trenutku. „Procena može da se dobije i ultrazvukom, ali ne u istom stepenu tačnosti“, smatra on.