Samo jedna viršla dnevno izaziva tri ozbiljne bolesti

Čak i male količine prerađenog mesa – samo jedna viršla dnevno, ili zaslađenih napitaka – jedna limenka gaziranog pića, povećavaju rizik od ozbiljnih bolesti, uključujući rak, dijabetes tipa 2 i srčana oboljenja.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu "Nature Medicine" istraživači su analizirali podatke iz više od 60 prethodnih studija koje su ispitivale kako prerađeno meso, zaslađena pića i transmasne kiseline u ishrani utiču na rizik od razvoja niza stanja.

• Ovo je najlekovitija biljka na svetu: Pomaže kod tegoba sa bubrezima, jetrom, crevima
• Ovo je najotrovnije povrće ovog leta: Mnogi ga jedu svakodnevno, a šteti zdravlju
• Da li je uska vagina samo mit? VIDEO

Nakon završetka analize, istraživači su zaključili da je redovno konzumiranje čak i malih količina prerađenog mesa, zaslađenih pića i transmasnih kiselina povezano sa većim rizikom od razvoja:

•     dijabetesa tipa 2;
•     ishemijske bolesti srca;
•     kolorektalnog karcinoma (rak debelog creva i rak rektuma).

Sada je već dobro poznato da je hrana okidač i lek za rak debelog creva, a istraživanja pokazuju da osobe koje jedu mnogo crvenog i prerađenog mesa, a manje biljnih vlakana, imaju veći rizik od razvoja raka kolorektalnog karcinoma.

Jedan hot-dog dnevno povećava rizik od dijabetesa i raka debelog creva

Prema novom istraživanju, ljudi koji su jeli samo jedan hot-dog dnevno imali su 11 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2 i 7 odsto veći rizik od kolorektalnog karcinoma u poređenju sa onima koji nisu jeli prerađeno meso.

"Prerađeno meso uključuje proizvode poput slanine, kobasica i šunke, koji obično sadrže konzervanse koji se dodaju prilikom dimljenja. U našoj analizi, dnevni unos do 57 grama – otprilike veličine jednog hot-doga – bio je povezan sa najmanje 11 odsto povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2 i 7 odsto povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma u poređenju sa onima koji nisu konzumirali", kaže dr Demevoz Hajle, glavni autor studije i istraživač u Institutu za zdravstvene metrike i evaluaciju u Sijetlu.

Shutterstock/fongbeerredhot

"Industrijski proizvedene transmasne kiseline takođe su pokazale da povećavaju zdravstvene rizike. U ovoj analizi, fokusirali smo se na transmasti koje se obično nalaze u prerađenoj hrani i pecivima kao što su krofne, kolačići, peciva, pržena hrana i čips", navodi dr Hajle.

Redovna konzumacija ove hrane, čak i u malim količinama, dovodi do najmanje 3 odsto povećanog rizika od ishemijske bolesti srca.

Slično tome, ako pijete zaslađena pića, poput gaziranih pića, takođe izazivate nepovoljne zdravstvene ishode.

Naime, istraživanje pokazuje da pijenje oko 350 mililitra (što je uobičajena gramaža standardne limenke) gaziranog pića dnevno uslovljava 8 odsto veći rizik od dijabetesa tipa 2 i 2 odsto veći rizik od ishemijske bolesti srca.

Ne postoji bezbedan nivo prerađenog mesa

Pojedinci koji redovno jedu ovu hranu trebalo bi da budu svesni povećanog rizika od razvoja hroničnih bolesti u vezi s njihovim unosom, čak i u umerenim količinama.

Utvrđeno je da rizik raste s većim nivoima unosa, a za prerađeno meso, podaci ukazuju da ne postoji bezbedan nivo konzumacije.

"Jedan od najznačajnijih zaključaka iz ove studije jeste relativni rizik između razvoja dijabetesa tipa 2 i kolorektalnog karcinoma s malim porcijama prerađenog mesa, što ukazuje na to da se nijedna stvarna količina prerađenog mesa ne smatra bezbednom", rekla je Hejli Bišof, registrovana dijetetičarka.

Kako su povezani hrana, dijabetes i rak debelog creva?

Postoji veza između dijabetesa i povećanog rizika od raka debelog creva. Istraživanja su pokazala da osobe s dijabetesom tipa 2 imaju povećan rizik od kolorektalnog karcinoma. Konkretno, kod muškaraca s dijabetesom tipa 2, rizik od obolevanja od raka debelog creva je povećan za oko 24 odsto, a kod nekih studija čak i za 36 odsto.

Osim toga, gojaznost, koja je često praćena dijabetesom, takođe je faktor rizika za rak debelog creva. Štaviše, gojaznost povećava rizik od 13 vrsta raka, među kojima je i rak debelog creva.

• Ubod morskog ježa može da dovede do prestanka disanja, pa čak i smrti
• FDA odobrila lek za uznapredovali najčešći rak pluća
• Ova namirnica štiti srce, jetru i mozak, a skoro svi je imamo u frižideru

Inače, rak debelog creva je jedan od najčešćih i najopasnijih oblika raka na globalnom nivou, treći je najčešći rak, posle karcinoma dojke i pluća. Posebno zabrinjavaju poslednji podaci koji pokazuju da su stope raka debelog creva u porastu među osobama mlađim od 50 godina.

Kako ishrana utiče na razvoj raka debelog creva?

Stručnjaci smatraju da je jedan od glavnih faktora koji se dovodi u vezu s porastom obolevanja od raka debelog creva – prekomerno konzumiranje ultraprerađene hrane. Ultraprerađena hrana sadrži velike količine šećera, masti i ugljenih hidrata, dok uglavnom ne sadrži vlakna. Sve to zajedno pogoduje razvoju hroničnih bolesti, uključujući rak debelog creva.

Kako je ranije za "Blic zdravlje" objasnio profesor dr Vladimir Kovčin, onkolog, uzroci raka debelog creva mogu biti različiti, ali najčešći uzročnik je ishrana, odnosno brza, konzervirana hrana.

"Mnogo ljudi ranije počinju da koriste konzerviranu hranu, ne jede se više onako kao što su naše bake kuvale, sveže svaki dan. Tempo života je takav da se svi nezdravo hrane. Pogledajte našu decu kako se hrane kad idu u školu ili u gimnaziju. Hrane se u pekari i jedu slatkiše, smoki i sve ono što mogu da dohvate na brzinu. Sva ta hrana sadrži konzervanse koji služe da ona duže ostane sveža, a sami konzervansi su kancerogeni", objasnio je prof. dr Kovčin.

Da li treba u potpunosti izbegavati prerađeno meso?

Na osnovu nalaza iz poslednjeg istraživanja, stručnjaci su objasnili da, iako nalazi pokazuju jake i dosledne veze, fokus treba da bude na uravnoteženim, realnim prehrambenim navikama, a ne na strogom eliminisanju prerađenog mesa, napitaka zaslađenih šećerom i industrijski proizvedenih transmasti.

"Naši nalazi se poklapaju sa široko priznatim preporukama, uključujući one koje je dala Svetska zdravstvena organizacija i američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CD): Izbegavati ili smanjiti konzumaciju prerađenog mesa, zaslađenih pića i veštačkih transmasti na najniži mogući nivo", poručio je dr Hajle.

Takođe, zdrave zamene mogu da budu bolja opcija od striktnog isključivanja određenih namirnica.

"Umesto da se eliminiše određena hranu iz ishrane, najbolji pristup je pronaći zdrave zamene. Na primer, mnogi ultraprerađeni puteri od kikirikija i tortilje sadrže delimično hidrogenizovana ulja, koja se smatraju vrstom transmasti. Pokazalo se da transmasti povećavaju rizik od srčanih oboljenja", istakla je dijetetičarka Bišof i savetovala zdravije alternative:

"Predlažem prelazak na prirodni puter od kikirikija ili tortilje na bazi integralnih namirnica, na primer, koje ne sadrže hidrogenizovana ulja. Umesto gaziranih pića, postoje mnoge zdravije alternative koje sadrže manje od 3–5 grama dodatog šećera, a i dalje pružaju osvežavajući ukus. Takođe, umesto pečenja hot-dogova i drugih prerađenih mesa, bolje je napraviti ražnjiće od povrća sa nemasnim ili biljnim proteinima, poput tofua."