Na današnji dan, 5. jun

1819 &ndash; Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845. na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Leverjeu.1826 &ndash; Umro je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Komponovao je i orkestarske kompozicije, kamernu muziku, kantate, horsku muziku. Vodio je opere u Pragu i Drezdenu, a radio je i u Londonu, gde je umro. Dela: opere &quot;Čarobni strelac&quot;, &quot;Eurijante&quot;, &quot;Ribecal&quot; (nedovr&scaron;ena), &quot;Silvana&quot;, &quot;Abu Hasan&quot;, &quot;Oberon&quot;, koncerti, &quot;Koncertni komad za klavir i orkestar&quot;, klavirski &quot;Poziv na igru&quot;, &quot;Koncertino za klarinet i orkestar&quot;.1827 &ndash; Turske snage su zaposele Atinu i Akropolj.1837 &ndash; Srpski knjaz Milo&scaron; Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi) čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu p&scaron;enice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.2002 &ndash; Islamski terorista samoubica ubio je na severu Izraela najmanje 17 osoba, uključujući 13 izraelskih vojnika.2003 &ndash; U poslednjem izve&scaron;taju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pre nego &scaron;to se povukao s funkcije &scaron;efa tima svetske organizacije u Iraku, Hans Bliks je saop&scaron;tio da nisu pronađeni dokazi da je Irak obnovio programe za proizvodnju oružja za masovno uni&scaron;tenje.2004 &ndash; Umro je američki državnik Ronald Regan, predsednik SAD od 1981. do 1989. u mladosti filmski glumac, potom guverner Kalifornije. Kao 40. američki predsednik presudno je doprineo porazu Istočnog bloka odnosno kraju tzv. hladnog rata.2005 &ndash; Građani &Scaron;vajcarske su na dva referenduma prihvatili pristupanje &Scaron;engenskom sporazumu, kojim su praktično ukinute granice među zemljama članicama Evropske unije i obezbeđen slobodan protok ljudi i robe. Tada je podržan i predlog zakona o &quot;registrovanom partnerstvu&quot; homoseksualnih parova.2006 &ndash; Skup&scaron;tina Srbije konstatovala je da je Srbija, na osnovu Ustavne povelje, sledbenik Državne zajednice SCG i da prema tome nasleđuje njen međunarodno pravni subjektivitet.2006 &ndash; Sa zgrade Skup&scaron;tine Srbije skinuta je zastava državne zajednice SCG, po&scaron;to je prethodno Skup&scaron;tina usvojila odluku o preuzimanju nadležnosti te Državne zajednice. Na zgradi Skup&scaron;tine Srbije ostale su dve heraldičke verzije zastave Srbije. Državna zastava, s grbom, koja se ističe na svim državnim institucijama i druga takozvana narodna zastava, bez grba.2008 &ndash; Ustavni sud Turske odbio je da ukine zabranu no&scaron;enja islamskih marama na univerzitetu. Zakonske reforme koje je kroz skup&scaron;tinu progurala islamistička &quot;Partija pravde i razvoja&quot; (AKP) &ndash; su neustavne &ndash; stav je Ustavnog suda Turske. Za takvu odluku suda glasalo je devet sudija dok je dvoje bilo protiv. Vladina odluka da dozvoli no&scaron;enje marama na univerzitetima doživljena je kao dokaz da AKP nastoji da u Turskoj ukine sekularnu državu.2013 &ndash; &Scaron;est osoba je poginulo a 14 je povređeno po&scaron;to se sru&scaron;ila četvorospratna zgrada u Filadelfiji, SAD. Zgrada, ranije već predviđena za ru&scaron;enje, nalazila su u užem centru, između finansijsko-poslovnog dela grada i železničke stanice.2016 &ndash; Novak Đoković osvojio je Rolan Garos, &scaron;to je sam opisao kao &quot;verovatno najveći trenutak u karijeri&quot;. Ovom pobedom Đoković je u&scaron;ao u istoriju tenisa po&scaron;to je ostvario niz od čak 28. uzastopnih pobeda.2017 &ndash; Crna Gora je zvanično postala članica NATO pakta.2017 &ndash; Katar se iznenada na&scaron;ao u svojevrsnoj diplomatskoj izolaciji po&scaron;to je vi&scaron;e zemalja iz okruženja raskinulo diplomatske odnose. Bahrein, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i udaljenije &ndash; Egipat, Jemen, Libija, Maldivi saop&scaron;tili su da povlače svoje diplomatske predstavnike iz Katara i da proteruju katarske diplomate sa svoje teritorije, po&scaron;to je ta zemlja optužena da podržava ekstremističke grupe iza kojih stoji Iran.2022 &ndash; Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije uručio je, u Sabornoj crkvi u Beogradu, arhiepiskopu Stefanu, tomos o priznanju autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve odnosno Ohridske arhiepiskopije.2023 &ndash; Preminula je Astrid Žilberto, brazilska pevačica. Ostvarila je ogroman globalni uspeh pesmom &quot;Devojka sa Ipaneme&quot; (&quot;Garota de Ipanema&quot;) za koju je dobila Gremi nagradu. Astrid Žilberto rođena je 1940. godine u Salvadoru, u državi Baija na severu Brazila. Godine 1992. dobila je &quot;Američku latino džez nagradu za životno delo&quot;. Njeno izvođenje kompozicije &quot;Fly me to the moon&quot; takođe je bilo globalni hit.1873 &ndash; Pod pritiskom Britanaca, sultan Zanzibara Said bin Barga&scaron; zatvorio je zanzibarsko trži&scaron;te robova.1878 &ndash; Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, koji je predvodio seljački pokret u Meksičkoj revoluciji od 1910. do 1917. Ubili su ga 1923. politički protivnici u mestu Idalgo del Paral u meksičkoj državi Čivava. Progla&scaron;en je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.1883 &ndash; Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, najznačajniji makroekonomista 20. veka. Zastupao je ekonomsku politiku državnog intervencionizma, odnosno odgovarajuće fiskalne i monetarne mere, uveren da trži&scaron;ni mehanizam ne vodi punoj zaposlenosti. Delom &quot;Op&scaron;ta teorija zaposlenosti, kamate i novca&quot; uzdrmao je tradicionalnu ekonomsku teoriju. Ostala dela: &quot;Ekonomska posledica mira&quot;, &quot;Rasprava o novcu&quot;, &quot;Revizija mirovnog ugovora&quot;, &quot;Traktat o novčanoj reformi&quot;, &quot;Sredstva ka prosperitetu&quot;.1898 &ndash; Rođen je &scaron;panski pisac, muzičar i slikar Federiko Garsija Lorka, jedan od najvećih liričara 20. veka. Pisao je duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Vi&scaron;estruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti, po&scaron;to su ga streljali frankisti 1936. u Visnaru kod Granade, postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama &quot;Ciganski romansero&quot;, &quot;Pesnik u Njujorku&quot;, &quot;Knjiga pesama&quot;, &quot;Pesme&quot;, &quot;Tamaritski divan&quot;, poema &quot;Kante Hondo&quot;, tužbalica &quot;Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom&quot;, drame &quot;Leptirove čarolije&quot;, &quot;Marijana Pineda&quot;, &quot;Čudesna obućarka&quot;, &quot;Don Kristobalovo malo pozori&scaron;te&quot;, &quot;Ljubav don Perlimplina&quot;, &quot;Belise u njihovom vrtu&quot;, &quot;Donja Rosita neudata&quot;, &quot;Krvava svadba&quot;, &quot;Jerma&quot;, &quot;Dom Bernarda Albe&quot;.1916 &ndash; Britanski feldmar&scaron;al irskog porekla Horej&scaron;o Herbert Kičiner, ministar vojske Velike Britanije u Prvom svetskom ratu, nestao je u moru, po&scaron;to je brod u kom se nalazio, naleteo na minu pored Orknijskih ostrva na severu &Scaron;kotske. Kao komandant britanske vojske u Egiptu ugu&scaron;io je 1898. sudanski ustanak. U Burskom ratu od 1899. do 1902. kao vrhovni komandant britanskih trupa bezobzirno je pusto&scaron;io zauzetu teritoriju u Južnoj Africi, &scaron;to je izazvalo talas kritika u svetu.1928 &ndash; Rođen je engleski filmski i pozori&scaron;ni režiser Toni Ričardson. Zaslužan je za nove tendencije u režiji u britanskom teatru. Kao filmski autor blizak je takozvanom &quot;slobodnom filmu&quot; početka &scaron;ezdesetih 20. veka, čija su preokupacija bile socijalne teme. Uspe&scaron;no je adaptirao za film književna dela. Filmovi: &quot;Osvrni se u gnevu&quot;, &quot;Zabavljač, &quot;Svetili&scaron;te&quot;, &quot;Ukus meda&quot;, &quot;Usamljenost trkača na duge staze&quot;, &quot;Tom Džons&quot; (Oskar), &quot;Gospođica&quot;, &quot;Mornar iz Gibraltara&quot;, &quot;Juri&scaron; lake konjice, &quot;Hamlet&quot;, &quot;Ned Keli&quot;.1941 &ndash; U Smederevu se dogodila strahovita eksplozija. U drevnu tvrđavu Despota Đurđa nemačke okupacione vlasti smestile su skladi&scaron;te oružja i municije biv&scaron;e jugoslovenske vojske, koje je odletelo u vazduh u 14.14. Broj žrtava bio je ogroman, oko 5000 osoba. Po&scaron;to je bio pazarni dan u gradu se nalazilo mno&scaron;tvo sveta iz okoline a u stanici pored same tvrđave se u trenutku eksplozije nalazila kompozicija voza koja je potpuno razorena. Sam grad je strahovito stradao, od 2393 kuće tada&scaron;njeg Smedereva samo 25 je ostalo neo&scaron;tećeno. Nedićeva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno obnovila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Do 1943. grad je obnovljen. Uzrok eksplozije nikada nije rasvetljen.1945 &ndash; Formirano je Savezničko veće koje su sačinjavali opunomoćenici vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Britanije i Francuske, kao vrhovna komanda nad poraženom Nemačkom. Određene su četiri okupacione zone. Istočni deo kontrolisala je sovjetska armija, jug i centralni deo SAD, deo sredi&scaron;nje Nemacke i sever Britanci, a francuska vojska nadzirala je pojas uz Rajnu, Baden i Sar, i mali mostobran na desnoj obali Rajne prema Koblencu. Berlin je takođe podeljen na četiri dela kojima su upravljali saveznički generali, a na sličan način određene su okupacione zone i u Austriji i gradu Beču.1947 &ndash; Državni sekretar SAD Džorž Mar&scaron;al saop&scaron;tio je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. &quot;Mar&scaron;alovim planom&quot; obuhvaćeno je 16 zemalja, a ukupna suma pomoći od 1948. do 1952. iznosila je 15 milijardi dolara, od čega najvi&scaron;e Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji i Turskoj. Plan je uz ekonomsku imao i političko-vojnu ulogu, i bio je jedan od bitnih elemenata potonjeg NATO.1954 &ndash; Umro je srpski inženjer ruskog porekla Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi ma&scaron;inski inženjer akademik kod nas. Objavio je vi&scaron;e od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti železnica. Dela: &quot;Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina&quot;, &quot;Promena stanja u cilindru parne ma&scaron;ine za vreme punjenja cilindra&quot;, &quot;Raspored grejne povr&scaron;ine lokomotivskog kotla na peć i cevi&quot;, &quot;Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova&quot;.1965 &ndash; Stejt department je prvi put javno priznao da kopnene snage SAD učestvuju u borbama u Južnom Vijetnamu.1967 &ndash; Počeo je &Scaron;estodnevni rat Izraela s arapskim zemljama u kojem su Egipat, Sirija i Jordan do nogu potučeni. Izrael je zauzeo ceo Jerusalim, zapadnu obalu Jordana, strate&scaron;ki važnu Golansku visoravan, pojas Gaze i čitavo Sinajsko poluostrvo sa obalom Sueckog kanala i bogatim nalazi&scaron;tima nafte.1968 &ndash; Američkog senatora Roberta Kenedija, koji je sutradan podlegao povredama, u Los Anđelesu je hicima iz revolvera smrtno ranio Palestinac Sirhan Sirhan.1972 &ndash; U Stokholmu je počela prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima za&scaron;tite i unapređenja čovekove okoline. Na predlog jugoslovenske delegacije, 5. jun je progla&scaron;en Svetskim danom čovekove okoline.1975 &ndash; Suecki kanal je ponovo otvoren za međunarodni saobraćaj.1980 &ndash; Umro je italijanski političar Đorđo Amendola, član najužeg rukovodstva Komunističke partije Italije. Osuđen je 1932. na pet godina progonstva, koje je proveo u Tunisu uređujući jedan antifa&scaron;istički list. S prvacima ostalih većih italijanskih partija potpisao je 1941. u Marselju antifa&scaron;istički pakt koji je postao osnova Komiteta za nacionalno oslobođenje Italije u kojem je bio predstavnik komunista. Sa Alesandrom Pertinijem rukovodio je u Drugom svetskom ratu pokretom otpora. Jedan je od ideologa evrokomunizma i pobornik &quot;istorijskog kompromisa&quot; odnosno prihvatanja vi&scaron;epartijske demokratije od strane komunista. Dela: &quot;Demokratija u Mesođornu&quot;, &quot;Radnička klasa i demokratski program&quot;.1993 &ndash; U Liberiji je masakrirano 600 izbeglica, za &scaron;ta su optužene vladine snage.1995 &ndash; Sin nemačkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana izjavio je, prekinuv&scaron;i ćutanje porodice, da je ve&scaron;anje njegovog oca u Izraelu 1962. bilo opravdano, u svetlu patnji koje je izazvao kao neimar nacističkog genocida u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno &scaron;est miliona Jevreja.1999 &ndash; Minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije na teritoriju Srbije ubijeno je petoro radnika Zdravstvenog centra u Prizrenu, jedna žena i četiri mu&scaron;karca, čije je vozilo pogođeno nadomak sela Planeja gde su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima.2000 &ndash; Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton se kao prvi lider važne zemalje Zapada obratio poslanicima ruske Državne dume (Skup&scaron;tine).

Na današnji dan, 5. jun

0 Komentari