Jeretin za B92: "U Makabiju živim svoj san"

Početkom 2007.godine stigao si za mnoge iznenadjujuće, u Makabi. To je klub o kome si do sada sigurno slušao mnoge priče. Kako ti sada kao nekome koje deo tako velikog sistema, izgleda taj veliki klub?

Igor Vujičin Izrael
Podeli

»Neopisiv osećaj. Teško je naći pravu reč kojom bih opisao situaciju u kojoj sam se iznenada našao. Slušao sam često priče o tom klubu, medjutim, sada kada sam došao u Izrael i postao deo tog kluba, video sam da je Makabi i više od toga. To je neverovatno, sve što nam je potrebno, to i imamo. Pa, 20 ljudi dnevno radi na tome da nam pruži potpuni mir i ugodjaj.  Šta god da poželimo, imamo. Sve to funkcioniše kao jedna velika familija, ali svima je poznato da je Maccabi klub iza koga stoji cela država. Ogromna tradicija, toliki trofeji. Šta  drugo reći, nego da mi je drago i da sam ponosan što sam deo jednog takvog velikana.

Do prelaska u Tel Aviv igrao si za Budućnost. Jedan težak meč nedeljno. Kako izgleda taj prelaz od NLB lige do Evrolige za manje od mesec dana, i posebno igranje u čuvenoj «Nokia Areni» (nekadašnja dvorana «Jad Eliahu»)

"Teško je to za bilo kakvo porodjenje. Tu pre svega mislim na atmosferu i na pripremu za takve utakmice. Ovde svaka utakmica život znači. Makabi nosi ogromnu slavu, ali i teret i opterećenje. Kada nosite taj žuti dres neke mečeve igrate ne da pobedite, nego da ih nikako ne izgubite. Naravno, tu je uvek i onaj poseban motiv koji svi imaju kada igraju protiv Makabija. Znaju svi da je klub igrao poslednjih 5 godina na F4 i da je tri osvajao. Medjutim, i na prvi pogled vidi se da ovaj sastav nije formiran od 10 NBA igrača i u poslednje vreme nam ne ide. Medjutim, radimo, pojačali smo trening, svakako da je i poraz od TAU malo uzburkao duhove, ali čeka nas već naredni meč  protiv Lotomatike u Rimu.

Da li se oseća pritisak posle nekih loših rezultata (kup i poraz od TAU)?

»Naravno, pa ljudi su ovde razmaženi i naviknuti na odlične rezultate, medjutim, sama situacija u regionu nije dozvolila da dodju neki igrači koji je trebalo da dodju kao pojačanja i formiraju ekstra tim. Sada je to miks iskusnijih (Vujčić, Burštajn, Šarp ) i nekolicine mladjih igrača (Halperin, Lior Eliahu, Jasaitis...) i potrebno je vreme sve sklopiti. Medjutim, uprava i svi ovde imaju strpljenja, jer žele da naprave neke mlade igrače koji bi bili oslonac ovog tima. Ta mladost trenutno plaća svoje cehove, ali imamo kvalitetan sastav i očekujem da dodju mnogo bolji dani.

Tvoj put od Tel Aviva je veoma specifičan. Mnogo toga ti se izdešavalo za samo nekoliko meseci. Dinamo St.Peterburg, Budućnost Podgorica pa Makabi Tel Aviv:

"Teško da je bilo ko to mogao da sanja. Tri kluba za manje od 6 meseci. Mnogo sam žalio kada se dogodio bankrot Dinama iz Sankt Peterburga, ali, po ko zna koji put me život naučio da "ko zna zašto je nešto dobro". Na kraju je ispalo fenomenalno, jer sam za kratko vreme uspeo da ostavim i neki trag u Crnoj Gori, i da potpišem ugovor sa Makabijem. Na kraju cela ta situacija koja je bila komplikovana i teška, završila se sjajno za mene.

Nositi dres Makabija i biti igrač tog kluba, nosi veliku odgovornost, ali, i pogodnosti:

" Od trenutka kada sam došao i kada su me dočekali navijači na aerodromu počeo sam da shvatam šta znači igrati za ovaj klub. Od prvog dana ljudi me prepoznaju na ulici. Pa cela država Izrael i grad žive za Makabi. Mislim da je karta za meč Evrolige u Tel Avivu dragocenija od bilo čega. Biti igrač Makabija nosi ovde neverovatnu slavu».

Kako ti se dopada Tel Aviv kao grad, da li se oseca ta tenzija i napetost karakteristična za Bliski istok, i kako si se snašao van terena obzirom na brojne obaveze?

" Tel Aviv je sjajan grad, nekako najbliži američkim gradovima po izgledu, ali neka napeta atmosfera se ponajmanje oseća ovde. Koliko sam uspeo da vidim, ljudi žive sa tim, ne znam da li su «oguglali» na to. U nekoj meri u kojoj bi trebalo, oni to ne spominju. U principu, više mi koji nismo odatle pričamo o tome, nego oni».

Često si bio predmet sporenja dok si igrao za Crvenu zvezdu. Iako si imao velikog udela u dva kupa crveno-belih, mnogi su smatrali da si mogao više i da si ostao nedorečen. Da li si tu debatu prekinuo dolaskom u Makabi i pokazao mnogima da si igrač za velike utakmice?

"Naravno da mi imponuje taj poziv Makabija, ali ja na to gledam malo drugačije. Kada si igrač velikog kluba i zaredjaš sa 10 pobeda zaredom niko to neće spomenuti. A može da se dogodi da odigraš  dve loše partije i svi počinju da te kritikuju. Ja sam oguglao na takve priče i osporavanja. U košarci je svaki dan novo dokazivanje. Pokušavam svaki dan da budem bolji, to je neko moje razmišljanje.

Crna Gora je i zvanično primljena u FIBA, ali reprezentativni ciklus novog člana počinje tek naredne godine. Goran još uvek nije razgovarao sa zvaničnicima CG saveza:

" Niko me nije kontaktirao iz Crne Gore, niti sam sa bilo kime razgovarao na tu temu. Crna Gora tek čini mi se, sledeće godine počinje od nekih pretkvalifikacija. Ne znam kako po tom pitanju stoje stvari u CG. Ima vremena za to, sada sam samo skoncentrisan na igre u Makabiju.

Kada govorimo o snalaženju i pomoći u onim prvim i najtežim trenucima privikavanja na novu sredinu,tim i grad, zasluge pripadaju prvoj zvezdi Makabija, Nikoli Vujčiću:

" To nije bilo teško pogoditi. Imao sam tu sreću da dobijem stan u jednom ekskluzivnom naselju u Tel Avivu u kome žive svi igrači Makabija. Sprat ispod mene stanuje Nikola sa svojom porodicom. On je već 6 godina u Makabiju. On je superstar u Izraelu, nezamislivo koliko je popularan, on je mali bog u celoj zemlji, i ujedno ikona ovog Makabija. Osvojio je sve što se može osvojiti. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da me prihvatio, mnogo mi je pomogao. Ne samo oko snalaženja u klubu, sa ulicama i putevima do dvorane, već i oko hrane, često večeram sa njegovom porodicom, jer je hrana ovde malo drugačija. Mnogo mi je pomogao. I ostali momci u timu su odlični, atmosfera je sjajna, bio sam zatečen već na prvom treningu. Ne samo što je odnos izmedju igrača odličan, već su i mene prihvatili kao da sam tu 10 godina.

Makabi je najveći i najpopularniji klub u Izraelu, svakako i najtrofejniji od kada je organizovanog sporta na teritoriji Izraela. Iza ovog velikana stoje tri čoveka:

" Mi igrači imamo kontakt samo sa Monijem koji je non-stop na klupi (kada gledate meč Makabija, obratite pažnju na klupu sa igračima na kojoj sedi omanji proćelavi čovek koji burno i uz brojne gestikulacije proživljava svaki detalj utakmice – prim.aut). On je uz nas na svakom sastanku, utakmici i treningu.  On je mogu slobodno reći, duša ove ekipe i kluba. On je jedan od gazda ovog kluba, ali i prva ruka za pomoć svima nama. Još jedan gazda je gospodin Mizrahi koji je takodje uz ekipu, ali ne toliko blisko kao Moni. Treći gazda, gospodin Kac ima svoje deonice u Majami Hitu i Makabiju. Dakle, to je vrh Makabija."

Goran Jeretin je sa Makabijem potpisao ugovor sa 18 meseci. Pored njega, dres ovog slavnog i po mnogo čemu specifičnog kluba, od igrača sa ovih prostora nosili su Radisav Ćurčić i Borko Radović.