Drvengrad - carstvo filmske magije

Prvi zvuk u Drvengradu, obavijenim maglom, još uspavanim posle ponoćnog koncerta i žurke do jutarnjih časova u kafeu "Prokleta avlija", jeste električna testera i cepanje drva, koji polako bude goste i pozivaju na doručak u restoranu "Viskonti".

Ulicama Brus Lija, Federika Felinija, Džima Džarmuša, Žana Vigoa, trgom Nikole, Tesle, Dijega Maradone okupljaju se polako gladni studenti, gosti, novinari, a u restoranu ih očekuje sve - od musli pahuljica, maslaca, džema i meda, do đakonija po kojima je ovaj kraj poznat.

Već od 10:30 sati počinje program – filmovi, a zatim i radionice, sale najčešće ispunjene do poslednjeg mesta, studenti zainteresovani da čuju savete značajnih autora.

Između projekcija, mesta u kafeu "Prokleta avlija" i poslastičarnici "Ćorkan" teško je naći. To je prilika da mladi autori uz jedinstvene sokove, koji se mogu naći samo u Drvengradu, kafu ili pivo porazgovaraju sa značajnim gostima, rediteljima, glumcima, da se fotografišu sa atraktivnim gošćama ili razmene iskustva sa kolegama iz inostranstva.

Formiraju se tu nova prijateljstva, neki se obraduju kada vide poznate ljude od prošle, pretprošle ili neke druge godine, a sve to među knjigama i flašama vina u restoranu "Viskonti".

Foto: Tanjug, Rade Preliæ

Ljubazni Lazo Milekić dočekuje posetioce u galeriji "Kapor", za ljubitelje džeza otvoren je istoimeni bar, tu je restoran nacionalne kuhinje "Lotika", Kuća pisaca i u njenoj neposrednoj blizini gradski zatvor "Humanizam i rensansa", sa likom Buša i Solane, koji za sada služi kao skladište hrane.

Tu je i frizeraj pod nazivom "Anđela", a za mlađe od osam godina napravljeno je obdanište na otvorenom. Pokraj štandova sa rukotvorinama, žene pletu tople džempere i pozdravljaju prolaznike:

"Pogledajte, to se ne naplaćuje, naročito ponedeljkom". Najmlađi se skupljaju oko makete Drvengrada, dok oni koji svrate u improvizovanu vodenicu, ostave i pokoji novčić.

Svuda posetioci koji fotografišu okolne pejzaže, slikaju se ispred crkve-brvnare ili uz oldtajmere na Trgu Nikole Tesle i pročitaju natpis Kena Louča: "Nije važno gde staviš kameru, nego zašto".

Foto: Tanjug, Rade Preliæ

Novinari stalno jure, iz sale gde je bila radionica u biblioteku na razgovor sa Monikom Beluči, Odri Totu, Džang Jimouom…, a zvuk helikoptera je znak da novi gost sleće - još jedna fotografija i snimak i utrkivanje ko će pre izvestiti. Stigne se i da se prošeta Trgom Nikole Tesle, proćaska, razmeni anegdota ili isplanira nova aktivnost.

Ručak je povod za ponovno okupljanje u "Viskontiju", a kuvari u Drvengradu su veoma maštoviti i puni iznenađenja. Na meniju se tako može naći salata sa kupusom, sargarepom i orasima, ananas odlično ide uz meso i pečurke, a verovatno su se svi iznenadili kada su u čaši za šampanjac, umesto raznobojnog deserta, našli sloj dimljene ribe, sloj zelene salate, sloj maslina i na vrhu nar. Gosti iz Azije pak saznali su šta je ajvar.

Pokraj studenata i novinara, sto do stola, sede priznati autori Elija Sulejman, Aleksej Balabanov, Džang Jimou, šarmantne i ljubazne zvezde Beluči i Totu, koje povremeno ustanu da se fotografišu na molbu mladih autora.

Foto: Tanjug, Rade Preliæ

Popodnevne projekcije i radionice su najposećenije, za večerom čini se da su svi u restoranu, i domaćin Emir Kusturica svrati da popriča sa svojim gostima, a sledi takmičarski program, najvažniji deo festivala, posvećenog budućim filmskim stvaraocima.

Posle celodnevnog programa, retko ko će reći da je umoran, jer ništa od atmosfere Kustendorfa ne treba propustiti, pa ni ponoćni koncert i žurku nakon toga do ranih jutarnjih časova.

A kada prođe sedam dana na magicnom mestu zvanom Drvengrad, selu koje je Emir Kusturica podigao na Mećavniku, svi se ukrcavaju u autobuse, vraćaju u realnost i sa nestrpljenjem očekuju da ponovo budu pozvani i dođu na ovaj jedinstven festival, koji iz godine u godinu raste, razvija se i privlači sve veću pažnju.