Drvengrad - carstvo filmske magije

Podeli

Šetnja ulicama filmskih velikana i ćaskanje sa ikonama sedme umetnosti, kafa u “Prokletoj avliji” i ručak kod “Lotike”, samo su neke od čari kojima Drvengrad oduševljava posetioce iz celog sveta.

Prvi zvuk u Drvengradu, obavijenim maglom, još uspavanim posle ponoćnog koncerta i žurke do jutarnjih časova u kafeu "Prokleta avlija", jeste električna testera i cepanje drva, koji polako bude goste i pozivaju na doručak u restoranu "Viskonti".

Ulicama Brus Lija, Federika Felinija, Džima Džarmuša, Žana Vigoa, trgom Nikole, Tesle, Dijega Maradone okupljaju se polako gladni studenti, gosti, novinari, a u restoranu ih očekuje sve - od musli pahuljica, maslaca, džema i meda, do đakonija po kojima je ovaj kraj poznat.

Već od 10:30 sati počinje program – filmovi, a zatim i radionice, sale najčešće ispunjene do poslednjeg mesta, studenti zainteresovani da čuju savete značajnih autora.

Između projekcija, mesta u kafeu "Prokleta avlija" i poslastičarnici "Ćorkan" teško je naći. To je prilika da mladi autori uz jedinstvene sokove, koji se mogu naći samo u Drvengradu, kafu ili pivo porazgovaraju sa značajnim gostima, rediteljima, glumcima, da se fotografišu sa atraktivnim gošćama ili razmene iskustva sa kolegama iz inostranstva.

Formiraju se tu nova prijateljstva, neki se obraduju kada vide poznate ljude od prošle, pretprošle ili neke druge godine, a sve to među knjigama i flašama vina u restoranu "Viskonti".

Ljubazni Lazo Milekić dočekuje posetioce u galeriji "Kapor", za ljubitelje džeza otvoren je istoimeni bar, tu je restoran nacionalne kuhinje "Lotika", Kuća pisaca i u njenoj neposrednoj blizini gradski zatvor "Humanizam i rensansa", sa likom Buša i Solane, koji za sada služi kao skladište hrane.

Tu je i frizeraj pod nazivom "Anđela", a za mlađe od osam godina napravljeno je obdanište na otvorenom. Pokraj štandova sa rukotvorinama, žene pletu tople džempere i pozdravljaju prolaznike:

"Pogledajte, to se ne naplaćuje, naročito ponedeljkom". Najmlađi se skupljaju oko makete Drvengrada, dok oni koji svrate u improvizovanu vodenicu, ostave i pokoji novčić.

Svuda posetioci koji fotografišu okolne pejzaže, slikaju se ispred crkve-brvnare ili uz oldtajmere na Trgu Nikole Tesle i pročitaju natpis Kena Louča: "Nije važno gde staviš kameru, nego zašto".

Novinari stalno jure, iz sale gde je bila radionica u biblioteku na razgovor sa Monikom Beluči, Odri Totu, Džang Jimouom…, a zvuk helikoptera je znak da novi gost sleće - još jedna fotografija i snimak i utrkivanje ko će pre izvestiti. Stigne se i da se prošeta Trgom Nikole Tesle, proćaska, razmeni anegdota ili isplanira nova aktivnost.

Ručak je povod za ponovno okupljanje u "Viskontiju", a kuvari u Drvengradu su veoma maštoviti i puni iznenađenja. Na meniju se tako može naći salata sa kupusom, sargarepom i orasima, ananas odlično ide uz meso i pečurke, a verovatno su se svi iznenadili kada su u čaši za šampanjac, umesto raznobojnog deserta, našli sloj dimljene ribe, sloj zelene salate, sloj maslina i na vrhu nar. Gosti iz Azije pak saznali su šta je ajvar.

Pokraj studenata i novinara, sto do stola, sede priznati autori Elija Sulejman, Aleksej Balabanov, Džang Jimou, šarmantne i ljubazne zvezde Beluči i Totu, koje povremeno ustanu da se fotografišu na molbu mladih autora.

Popodnevne projekcije i radionice su najposećenije, za večerom čini se da su svi u restoranu, i domaćin Emir Kusturica svrati da popriča sa svojim gostima, a sledi takmičarski program, najvažniji deo festivala, posvećenog budućim filmskim stvaraocima.

Posle celodnevnog programa, retko ko će reći da je umoran, jer ništa od atmosfere Kustendorfa ne treba propustiti, pa ni ponoćni koncert i žurku nakon toga do ranih jutarnjih časova.

A kada prođe sedam dana na magicnom mestu zvanom Drvengrad, selu koje je Emir Kusturica podigao na Mećavniku, svi se ukrcavaju u autobuse, vraćaju u realnost i sa nestrpljenjem očekuju da ponovo budu pozvani i dođu na ovaj jedinstven festival, koji iz godine u godinu raste, razvija se i privlači sve veću pažnju.

Tara: Srpska bajka koju je lako voleti

„Ovde stanovništvo često kaže: 'Zlatibor je urbanizovan. To je grad, to više nije planina', a sve u sebi misle: Što Tara nije takva da se i mi ovajdimo'“, u šali nam objašnjava vodič dok se preko Kaluđerskih bara vozimo do Mitrovca.

„Posetioci se uvek iznenade kad im kažemo da u pećini imamo čak i frizerski salon“, otkriva nam vodič dok objašnjava kako Stopića pećina ima sve što je neophodno za život, zbog čega su se neretko u njoj ljudi krili i tokom ratova. Ali, mora se priznati, frizerski salon u jednoj pećini zvuči posve neobično, zar ne?

Pod Bukuljom zdravlje i istorija

Aranđelovac je vekovima u znaku kisele vode, belog mermera i bogate prošlosti. Ponosni na park Bukovičke banje. Jezero Garaši mami ribolovce, a etno-restorani gurmane

Bela Crkva - banatski raj

Na svojim veštačkim jezerima nudi turistima miran odmor. Idila na mestu gde se prepliću bujna vegetacija i „evropska Sahara“

Sremski Karlovci sat po sat

Kada već dođete u Sremske Karlovce, zaista je red da se popnete na vidikovac i da obiđete pesnika Duška, i da vidite šta radi. Jer, ljude je to oduvek zanimalo.

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

Ivanjica: Rodno mesto seoskog turizma

Lepa varoš Ivanjica na jugozapadu Srbije smeštena je „u krilu sedam planina“ – Golije, Javora, Mučnja, Čemerna, Čemernice, Radočela i Kukutnice. Najpoznatija ivanjička planina je Golija, koju je zbog izuzetne prirode UNESCO proglasio za rezervat biosfere. Na ovom podneblju čistog i lekovitog vazduha, u selu Devići, pre četiri decenije rođen je seoski turizam Srbije.

Niš: Dva spomenika Milanskom ediktu

Uz tvrđavski most u Nišu, na levoj obali Nišave, danas stoje dva spomenika koji podsećaju na 1.700, odnosno 1.600 godina od donošenja Milanskog edikta tetrarha Zapada Konstantina Velikog ( (272/273-337) i tetrarha Istoka Licinija (oko 250-325), zakonskog teksta iz 313. godine kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana.

strana 1 od 60 idi na stranu