Francuska vina u novom ruhu

Ove godine "Vinekspo" je u Bordou organizovao specijalni štand posvećen marketingu. Boce vina predstavljene su u jarkim bojama, uvijene u bleštave pink plastične omotače. Ciljna grupa - ženska populacija između 25 i 35 godina starosti.

Ideja je, čini se, da boca vina privuče kupca na prvi pogled.

Ipak, mogu li ragbi lopte na nalepnici, boca u obliku srca ili pak presvučena džinsom uticati na bolju prodaju vina, pitaju se mnogi.

Francuski proizvođači su svesni da se njihov proizvod, nadaleko čuven u svetu, mora uočiti među drugima na policama i zaseniti kupca-znalca pre nego stotine drugih konkurentskih proizvoda, a da li se to i događa?

Kupci, oni prosečni, širom sveta, ne biraju uvek tradicionalno kvalitetne proizvode, pa stoga kritičari ukazuju na to da marketing francuskih vina danas gotovo ne postoji i da su poznati vinogradarski krajevi na gubitku.

Industrija vina u Francuskoj zaparložena je u tradiciji i sledi veoma složena pravila koja teško da može shvatiti inostrani potrošač vina. Reč je o složenom pitanju i zato Francuzi često gube pred novim američkim konkurentima koji su savladali zanat pravljenja dobrog vina, a uz to poznaju zakone marketinga, dakle, umeju da vrednuju svoje proizvode i da ih približe potrošačima.

"Treba prodrmati francuske proizvođače vina i podsetiti ih da lepšim i savremenijim pakovanjem proizvoda mogu brže da osvoje potrošača", ističe direktor prodaje u kompaniji "Sleever International”, Filip Morel.

Morel, koji je ovih dana učestvovao na najvećem sajmu vina u svetu "Vinekspo", insistira na tome da se od 10 kupaca vina njih sedam odluči za neko vino samo zato što im jedna flaša više nego druga zapadne za oko.    

Francuska vlada želi da doprinese promenama. Prošlog ponedeljka ministarka poljoprivrede Kristin Lagard predložila je da se klasifikacija vina reformiše u skladu sa zahtevima tržišta, a predložila je proizvođačima da etikete na vinima ubuduće učine razumljivijim za potrošače.

Drugi put za redom "Vinekspo" je u Bordou organizovao specijalni štand posvećen marketingu. Boce vina predstavljene su u jarkim bojama, uvijene u bleštave pink plastične omotače-košuljice.

Te boce će se prodavati u barovima i restoranima širom Amerike, a ciljna grupa kojoj su namenjene je ženska populacija između 25 i 35 godina starosti.

Na štandu kompanije Mišela Etjena, koji savetuje francuske izvoznike i proizvođače vina od 1992. godine, malim proizvođačima se ovog leta nude "praktični saveti" kako da prodaju vino na stranom tržištu.

"Niko ranije nije razmišljao globalno i nije imao u vidu izvoz", kaže Etjen.

On ističe da različito treba postupiti u slučaju da se jedna ista flaša vina prodaje u Velikoj Britaniji, Poljskoj ili Rumuniji. On podseća da kod izvoza treba misliti na kulturne razlike, razlike u primanjima kupaca, troškove života i drugo.

Degustatori i radoznali kupci u naletima opsedaju štandove novih svetskih proizvođača vina Čilea i Argentine koji su na sajam doneli vina atraktivnih imena u zanimljivo dizajniranim bocama.

Sve je to, kažu stručnjaci za marketing, daleko od francuskih tradicionalističkih marki na čijim se etiketama nude informacije o dvorcima (chateau), a koje "smesta ispare" iz mozga prosečnog subotnjeg svetskog vinopije.

Razmišljanja francuskih proizvođača vina idu pre svega na to da prodaju dobru kapljicu i to za poznavaoce, dok im marketinški stratezi sugerišu u neku ruku demokratizaciju.

Među francuskim proizvođačima vina šardone iz oblasti Langdok "Gabrijel Mefre" ističe se logom i slikom hipopotamusa - brendom lansiranim pre 15 godina upravo stoga što je tu oblast najviše pogodila strana konkurencija.

Vina namenjena izvoznu ovog proizvođača rađena su za strano tržište, tako da on sada izvozi oko pet miliona boca godišnje i to za Sjedinjene Američke Države.

Selin Fijalon, koja je na čelu te uspešne kompanije, ima savet za proizvođače vina koji žele da se dokažu na stranom tržištu.

"Oni moraju da slušaju ono što im nalaže tržište.  Mnogi proizvode vino koje vole, ali to nije uvek vino koje traže potrošači", kaže ona.

Ljiljana Prošić. Tanjug