Francuska vina u novom ruhu

Vino je specifican proizvod. Imala sam srecu da u vreme stare velike Jugoslavije radim na marketingu vina i da posetim brojne sajmove. To isticem, jer smo tada sa Francuzima, Italijanima, Spancima i Portugalcima bili svetska vinarska sila, te sam u ovom smislu jugonostalgicna. Znam vise o vinima nego prosecni stanovnik ove zemlje. I zaljubila sam se i u proizvod i u bransu. I mislim da vino ne moze da se tretira kao svaki drugi proizvod kada se razmislja o primeni savremenih marketinskih trikova, iako sam pobornik napretka u principu.
I ovaj clanak kada se analizira, razmatra promene u plasiranju francuskih vina na strana trzista npr. americko koja ne spadaju u regione vinopija. Mozete pakovati u sta god hocete stona vina bez geografskog porekla , koja ce poznavalac vina ionako koristiti samo kao dodatak jelima tokom kuvanja. Ali, vrhunsko vino za koje se zna sorta grozdja, vinograd, godina berbe, kao i broj boca koje su te godine napunjene, poznavalac ce kupiti najradije u standardizovanoj boci koju je birao i ranije. Bice mu vaznije da li je pampur bio ispravan, da li je boca ispravno pohranjena,. da li je organolepticki sacuvala ambalaza ono sto je unutra i nece zeleti da mu se menja tradicionalni izgled boce tek tako. Poznavalac vina kupuje ono sto je unutra, a laik kupuje ambalazu.

Slazem se sa Ljiljanom, narocito sa poslednjom recenicom. I ja sam veliki poznavalac i ljubitelj vina i ono sto mogu da primetim to je da dobar deo nase populacije ne konzumira dobra vina zbog njihove cene. Daleko od toga da su dobra vina preskupa, moguce je i za normalnu cifru piti dobro vino ali nasim ljudima je vec i 500 din mnogo. Tako da vecina ljudi kupi neki otrov od vina od 200 din tako da od podizanja vinske kulture kod nas bar za sada nema nista.
Ja mislim da ambalazom vrhunske poznavaoce vina nece moci da prevare. Lepe flase i etikete sluze za losa i prosecna vina da bi bila prodana prosecnom potrosacu.

Vino je specifican proizvod. Imala sam srecu da u vreme stare velike Jugoslavije radim na marketingu vina i da posetim brojne sajmove. To isticem, jer smo tada sa Francuzima, Italijanima, Spancima i Portugalcima bili svetska vinarska sila, te sam u ovom smislu jugonostalgicna. Znam vise o vinima nego prosecni stanovnik ove zemlje. I zaljubila sam se i u proizvod i u bransu. I mislim da vino ne moze da se tretira kao svaki drugi proizvod kada se razmislja o primeni savremenih marketinskih trikova, iako sam pobornik napretka u principu.
I ovaj clanak kada se analizira, razmatra promene u plasiranju francuskih vina na strana trzista npr. americko koja ne spadaju u regione vinopija. Mozete pakovati u sta god hocete stona vina bez geografskog porekla , koja ce poznavalac vina ionako koristiti samo kao dodatak jelima tokom kuvanja. Ali, vrhunsko vino za koje se zna sorta grozdja, vinograd, godina berbe, kao i broj boca koje su te godine napunjene, poznavalac ce kupiti najradije u standardizovanoj boci koju je birao i ranije. Bice mu vaznije da li je pampur bio ispravan, da li je boca ispravno pohranjena,. da li je organolepticki sacuvala ambalaza ono sto je unutra i nece zeleti da mu se menja tradicionalni izgled boce tek tako. Poznavalac vina kupuje ono sto je unutra, a laik kupuje ambalazu.

Slazem se sa Ljiljanom, narocito sa poslednjom recenicom. I ja sam veliki poznavalac i ljubitelj vina i ono sto mogu da primetim to je da dobar deo nase populacije ne konzumira dobra vina zbog njihove cene. Daleko od toga da su dobra vina preskupa, moguce je i za normalnu cifru piti dobro vino ali nasim ljudima je vec i 500 din mnogo. Tako da vecina ljudi kupi neki otrov od vina od 200 din tako da od podizanja vinske kulture kod nas bar za sada nema nista.
Ja mislim da ambalazom vrhunske poznavaoce vina nece moci da prevare. Lepe flase i etikete sluze za losa i prosecna vina da bi bila prodana prosecnom potrosacu.