Nismo baš toliko daleko od majmunolikih mozgova kao što smo mislili?

Naši najstariji preci iz roda Homo, grupe kojoj pripadaju i moderni ljudi, pojavili su se na kopnu pre 2,5 milona godina sa primitivnim majmunolikim mozgovima otprilike upola manjim nego što su današnji ljudski.

Kada se tačno i gde mozak razvio u nešto što nas čini ljudima? Na to pitanje naučnici pokušavaju da pronađu odgovor otkako postoji priča o poreklu čoveka.

"Pretpostavljalo se da se moderan mozak razvio na samom početku postojanja roda Homo, dakle pre otprilike 2,5 miliona godina", rekao je paleoantropolog sa ciriškog univerziteta Kristof Zolikofer, jedan od autora studije objavljene u časopisu "Nauka".

Zolikofer i njegova kolegica Marsija Pons de Leon proučavali su fosilizovane lobanje iz Afrike, Gruzije i sa ostrva Jave i otkrili da se ta evolucija mozga dogodila mnogo kasnije, pre između 1,7 i 1,5 miliona godina. Veliko iznenađenje

Pošto mozgovi ne mogu da se fosilizuju, jedini način da se ustanovi njihov razvoj je proučavanje tragova koje su ostavili u lobanji. Naučnici su zato napravili virtualni endokast, popunjen sa onim što je nekada bilo u lobanjama.

Kod ljudi je Brocino područje, frontalni deo mozga koji upravlja govorom, mnogo veći nego odgovarajući deo mozga velikih čovekolikih majmuna, rekao je Zolikofer. Proširenje tog područja rezultira premeštanjem svega što se nalazi iza.

Proučavajući lobanje iz Afrike naučnici su utvrdili da su uzorci stari oko 1,7 milliona godina još uvek imali čeoni režanj karakterističan za čovekolike majmune.

"To je bilo veliko iznenađenje", rekao je Zolikofer i značilo je da je Homo počeo da hoda pre nego što mu je evoluirao mozak.

"Sada znamo da su u dugoj evolucijskoj istoriji naši prvi predstavnici bili kopneni dvonošci majmunolikog mozga".

No mlađi afrički fosili, stari otprilike 1,5 milona godina, imali su karakteristike modernog ljudskog mozga.To znači da se evolucija mozga zbila između ta dva datuma u Africi, navodi se u studiji.

Zaključak potvrđuje i činjenica da su pronađena složenija oruđa iz tog razdoblja.

"To nije slučajno. Delovi mozga koji su doživeli ekspanziju koriste se za složenije zadatke poput izrade oruđa". Mozak i migracije

Drugo iznenađenje stiglo je nakon proučavanja pet fosilizovanih lobanja iz današnje Gruzije, starih između 1,8 i 1,7 mliona godina.

Ti jako dobro sačuvani uzorci, pokazalo se, sadržavali su primitivan mozak. "Ranije smo mislili da je potreban veliki i moderan mozak za migracije iz Afrike", rekao je Zolikofer.

"Pokazalo se da ovi mozgovi nisu ni veliki ni moderni, a ljudi su ipak uspeli da napuste Afriku".

U međuvremenu, fosili iz Jave, ''najmlađi'' u ovom istraživanju, pokazali su karakteristike modernog mozga. Naučnici stoga veruju da se dogodilo i drugo iseljavanje iz Afrike.

"Dakle, imate prvu migraciju iz Afrike, a eto mozgovi u međuvremenu evoluiraju i ljudi se rasprše ponovno", objasnio je Zolikofer. "To nije nova hipoteza, ali do sad nismo imali dokaze. Sad ih imamo".