Zašto nam koža na suncu tamni?

Decenijama traje borba lekara protiv preteranog izlaganja sunčevim zracima. Poslednjih godina mnogo se priča o dobrim stranama sunca, sa aspekta sintetisanja vitamina D neophodnog za ljudski organizam. Upoznajte sunce i njegova delovanja pre nego počnete da se pržite ili mahnitalo bežite od istog

Sunčevi zraci sadrže UVA i UVB zrake dok UVC bivaju većom merom zadržani od strane ozonskog omotača. Nakon 20 minuta izloženosti kože jakim UVA I UVB zracima mogu se dobiti opekotine. Za ovaj efekat krivac je prevashodno UVB spektar.

Daljim izlaganjem UV zraci menjaju genetsku strukturu ćelija kože i dovode do njihovog oštećenja. Ćelije se od sunčevih zraka brane tako sto stvaraju melanin tj. pigment. Naš preplanuo ten je sposobnost kože da se adekvatno odbrani od štetnog uticaja UV zračenja na kožu.

Genetska promena ćelija podrazumeva kidanje kolagena i elastina u koži a dugotrajnim izlaganjem i pojavu atipičnih ćelija. Atipične ćelije su ćelije čija promena vodi stvaranju različitih karcinoma.

Nažalost sunčevo zračenje je takvo da se koža od njega slabo oporavlja. Sve što smo se tokom godina izlagali ovoj vrsti zračenja se sabira i dovodi do pojave preranog starenja kože, njenog istanjivanja ili zadebljanja, izboranosti, takodje dovodi do pojave prekanceroza i karcinoma kože.

Foto: Beta

Sa druge strane umereno izlaganje suncu omogućava sintezu vitamina D, blagotvorno deluje na jednu grupu upalnih procesa na koži i omogućava dobro raspoloženje. Sinteza vitamina D prestaje onog treutka kada se nanese zaštitni faktor 30+ na kožu. To je razlog zbog koga se preporucuje 15 minuta izlaganja celog tela suncu bez zaštitnog faktora. Nakon navedenog vremena treba se zaštititi kemom.

U prošlom veku bela koža označavala je aristokratku pripadnost. Taman ten imale su samo žene koje rade u polju. U naše doba popularnost preplanule kože je tolika da se većina mladih osoba izlaže vestackom zračenju u solarijumima. Lampe u solarijumu emituju više UVA zraka kako bi se izbeglo primetno gorenje kože koje izaziva UVB zračenje. Međutim, UVA zraci dublje prodiru u kožu i imaju veći potencijal ka genetskoj izmeni ćelija i samim timsu i opasniji.

Kada smo na moru ili planini zaštitni faktor 30+ treba nonositi na lice svaka 2 sata. To je način da sačuvamo kožu lica od preranog starenja. Kada je telo u pitanju pravila su slična a sunčanje u periodu od 12 do 17h se nikako ne preporučuje.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje nošenje garderobe koja je prilagodjena da štiti kožu od UV zračenja a da istovremeno hladi. Obavezni su šeširi i naočare sa UV zaštitom.

Treba znati da je platneni suncobran jednak zaštitnom faktoru 15, koji je značajno manji od faktora koji imamo u kremama.

Poslednjih decenija statistika malignih melanoma i drugih karcinoma kože je u značajnom porastu. Osnovni faktor rizika jeste preterana izloženost sunčevom zračenju kao i lampama u solarijumima. To je osnovni razlog stalnog apela lekara da se adekvatno ponašamo i štitimo kada je sunce u pitanju.