Blam godine u bioskopima: Filmovi koji su razočarali ceo svet VIDEO

Od remek-dela koja su definisala žanr do nezavisnih miljenika nagrađenih Oskarom, 2020-e su u celini ponudile neka izuzetna filmska ostvarenja. Ipak, od 2021. do danas snimljeni su i neki zaista grozni filmovi – sramotni promašaji koji bacaju loše svetlo na filmsku umetnost i dokazuju da ne zaslužuje svaki projekat da dobije budžet za snimanje, piše Collider.

Uzroci lošeg filma mogu biti različiti, od nespretne umetničke režije do loše napisanog scenarija, a najgori od najgorih ispunjavaju sve te kriterijume. Ipak, neki promašaji su veći od drugih, pa je svaka godina u poslednjih šest imala film koji se ističe kao dno dna. Od naslova koji su toliko loši da su postali kultni do sramotnih originala sa striming servisa, ovi primeri pokazuju koliko filmovi mogu biti nezanimljivi, odbojni i dosadni kada se rade bez strasti i kompetencije.

2021: 2025: The World Enslaved by a Virus

Retki su gledali ovaj nemački film na engleskom jeziku, i bolje da je tako. Iako postoje snažni hrišćanski filmovi koje su snimili talentovani kreativci, ovo je jedan od najgorih filmova u poslednjih 25 godina – katastrofa snimljena bez imalo kompetencije, od strane ljudi za koje se čini da nikada nisu pogledali film.

Reč je o hrišćanskoj fantaziji o progonu bez ikakve umetničke vrednosti, sa radnjom u tragovima i toliko zbunjujućom političkom porukom da izaziva vrtoglavicu. Scenario je besmislen, vizuelno je odbojan, a gluma je među najgorima viđenim u 21. veku. To je potpuno nekompetentna distopijska fikcija koja ne nudi ništa osim teorija zavere koje se ruše na najmanji dašak kritike.

2022: Morbius

"Morbius" je jedan od najtužnijih primera komercijalnog podbačaja u bioskopima 2020-ih. Sonijev film je nakon izlaska u aprilu doživeo finansijski fijasko, ali je uprkos tome postao predmet bezbrojnih internet šala. U kompaniji Sony su to pogrešno protumačili kao znak da imaju klasik koji je „toliko loš da je dobar“ i odlučili su da ga u junu ponovo puste u bioskope, samo da bi propao i drugi put.

Najveći greh „Morbiusa“ jeste to što je dosadan. Uz groznu glumu, ružne vizuelne efekte, jednu od najgorih scena nakon odjavne špice i besmislenu priču, on je sve što film o superherojima ne bi trebalo da bude u eri nakon „Infinity Sage“. U ovom ostvarenju nema života, srca ni humora, samo CGI buka koja ne vodi nikuda.

2023: Spy Kids: Armageddon

Iako se o kvalitetu može raspravljati, franšiza „Spy Kids“ Roberta Rodrigeza ponudila je barem tri kultna nastavka koja mnogi pamte kao drage uspomene iz detinjstva. Međutim, franšiza je svoj kvalitativni minimum dostigla sa petim nastavkom, „Spy Kids: Armageddon“. Iako mu je nešto više od polovine kritičara na Rotten Tomatoesu dalo prolaznu ocenu (55%), ocena od 4,3/10 na IMDb-u i 1,7/5 na Letterboxdu čine ga jednim od najlošije ocenjenih filmova decenije na obe platforme.

Najmlađi gledaoci možda će pronaći nešto zabavno, ali svako stariji od deset godina teško će podneti ovu derivativnu i loše napisanu zabavu. Loša gluma, užasni vizuelni efekti, loše snimljena akcija i potpuni nedostatak uzbuđenja čine ga jednim od najgorih izbora za porodično filmsko veče.

2024: Megamind vs The Doom Syndicate

Kada je originalni „Megamind“ izašao 2010. godine, nije izazvao veliku pompu, iako je bio komercijalno uspešan. Tek je u godinama koje su usledile polako počeo da stiče kultni status, postavši jedan od najomiljenijih samostalnih filmova studija DreamWorks.

U tom preporodu striming servis Peacock video je priliku za zaradu. Kao pilot za seriju „Megamind Rules!“, naručili su od DreamWorks Animation Television produkciju filma „Megamind vs The Doom Syndicate“, koji je sada najniže ocenjen film decenije na platformi Letterboxd.

Takav nivo negativnih reakcija nipošto nije preterivanje, već potpuno zaslužen prijem za ono što je u suštini vizuelno užasan, loše napisan i traljavo režiran pokušaj brze zarade. „Megamind vs The Doom Syndicate“ je uvreda obožavaocima originala, koji su godinama molili za pravi nastavak, ali i uvreda samom mediju animacije. Animacija, humor i gluma su grozni, kao i priča.

2025: War of the Worlds

Obično je potrebno neko vreme da loš film počne da stiče kultni status i da se s vremenom etablira kao remek-delo koje je „toliko loše da je dobro“. To nije bio slučaj sa filmom „Rat svetova“. Od trenutka kada je izašao, ova savremena „screenlife“ adaptacija naučnofantastičnog klasika H. G. Velsa iz 1898. odmah je stekla reputaciju jednog od najsmešnije groznih filmova decenije.

Film ne samo da opravdava takvu reputaciju, već je i gori nego što bi iko ko ga nije gledao mogao da zamisli – filmska katastrofa koju treba videti da bi se u nju poverovalo. Lako je jedan od najgorih filmova u poslednjih 40 godina, sa nekim od najbesramnijih primera plasiranja proizvoda, užasnom glumom i dosadnim scenarijem.

2026: Mercy

Godina 2026. do sada je bila relativno dobra za trilere, ali to ne znači da nije bilo promašaja. Primer je "Mercy", objavljen u verovatno najgorem mogućem trenutku za naučnofantastični triler koji se otvoreno i bez srama priklanja veštačkoj inteligenciji.

Stavljajući Krisa Prata i Rebeku Ferguson u poziciju u kojoj nemaju nikakve šanse da iskoriste svoj talenat, film uspeva (donekle pohvalno) da jednako pomeša loše političke poruke, užasnu estetiku i loš scenario. Ovde nema ničeg originalnog, svežeg ni uzbudljivog, ničega što bi ostavilo utisak nakon odjavne špice. Emocionalno je plitak, narativno besmislen i preambiciozan za sopstveno dobro.