Šta su radili masoni u Beogradu

Konferencija je trajala dva dana i održana je hotelu Astorija, da bi potom u hramu napravljenom u "Posejdonu" ritualno sklopljena nova bratstva slobodnih zidara između Velike nacionalne lože Srbije i loža Rumunije, Bugarske, Španije i Češke. Konferenciji je prisustvovalo oko 250 masona iz 20 evropskih zemalja.

Veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije Dragoslav Pavlović znatiželjnim novinarima koji su došli u hotel Astorija kratko je rekao da su teme dvodnevnog kongresa bile u vezi sa samom organizacijom i da je razlog okupljanja stogodišnjica Velike lože u Srbiji, koja je 1912. u Vašingtonu i zvanično priznata.

On navodi da će sledeći skup biti u oktobru u Rimu, potom u decembru u Parizu. Pavlović kaže da će nakon ovog skupa masoni uskoro održati još jedan skup u Beogradu - skup visokih veća evropskih loža. On kaže da je evropska loža prevazišla granice Evrope jer u nju bi trebalo da budu primljene lože sa drugih kontinenata, pa se na skupu razgovaralo o ulasku Paragvaja, Venecuele i nekih drugih loža.

Neki masoni iz Paragvaja i Moldavije nisu došli na skup u Srbiju jer nisu uspeli da dobiju vize.

Masoni u Srbiji obeležili su 100 godina od osnivanja Velike lože Srbije (Foto:Tanjug)

Na skupu u Beogradu bili su masoni iz Rusije, Španije, Italije, Rumunije, Libana, Bugarske, Letonije, Češke...Pavlović je najavio i bratimljenje naše lože sa Rumunijom, Bugarskom, Češkom i Španijom. Veliki majstor bugarske lože Sevino Batanov objasnio značaj ovog bratimljenja na tečnom srpskom jeziku.

Iako postoje mnoge knjige koje govore o negativnom uticaju pojedinih masona na čovečanstvo i političke prilike u svetu, oni tvrde da rade za dobrobit sveta. Tako je Masimo Milkopiko iz Italije rekao da je biti mason jako težak posao.

"Mi radimo za čovečanstvo, razvoj etike i morala. Gradimo sebe da bismo postali bolji ljudi. Iako smo različiti, imamo različita mišljenja i religiju, mi smo ipak braća", rekao je on.

Masoni su nakon zvaničnog dela u večernjim satima obavili ritual u hramu „Posejdon" na Starom sajmištu koji nije bio otvoren za javnost, ali su procurele informacije da su im na večeri svirali skadarlijski orkestar i trubači iz Guče, da su ruski masoni pevali arije, bugarski pesme Željka Joksimovića, a rumunski pesmu "Tamo daleko".

Masoni iz Srbije kažu i da žele da prevaziđu zatvorenost i tajnovitost jer je recimo u SAD, masonerija javna aktivnost i gde slobodni zidari organizuju svoje parade na ulicama američkih gradova.

Starešina Velike nacionalne lože Dragoslav Pavlović, radio je kao direktor u EI Niš, bio je predsednik Skupštine opštine Niš i devedesetih delegat Savezne skupštine. U Bratstvo slobodnih zidara Pavlović je primljen početkom 21. veka, kada je bio aktivan u loži "Pobratim".

U Srbiji je u međuvremenu načinjen pokušaj da se masoni ujedine, ali se to zbog različitih interesa slobodnih zidara, kao i njihovih međunarodnih zaštitnika, nije dogodilo.

Veliki majrosri Ruske i Španske loze (Foto: Tanjug)

Ujedinjena masonerija je postojala do sredine šezdesetih prošlog veka, dok su Francuzi i Britanci delovali zajedno. Kada su se posvađali, počeli su da dele Bratstvo slobodnih zidara. Tako danas i u samoj Francuskoj, zemlji masona, postoje dve velike suprotstavljene lože - Velika loža Francuske i Veliki orijent .

Obe francuske lože imaju snažan uticaj na srpske masone.

Velika loža Francuske je, u međuvremenu, ovog vikenda, imala svoj kongres zbratimljenih loža Evrope, a imaće ga opet krajem godine u Beogradu.

Bratstvo slobodnih zidara je, pre svega, religija, a potom ideologija. Sve lože su po zakonu u Srbiji prijavljene državi kao udruženja građana i nalaze se na spisku Agencije za privredne registre. Masoni u svojim hramovima obavljaju religijske obrede, koje nazivaju radovi.

Članovi masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 200 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima jednom mesečno, i to posle ponoći.