Bogovi sa Olimpa moderne Grčke

Bar prema tamošnjoj mitologiji 12 bogova živelo je na Olimpu.

Ipak, fudbalski fanatici iz zemlje helena i maslina računaju da ih ima više.

Kako?

Još 11 njih "rođeno" je u Lisabonu i Portu pod senzacionalnim okolnostima, jednim od najvećih u istoriji fudbala i ovo je priča o njima i "nemačkoj babici".

Fisasov "ludi kamen"

Photo by Martin Rose/Bongarts/Getty Images

Leto je 2004. godine. Atina se sprema za organizaciju Olimpijskih igara i "krajičkom oka" ima nameru da prati šta se dešava na Evropskom prvenstvu u fudbalu.

Bez preteranih ambicija, s obzirom da je Grčka "tvrdog" Nemca Ota Rehagela drugi put u istoriji izborila je EURO i to uz dosta sreće kroz kvalifikacije, uprkos dva početnička poraza.

Svestan toga levi bek reprezentacije Grčke Takis Fisas, sa svojom devojkom Kristinom, zakazao je venčanje u Vuljagmeniju, elitnom mestu udaljenom 20 kilometara od Atine, za 9. jul, samo pet dana posle kontinentalnog šampionata.

Fisas je svakako bio u Lisabonu kao član Benfike, ali je sačekao trenutak (ili njegova žena – znamo ko organzuje venčanja) da proslava bude u rodnom gradu sa 300 zvanica i to na plaži.

Logično, svi iz reprezentacije su pozvani...

Fisas je ubedio svoju izabranicu da će biti dovoljno vremena za organizaciju svadbe, pod pretpostavkom da će završiti obaveze 20. juna kada Grčka "odradi" utakmice protiv domaćina Portugala, Španije i Rusije.

"Ne brini, kući ću doći na vreme. Gledaću nokaut fazu sa prijateljima uz pivo i pice. Opušteno ćemo da organizujemo venčanje", uveravao je Fisas buduću suprugu.

Ispostaviće se da ju je Fisas "slagao"...

"Zmajevo gnezdo"

Photo by Alex Livesey/Getty Images (gol Karagunisa)

Grci su otputovali u Portugal svesni tradicije da nikada nisu osvojili bod ili DALI GOL na velikim takmičenjima!

"Cilj je bio da pobedimo jednom, ako možemo. Ono što niko pre nas nije uradio", govorio je iskusni vezista Vasilis Cartas.

Prvi ispit najteži mogući – domaća selekcija sa nadolazećom mladom zvezdom Kristijanom Ronaldom, ali i asovima poput Luisa Figa, Deka, Ruija Košte, Pedra Paulete i okosnicom tima Porta koji je samo mesec dana ranije bio klupski prvak Evrope.

Stadion Dragao, "sveže" napravljen za EP i Porto (zmajevi prim. aut), sačekao je samo sedam minuta da Grčka postigne prvi gol.

Jorgos Karagunis, jedini koji je iole "znao fudbala" u tom timu, iskoristio je poklon tada najboljeg desnog beka Evrope Paula Fereire i pogodio za 1:0, a onda na startu drugog dela mladi Ronaldo ruši Jurkasa Seitaridisa i to je penal za Grčku.

Angelos Basinas je realizovao i najavio senzacionalan trijumf, koji nije uspeo da pokvari ni Ronaldo golom u samom finišu.

Grci slave Gomeša

Photo by Phil Cole/Getty Images

Sledi Španija sa Raulom, Fernandom Morijentesom i Ikerom Kasiljasom, koju je Grčka dobila u kvalifikacijama u Saragosi svojim omiljenim rezultatom 1:0.

"Heleni" ni sami ne znaju kako su izvukli bod golom za 1:1 posle duge lopte za Angelosa Haristeasa, koji će da najavi svoj turnir života, kao da je Marko van Basten ušao u njegovo telo.

I onda presudna utakmica sa Rusijom, koja je bez bodova, Španija i Grčka imaju po četiri, a Portugal tri.

Minut je 17. i Rusija ima 2:0, uz remi Portugala i Španije znači da Grčka ispada sa turnira i Fisasova devojka može da odahne.

Ipak, Zizas Vrizas (nezgrapni napadač Peruđe) smanjuje razliku, a Nuno Gomeš šalje Špance kući pobedom za Portugal koji slavi eliminaciju komšija.

Grčka je sa porazom u četvrtfinalu zahvaljujući gol razlici 4:4, naspram Raula i drugova 2:2, pa će na megdan braniocu trofeja Francuskoj.

Pevci i knedličke na meniju

Photo by Martin Rose/Bongarts/Getty Images

"Galski petlovi" sa Zinedinom Zidanom, Tjerijem Anrijem, Davidom Trezegeom, Lilijenom Tiramom su "svemirski brod" za ekipu koja se samo oslanjala na defanzivu, destrukciju protivnika, taktiku, borbenost i disciplinu.

Malo sam nabrojao?

Ne baš...

Rehagel je sve zvezde Francuza zaustavio "kerovima" Basinasom, kapitenom Teom Zagorakisom, Karagunisom, Kostasom Kacuranisom, a Haristeas je sačekao jedinu priliku.

Glavom je, u stilu Olivera Birofa, "pocepao mrežu" i odveo Grke u polufinale sa Češkom, a tamo – "ripit".

Ni Milan Baroš, Pavel Nedved, Karel Poborski i Jan Koler nisu imali rešenje za "beton" dosadne Grčke na čelu sa "večno" sedim golmanom Adonisom Nikopolidisom.

Kruti štoper Trajanos Delas je skočio u 105. minutu i svirao kraj "srebrnim" golom, pravilom koje je samo tada iskorišćeno na EP!

Slavio je tada ceo Porto, čak i domaće pristalice su navijale za Grke, znajući da su dobili lakšeg rivala u finalu...

Grci iznad Partenona

Photo by Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Noć je između 3. i 4. jula, niko u grčkom taboru ne spava.

Igrače drma adrenalin, nešto kao u kultnoj priči o padu Troje kada su Grci u, do tada, nepokoren grad ušli zahvaljujući "trojanskom konju".

"Celu noć smo razgovarali. Govorili smo jedni drugima da imamo priliku da ispišemo istoriju. Znali smo da nećemo imati drugu priliku. Svi smo dali zavet da ćemo "poginuti" na terenu", govorio je Cartas.

Stadion La Luž, dom Benfike i 15.000 grčkih pristalica od 60.000 mesta koliko ima sjajno zdanje.

Oproban recept, odbrana i šta uradimo iz prekida, kao da je govorio Rehagel i sačekao korner, koji je kao penal za njegov tim.

Minut je 57, na snimcima se vidi da plavo-beli navijači osećaju gol...

Basinas (ko drugi?) izdovdi iz ugla, a Haristeas glavom (kako drugačije?) šalje Grke u istoriju!

Suze Figovog naslednika

Photo by Ben Radford/Getty Images

Ne, ne, nije bilo vremena, "heleni" su se branili kao da su postavili zidine Troje i zato mladom Ronaldu nije preostalo ništa drugo osim da zaplače u slici koja je najbolje opisala tugu Portugala.

Teo Zagorakis, najbolji fudbaler turnira, podigao je trofej i ostavio celu planetu u čudu.

Nekoliko dana kasnije cela Grčka je bila na ulicama, Atina je "gorela" kao kada su Spartanci ušli u Troju, a autobus sa igračima jedva se probio do drevnog Olimpijskog stadiona, gde je organizovano slavlje pred nekoliko stotina hiljada ljudi.

"Drevna Grčka imala je 12 bogova, savremena njih 11", pisalo je na jednoj paroli.

Photo by Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

A šta je bilo sa svadbom? Fisas ju je za četiri dana organizovao, a među silnim poklonima 300 zvanica našlo se jedno na stolu mladenaca.

Pehar šampiona Evrope, koji je doneo tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Grčke na samo jednu noć.

Samo Takisovo i Kristinino venčanje nije bilo jedino na plaži, a onda su ljudi počeli masovno da se skupljaju i slikaju sa peharom.

Na kraju je bilo više od 1.000 ljudi.

"Svi su zaboravili na nas, samo je trofej bio važan", poručio je Fisas.

Grčki tim bez ijedne iole zvezde neće biti zaboravljen, bar za sve ljubitelje fudbala i tamošnji narod.

Za njih su oni u rangu Zevsa, Afrodite, Posejdona i ostalih bogova sa Olimpa...

Miloš Simanović (Twitter)