U odbranu Karoline Voznijaki

Najpre da rešimo dilemu u vezi sa njenim prezimenom. Istina je da je Karolina kćerka poljskih imigranata, ali ona sama prezime izgovara „Voznijaki“. Smatram da je besmisleno da bilo ko devojku uči kako joj se pravilno izgovara prezime, bez obzira šta kažu lingvisti i genealozi. Iako je „Voznijacki“ možda milozvučnije, od sada ću je nazivati „Voznijaki“.

„Otkad sam bila mala, ljudima u Danskoj bilo je teško da izgovore ’Voznijacki’, tako da sam uvek govorila ’Voznijaki’. Ostala sam pri tome. Ljudi u Poljskoj zovu me na oba načina“.

Sada da se vratimo pitanjima iz uvoda. Zaista je neverovatno koliki pritisak novinari umeju da izvrše u pojedinim situacijama. Kroz istu ’torturu’ kojoj je sada podvrgnuta Voznijaki nedavno su prošle i Jelena Janković i Dinara Safina, koje su takođe bez Grend slem trofeja bile prve na WTA listi. Ta presija nesporno igra ključnu ulogu u posrtanju ruske igračice, a ni Jeleni trenutno ne cvetaju ruže, mada mislim da je to više u vezi sa drugim okolnostima.

Videćemo kako će se mlada Dankinja snaći, ali utisak je da joj za sada ide u redu. Na pitanje da li je nerviraju pitanja u vezi sa time što je prva na listi, Voznijaki je odgovorila:

„Navikla sam na njih. Osećam da zaslužujem da budem na prvom mestu, igrala sam dobro prošle, a nadam se da ću nastaviti i ove godine. Znam da vi morate da pišete o nečemu, a to je prilično dobro pitanje. Ipak, mislim da je polako vreme da pređete i na neka druga“.

Po mom mišljenju, ta pitanja u nekom trenutku postala su neumesna. Dankinja je u sadašnjem načinu bodovanja skupila najviše bodova i prva je na WTA listi. To je objektivna činjenica (pleonazam nije slučajan), a lični stavovi je li Voznijaki najbolja ili ne sasvim su druga priča.

Takođe, zaboravlja se da Karolina ima samo 20 godina i mnogo vremena za napredak. Trenutno je najmlađa u Top 10, a među prvih 50 na svetu samo dve igračice mlađe su od nje – Anastasija Pavljučenkova i Polona Hercog.

U poslednjih nekoliko godina trend je da nešto iskusnije vode glavnu reč – sestre Vilijams, Enan i Klajsters, Kuznjecova, a u poslednjih godinu i po dana na GS turnirima priključile su se Na Li, Zvonarjova, Skjavone i Stosur.

Voznijaki je jedina tako mlada teniserka u užem vrhu, a donekle je prate samo Radvanjska i Azarenka.

Igra Dankinje zasniva se na vrhunskoj kondiciji i trčanju, vraćanju loptica duboko u teren i čekanju greške suparnice. Udarac koji joj je neophodan kako bi ta igra davala još bolje rezultate jeste bekhend slajs. Retko ga je koristila na Ozi openu, a to je udarac koji može da joj ’kupi’ dosta vremena, da niskim lopticama tera protivnice da se saginju u kolenima itd. Ako želi bar malo da podseća na Štefi Graf, svog teniskog idola, slajs iz bekhenda udarac je koji treba da usavrši.

Pre dve godine kada nije imala potpuno definisan način igre, mislio sam da će Voznijaki izrasti u ofanzivnu teniserku jer je dovoljno visoka (177cm) i udarci su joj bili relativno snažni. Međutim, ona se opredelila za drugačiji put i postala je sinonim za odbrambeni stil, što je drugi povod za kritike novinara.

Onog trenutka kada mediji stvore priču od nečega, to automatski postaje tema u javnosti i među navijačima. Na primer, niko na konferenciji nije pitao Rafaela Nadala kako se oseća jer je dobio Čilića 6:2, 6:4, 6:3, a Hrvat je imao šest direktnih poena više (32-26). Naravno, zabeležio je veći broj neiznuđenih grešaka (48-21).

Posle pobede nad Skjavone (3:6, 6:3, 6:3) Dankinju su pitali „da li je normalno da drugi imaju inicijativu u poenima iako je ona broj jedan i kako se oseća jer je Frančeska imala 41 ’viner’, a ona samo 14?“. Razlika jeste mnogo veća nego u Nadalovom slučaju, ali i Špančeva pobeda bila je ubedljivija.

„Samo želim da znam ko je dobio meč. Mislim da sam to ja. Ako protivnica napravi sto direktnih poena, onda je to previše dobro. Ali ako ipak trijumfujem, to je najvažnija stvar na kraju“, rekla je Voznijaki.

Uprkos tome što su agresivne, konstantne i često preterane, zamerke stručnjaka pogađaju u srž. Voznijaki mora da stoji bliže osnovnoj liniji i više da napada ukoliko želi da osvoji neku od četiri najveće titule. U Melburnu se neretko događalo da posle odličnog prvog servisa dobije visoku lopticu u sred terena, ali da to ne ume da iskoristi. U takvim situacijama napadaju i najveći defanzivci.

Ipak, njeno godište treba imati na umu i kada se govori o stilu igre. Setite se samo koliko je Nadal pre nekoliko sezona kritikovan zbog preterane defanzive. Španac je od tada mnogo radio na agresivnosti i to je dalo rezultata – forhend, njegov zaštitni znak, postao je i glavno napadačko oružje, igra znatno kraće poene (i rešava ih) i češće diktira ritam nego što je to bio slučaj pre četiri-pet godina.

Voznijaki bi trebalo da ide istim putem i da pronađe oružje koje će joj omogućiti da završava poene ’vinerima’ – na Ozi openu delovalo je da bekhend ima više napadačkog potencijala od forhenda. Ipak, smer razvoja trebalo bi da odredi ona sama uz pomoć stručnog štaba.

Iako to nije demonstrirala u meču sa Na Li, Dankinja je psihološki stabilna, posvećena je treninzima i to bi trebalo da bude valjan osnov za napredak.

Nedostatak ofanzivne nijanse u igri osnovni je razlog zašto Voznijaki ima negativni skor sa rivalkama iz Top10 – 19 pobeda i 26 poraza. Međutim, slični učinak imala je i Kim Klajsters, koja je u nedelju osvojila svoj četvrti Grend slem trofej.

Teško je pouzdano prognozirati šta će se dalje događati sa Karolinom Voznijaki, ali ne treba joj prerano lepiti etikete ’najlošijeg broja jedan u istoriji’, ’dekadentne teniserke’ ili konstatovati „da je WTA tur žalostan ako je ona prva“ kako su neki činili. Dankinja ima i vremena i talenta da demantuje takve ocene.

P.S. Vidim da se na komentarima razvija kvalitetna i stručna diskusija, što mi daje veliki podstrek za dalji rad. Dragi čitaoci, hvala vam, i samo tako da nastavimo.

Za kraj, još jednom da napomenem da vas na stranicama B92 početkom marta čeka veliko tenisko iznenađenje, kao i početak „Fantazi tenisa“.