Madridska veza

SLAVIŠA JOKANOVIĆ

Slaviša Jokanović, bivši fudbaler Partizana, Deportiva, Čelsija, Tenerifa... bivši reprezentativac bivše Jugoslavije, već izvesno vreme živi u Madridu. Prati sve što se dešava u našem fudbalu i jedva čeka proleće u Ligi šampiona. Redovan je na susretima srpske fudbalske dijaspore.

Vaši susreti su postali tradicija. Koliko se često viđate ?
“Ima nas malo, Madrid je veliki grad i mala je verovatnoća da se sretnemo na ulici. Tako da, kad god imamo vremena, srećemo se u kafiću, popričamo, razmenimo utiske...“

Koje su vam glavne teme ?
“Najviše se priča o fudbalu. Većini od nas sport je bio posao i uživanje, tako da je normalno da je glavna tema fudbal. Tu je sada i Divac sa nama, pa pričamo i o košarci“

Koliko stižete da pratite dešavanje u Srbiji?
“Sada je sve to mnogo lakše nego ranije. Svake nedelje gledamo našu ligu, tu je i reprezentacija, Partizan... Imamo bolje mogućnosti informisanja nego ranije“.

Kako vam sada izgleda španski fudbal u odnosu na vreme kada ste ga ovde aktivno igrali?
“Ova sezona je mnogo interesantnija nego prošla. Barselona je tada bila neprikosnovena i bilo je dosadno. Pitanje šampiona brzo je bilo rešeno. Sada je mnogo interesantnije. Barsa, Real i Sevilja se ravnopravno bore za titulu. Iako, sve ove ekipe imaju svoje mane i vrline, realno je da Barsa uzme titulu, mada ima još dosta da se igra. Ono što je dodatna zanimljivost je da se zakuvalo i u donjem delu tabele“.

Španci su prošle sezone dominirali evropskim klupskim fudbalom. Kakve su im šanse ove sezone?
“Španci imaju puno timova koji mogu da osvoje evropski trofej. Mislim da su Barselona i Sevilja favoriti za osvajanje trofeja u takmičenjima u kojima učestvuju“.

A ko je još favorit za osvajanje Lige šampiona?
“Rano je pričati. Lion igra dosta dobro, ali Lion već godinama stiže do prvih osam ili prve četiri ekipe, pa na kraju ispadne. Jedva čekam da počne osmina finala i nokaut sistem. To su mečevi, koji su po mom ukusu. Sačekajmo proleće...“

Ovog leta u Španiju su stigli Žigić, Janković, od ranije su ovde Milošević, Paunović, Kovačević.. Ipak, manje je naših fudbalera u Španiji nego ranije. Zašto?
“Puno je razloga. Možda zbog nedovoljnog kvaliteta, možda zbog nekog neuspešnog rezultata ili možda smo daleko od očiju ovdašnje javnosti. Ipak, Žigić i Janković svojim dobrim igrama otvaraju vrata ostalim igračima i mislim da će nas ovde biti sve više i više...“, rekao nam je Jokanović.

MILINKO PANTIĆ

Ikona Atletika, u klupskom muzeju postoji i bista sa njegovim likom. Jedna od najzaslužnijih za duplu krunu madridskih crveno-belih, pre deset godina. I posle igračke karijere, ostao je u fudbalu.

Kako ste prestali da se aktivno bavite fudbalom, javnosti je manje poznato čime se sada bavite...
“Tehnički sam direktor Atletikove škole. Imamo desetak škola sa preko hiljadu dece. U seprembru sam završio trenersku školu koja je bila veoma naporna. Videću šta ću da radim od juna. U Atletiku je veoma lepo, ali još nisam odličio da li ću se baviti trenerskim poslom. Voleo bih da vidim da li sam sposoban za tako nešto. Inače, sa veteranima treniram, igramo utakmice, pokušavam da budem što aktivniji...“

Vaša druženja utorkom, postala su tradicija...
“Dobro se družimo, imamo jaku ekipu. Ponekad odigramo dubl u tenisu, tu smo (Radomir) Antić i ja najjači. Deca nam se druže, zaista uživamo...“

Kako vam izgleda Primera sa pozicije svršenog trenera u odnosu na onu kada ste bili glavni igrač šampiona Atletika ?
“Dosta stvari se promenilo od naše vladavine. Tada smo igrali atraktivnije, tražila se šansa za gol... Sada se igra čvršće u odbrani i mnogo više pažnje se obraća igri u odbrani nego napadu. Fudbal koji smo mi igrali pre desetak godina zadovoljavao je sve kriterijume. Sada svi moraju da se adaptiraju na taj defanzivniji stil igre. Takođe, u aktuelnom fudbalu, teško je naći „desetku“ u ekipi. Možda samo Žuninjo zaslužuje tu „desetku“. Taj broj u fudbalu je nestao. To je bio jedan od razloga zašto sam napustio fudbal. Nisam želeo da mi stalno menjaju poziciju. Bio sam „desetka“ i želeo sam da odem kao „desetka““.

Mnogi smatraju da je Primera najjača fudbalska liga u Evropi. Kakvo je vaše mišljenje?
“Liga je zaista najjača. Ipak se ovde igra najlepši fudbal. Barselona je jaka, Real takođe, pa i Valensija... Italijanska nije kao nekad, jer nema Juventusa.

Kako ocenjujete igre srpskih igrača u Primeri?
“Svake godine je sve teže da naš igrač dođe u Španiju. Pozitivno je što su došli Janković i Žigić, tu su i Veljko Paunović, Milošević, Kovačević... Ranije nas je bilo više, ali ni srpska liga nije tako kvalitetna kao pre. Međutim, uvek smo imali talenata i stvari će doći na svoje mesto. Žigić je možda prešao u mali klub, ali će svojim kvalitetom sigurno dokazati da zaslužuje veliki klub“.

VELJKO PAUNOVIĆ

Izuzetno dugačak staž u Primeri, iako nema ni 30 godina Jedan od prvih naših fudbalera sa internet stranicom, povremeni reprezentativac, sada fudbaler Hetafea.

Majorka, Atletiko, Hetafe... Dugo igrate u Primeri. Zašto?
“Ima dosta stvari koje utiču na karijeru igrača. U inostranstvu je velika konkurencija, stalno moraš da pokazuješ da si pravi, pogotovo kada si stranac. Dakle, dokazivanje, rad na sebi i integracija u špansko društvo. Bio sam u nekoliko ekipa. Za sve mora da se ima kvalitet, mislim da ga imam jer ne bih opstao. Verujem da sam mogao malo više da postignem , ali postoje i za to razlozi. Došao sam mlad, stranac sam...“

Kada ste došli ovde, koja je bila najveća razlika između tadašnjeg jugoslovenskog i španskog fudbala?
“U našem fudbalu se radi drugačije. Vaspitavaju nas više u timskom duhu. Bitna je ekipa i zajednički rezultat. Ne kažem da tako nije i u Španiji, ali ovde je pojedinac veoma važan. Ljudi gledaju sebe, ne samo kada je fudbal u pitanju. Individualni uspeh je primaran, a ako se pri tome ostvari i kolektivni uspeh, onda još bolje... Kada sam došao ovde sa 17 godina, teško mi je padalo, kada bih se nalazio u boljoj poziciji, a saigrač mi nije davao loptu. Kasnije sam shvatio, da je takva psihologija i da tako svi razmišljaju. U Srbiji su me drugačije učili i mislim da je to bilo ispravno. Opet, dao bih manje golova da sam zadržao principe iz sredine iz koje sam došao. Neka sredina između te dve opcije je, čini mi se, najbolja“.

Kako ti sada izgleda španska liga?
“Jedna je od najbojih u Evropi, samim tim i na svetu. I kada je u pitanju kvalitet igrača i kada je u pitanju organizacija klubova. Ovde se igra odličan fudbal, mada ima manje kvaltetnijih ekipa. Razlog je što je fudbal globalno malo ušao u fazu dekadencije. Više se ne ističu kao primarni kvalitet, talenat i igra, što je bila i suština fudbala. Sve se to zapostavilo, međutim, mislim da će u budućnosti, ponovo doći do toga. Sve je manje iznenađujućih rezultata, favoriti uglavnom pobeđuju, igra i nadmetanje više nisu u prvom planu. Malo je trenera koji neguju stari šmek“.

Kakvi su vam planovi?
“Ništa nije sigurno. Imam 29 godina, voleo bih da igram što duže i to u ekipi u kojoj sam zadovoljan. Takođe, imam prvi nivo u trenerskoj školi, nedostaju mi još dva. Možda jednog dana postanem trener. Ko zna...“

Kako bi ste opisali Hetafe, klub u kome trenutno igrate?
“To je mali klub, skroman, ali sa odličnim predsednikom, veoma sposobnim i intuitivnim. Svi igrači koje je potpisao prošlog leta u zenitu su karijere i daju veliki doprinos. Postoji i dobra selekcija ljudi koji su u klubu. Imamo kvalitetne igrače, rezultatski pokušavamo da postignemo što više. Međutim, ako klub misli da opstane, mora da raste kao institucija. Moraju da se poboljšaju uslovi rada, da se pažnja usmeri na stvaranje igrača, stručnog štaba, skauta... Za sada je sve to zapostavljeno, ali se pokazalo da to nije toliko bitno za ovu fazu postojanja kluba“.