Odlikovanje za Enija Morikonea

Pred svoj veliki koncert 14. februara u Beogradskoj areni, osamdesetgodišnji maestro Morikone je u 2009. godinu ušao sa još jednim visokom priznanjem nakon što je uvršten u „Grammy“ Dvoranu slavnih.

Legiju časti, najviše francusko priznanje dodeljuje predsednik republike za vojne i građanske zasluge, utemeljio je Napoleon Bonaparta 1802. godine. U dvovekovnoj tradiciji, dosada je odlikovano par stotina istaknutih istorijskih ličnosti, a među umetnicima na listi su se našli i Salvador Dali, Viktor Igo, Harold Pinter, kao i Klint Istvud, Stiven Spilberg, Martin Skorseze, Žan Pol Belmondo, Bono i Žan Mišel Žar. Među umetnicima na prestižnoj listi odlikovanih je i Mira Trailović, dramaturg i osnivač pozorišta „Atelje 212“ i jedan od osnivača BITEF-a.

Prilikom odlikovanja velikog kompozitora Enija Morikonea, iz Jelisejske palate je saopšteno da je maestro orden zaslužio kvalitetom svog dugogodišenjeg rada i naklonošću koje je pružio Francuskoj.

Još jedno veliko priznanje za maestra Morikonea na samom kraju 2008. godine stiglo je nedavno iz sedišta „Grammy“ akademije, kada je album muzike iz filma „Dobar, loš, zao“ trajno uvršten u „Grammy“ Dvoranu slavnih koja je odnedavno deo „Grammy“ muzeja u Los Anđelesu.

Na ovoj listi najvažnijih izdanja svih vremena se trenutno nalazi 826 naslova koje su birali najugledniji muzički istoričari i eksperti od osnivanja „Grammy“ Dvorane slavnih još 1973. godine. Zajedno sa Morikoneom, među poslednjih 28 izdanja našle su se i grupe „The Police“ i „The Queen“, kao i Sergej Prokofjev, Džimi Hendriks, Areta Frenklin, Stivi Vonder i drugi.

Zanimljivo je da je u 2008. godini Morikoneova muzika donela i jednu „Grammy“ nagradu za Brusa Spingstina, i to za najbolju instrumentalnu rok izvedbu na kompilaciji „We All Love Ennio Morricone“. Među ostalim slavnim muzičarima koji su na ovom albumu obradili Morikoneove numere nalaze se i „Metallica“, Andrea Bočeli, Rodžer Voters, Herbi Henkok, Selin Dion i drugi.

Enio Morikone je već odlikovan prestižnim Ordenom zasluga Italije, a dosad je primio blizu stotinu nagrada među kojima su i Oskar, Zlatni globus, Gremi, Zlatni lav, Evropska filmska nagrada, BAFTA, kao i nekoliko počasnih doktorata i diplomatskih odlikovanja. Proslavljeni italijanski kompozitor je dosad ostvario 27 zlatnih i šest platinstih tiraža, kao i razne druge diskografske nagrade.

Posebno priznanje je usledilo 2007. godine kada je Enio Morikone nastupio sa svojim simfonijskim orkestrom „Roma Sinfonietta“ u sali Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tada se i Ban Ki Mun, prvi čovek najveće međunarodne organizacije, u svom govoru ambasadorima obratio Morikoneu: „Vaša je muzika kao Ujedinjene nacije, dramatična priča o ljudima sa velikim snovima“.

Oskar posle čak pet nominacija

Prvu nominaciju za prestižnu nagradu Američke filmske akademije, Morikone je imao 1979. godine za film oskarovca Terensa Malika „Dani raja“ sa Ričardom Girom u glavnoj ulozi. Iako je Malik osvojio Zlatnu palmu u Kanu, a film dobio Oskara za najbolju fotografiju, Morikone je ostao bez svoje zlatne statue.

Druga prilika je došla 1986. godine za kultni film Rolanda Žofea „Misija“ sa Robertom de Nirom, a istorija se ponovila u Kanu sa nagradom za najbolju režiju i još jednim propuštenim Oskarom za slavnog italijanskog kompozitora. Ni treća nije bila sreća, kada je 1988. godine nominovan za film Brajana de Palme „Nedodirljivi“, ali i bez Oskara, Morikone je za to remek delo filmske muzike osvojio „BAFTA“, „Grammy“ i „ASCAP“ nagrade.

Četvrtu nominaciju donosi muzika za film oskarovca Berija Levinsona „Bagzi“ sa Vorenom Bitijem i Anete Bening. Te 1992. godine, od 11 nominacija, film je osvojio dva Oskara, ali ne i za muziku. Film „Malena“ proslavio je Moniku Beluči, a po peti put nominovan, ali opet bez osvojenog Oskara, maestro Morikone je već odustao: „Kada nisam dobio Oskara za film ’Misija’, zašto bih ga ikada dobio“ izjavio je kasnije za britanski list „The Guardian“. Isti prestižni dnevni list ga je tada prozvao za „Mocarta filmske muzike“.

Baš kao i veliki režiser Martin Skorseze, posle pet nominacija i sindroma večitog oskarovca bez zlatne statue, i Enio Morikone je konačno 2007. godine dočekao umetničku pravdu i primio svakako najvažnijeg, počasnog Oskara za životno delo. Nagrada je bila utoliko draža jer ju je uručio Klint Istvud, oskarovac kojem je maestro podario večne melodije u filmovima „Dobar, loš, zao“ ili „Za šaku dolara“.

Morikone u Areni za Dan zaljubljenih

Enio Morikone će nastupiti u Beogradskoj areni, na Dan zaljubljenih 14. februara, sa svojim simfonijskim orkestrom „Roma Sinfonietta“ koji broji 96 članova, kao i sa horom od 120 članova pod dirigentskom palicom Darinke Matić Marović. Za ovaj nesvakidašnje veliki koncert Beogradska arena će ugostiti preko 200 vrhunskih muzičara na sceni koji će skoro dva sata izvoditi neke od najromantičnijih melodija našeg vremena.

Koncert velikana svetske muzike biće u okviru jubilarnog, desetog po redu Gitar art festivala, a cene ulaznica za festival biće snižene i tokom januara, ovaj put za 10 odsto u odnosu na februarske cene. Ulaznice za veliki koncert Enija Morikonea koštaju 1350, 2250, 3150 i 4050 dinara, dok eksluzivna mesta u Areni koštaju 8100 dinara. Ulaznice se prodaju na blagajnama Beogradske arene, Sava centra i Kolarčeve zadužbine, kao i u prodajnoj mreži Bilet servisa, Eventima i Tiketlajna.

Svečano otvaranje Gitar art festivala, u subotu 7. februara u Sava centru, pripašće gitarističkom virtuozu Visente Amigu i njegovoj popularnoj flamenko grupi. Sutradan, 8. februara u Sava centru nastupiti i slavni britanski muzičar Sting u duetu sa Edinom Karamazovim. Na istom mestu će 13. februara nastupiti i popularni etno trio koji čine Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić i Teodosije Spasov.

Programska celina „Četiri večeri u Kolarcu“ od 9. do 12. februara sa novim konceptom predstaviće najveće umetnike klasične gitare među kojima su i legendarni Alirio Diaz, kao i Anjelo Deziderio, Kazuhito Jamašita, Pavel Štajdel i drugi velikani gitare iz preko 20 zemalja sveta.