Norman Blake - Pop veteran

Teenage Fanclub postoje preko 20 godina, a u proleće ove godine objavili su svoj deseti studijski album “Shadows” koji je po mnogima njihova najbolja ploča još od “Songs from Northern Britain” iz 1997. Nakon nekoliko svedenijih ploča, na “Shadows” su se ponovo vratili onom raskošnom pop zvuku i zaraznim vokalnim harmonijama koje su krasile njihova najbolja izdanja.

Pored onog prepoznatljivog Teenage Fanclub zvuka, ponovo se na prvu loptu mogu razaznati njihovi uticaji, od Big Star i The Beatles, do The Byrds i Neila Younga. Iako u svojoj višedecenijskoj karijeri nikada nisu bili u Beogradu, možda je bolje što prvi put dolaze nakon ovako dobre ploče, nego da su to uradili na turneiji posle nekog prosečnog albuma. Ako uzmemo u obzir još i relativno sušnu, beogradsku, koncertnu sezonu po ukusu jednog Teenage Fanclub fana, nema sumnje da nas 7. novembra u SKC-u čeka noć za pamćenje. Još je Kurt Cobain svojevremeno TFc proglasio “najboljom grupom na svetu."

B92: Šta bi izdvojio u vezi sa snimanjem poslednje ploče “Shadows”? Da li se vaš pristup prilikom pisanja pesama za tu ploču razlikovao od uobičajenog?
Norman Blake: Naš prošli album “Man-Made” smo snimili u Americi, u studiju Johna McEntirea. S obzirom na to da nije baš tako lako dopremiti gomilu instrumenata na drugi kontinent, rešili smo da zvuk te ploče bude sveden i da sviramo samo na bazičnim instrumentima. “Shadows” smo snimali u Engleskoj, tako da nismo imali nikakav problem da kombi napunimo svim živim instrumentima koje smo kasnije iskoristili u studiju. Rezultat toga je album koji je instrumentalno mnogo bogatiji od prethodnog, a i vokalnim harmonijama smo posvetili mnogo više pažnje nego prošlog puta, tako da naši glasovi na “Shadows” zvuče mnogo bolje.

Zašto ste album nazvali “Shadows”? Negde sam čitao da pominjete kako su melodije na njemu malo mračnije nego inače, mada s obzirom na njegovu celokupnu atmosferu, imam utisak da bi se “Shadows” teško mogao nazvati mračnim albumom...
Imali smo dosta muke pri smišljanju imena, nikako nismo mogli da se dogovorimo. Tokom snimanja, primetili smo da su tekstovi par pesama nešto malo mračniji i introspektivniji nego inače i onda je neko od nas predložio taj naslov. Slažem se da album u kompletu nije mračan, ali morali smo nekako da ga nazovemo i “Shadows” je bilo prvo što nam je palo na pamet.



Kad već pominješ Johna McEntirea (pruducent i muzičar iz Čikaga, član grupe Sea and Cake prim.aut), zanima me kako ste došli u kontakt sa njim i kakva je bila saradnja, pošto on, za razliku od vas, dolazi iz eksperimentalnog post-rock sveta?
John je producirao neke albume Stereolab i The Pastels koji su nam se svideli, tako da smo preko naših drugara is The Pastels stupili u kontakt sa njim. Iako njegovo ime vezuju prvenstveno za improvizovanu muziku, on voli sve žanrove, a posebnu ljubav gaji prema popu. John je generalno sjajan lik, i pored muzičkih imali smo i druge sličnosti. Posebno nam se svidelo kako je opremljen njegov studio (John je vlasnik kultnog studija “Soma” u kom su snimali Wilco, Tortoise, Will Oldham, Jim O’Rourke, Royal Trux itd. prim.aut). Sve u svemu, iskustvo rada na ploči sa Johnom je bilo sjajno.

“Shadows” je objavljen na vašoj etiketi, što automatski znači da promociju radite sami. U jednom intervjuu si rekao da putujete širom Evrope low-cost avio kompanijama i da ste odsedali čak u nekim hotelima koji nemaju prozore, sve u cilju promocije. Imam utisak da je to na neki način povratak korenima s početka vaše karijere, pre dvadesetak godina?
Da, mada je uvek bilo manje-više tako. Skupo je ići na turneje. No, mi spadamo u one bendove koji će radije potrošiti novac na album nego na putovanja. Mi smo jako srećni što nakon 20 godina i dalje imamo privilegiju da radimo ovo što najviše volimo, jer nema sumnje da je mladim bendovima danas sve teže da finansiraju snimanje albuma i odlazak na turneju.

Jedan od bendova koji je možda najviše uticao na Teenage Fanclub je Big Star. Reci mi kako je izgledao tvoj prvi susret sa njihovim frontmenom, Alexom Chiltonom. Da li je bilo nervoze?
Alexa sam prvi put sreo sredinom osamdesetih godina. Imao je solo koncert u Glazgovu i ja sam sa nekoliko prijatelja svirao iste večeri kao predgrupa – posle svirke sam ga upoznao, ali je to bilo samo na blic.

Sledeći put smo se sreli nakon 6-7 godina kada su Teenage Fanclub svirali u Nju Orleansu u kome je Alex živeo. Neko mu je dao jedan od naša prva dva albuma, njemu se to svidelo i došao je na koncert. Imali smo odličnu komunikaciju od samog početka, a možda je i postojala neka čudna veza između muzike mladog Alexa Chiltona i zvuka Teenage Fanclub. To je bio početak divnog prijateljstva. Posle toga je dolazio u Glazgov gde smo nekoliko puta svirali zajedno, bili smo mu prateći bend, čak smo napravili nekoliko snimaka.



Znam da zvuči kao kliše, ali njegov život je zaista bio muzika, videlo se da je najsrećniji kada svira gitaru. Mnogo sam naučio od njega, što o muzici, što o životu. Bili smo veoma uzmemireni kada smo čuli da je umro...

Znam da je NME svojevremeno izdao dva singla koje ste snimili sa Alexom. Postoji li mogućnost da u budućnosti sakupite sve pesme koje ste sa njim snimili i objavite ih?
Mislim da postoje realne šanse da se to desi. U Glazgovu smo odsvirali nekoliko koncerata zajedno i to je emitovano na BBC Radio Scotland. Snimili smo još nekoliko pesama u prostoru u kom smo vežbali koje nikada nisu objavljenje. Nadam se da ćemo u nekoj doglednoj budućnosti sve to izdati.

Poznato je da Teenage Fanclub imaju na desetine obrada, rariteta i b-strana singlova. Planirate li da objavite neku kompilaciju tog tipa?
Da, definitivno, oduvek smo želeli to da uradimo. Kao što kažeš, imamo mnogo neobjavljenih pesama, neke potiču još s početka devedesetih, a neke su rane verzije već poznatih pesama. Planiramo da jednom sednemo i sve ih sakupimo, kontaktiramo sve izdavače koji su ih objavljivali na singlovima i napravimo selekciju.

Negde sam pročitao da ti planiraš da krajem godine izdaš solo album. Možeš li mi reći nešto više o tome?
Da, već sam snimio taj album. Na njemu sam radio sa Euros Child iz velške grupe Gorky's Zygotic Mynci. On i ja smo baš dobri prijatelji, poznajemo se još od devedesetih kada su nam Gorky's Zygotic Mynci bili predgrupa. Naš duo se zove Jonny, a album bi trebalo da bude objavljen krajem decembra ili početkom januara sledeće godine, nakon čega planiramo da ga promovišemo na turneji.

Koliko se duo Jonny razlikuje od Teenage Fanclub?
U pitanju je album koji je kao i ploče Teenage Fanclub song-oriented, znači u pitanju su pesme sa strofom i refrenom…ali je ipak dosta drugačiji. Čućete već.

Kada uporediš probe koje sa Teenage Fanclub imaš sada u odnosu na one koje ste imali početkom devedesetih - da li se sada okupljate češće ili ređe?
Sviramo otprilike istim intenzitetom kao nekada. Možda smo tada samo malo više pili (smeh). U suštini, i nekada i sada se nalazimo 3-4 dana pre turneje i imamo tek nekoliko proba. Nikada nismo mnogo vežbali pre turneja jer nam u svakom slučaju slede desetine koncerata, a većinu tih pesama ionako već znamo napamet.

Ti već neko vreme ne živiš u Škotskoj. Zašto si izabrao baš Kanadu?
Žena mi je iz Kanade. Dugo smo živeli u ovde u Škotskoj, ali smo osetili da bi nam prijala promena, pa smo otišli tamo. I nismo pogrešili - osim snega u januaru, sve mi se dopada u Kanadi (smeh)

A ni kanadski bendovi nisu loši…
Da. Baš sam pre neki dan pričao sa ljudima iz etikete Merge koja distribuira našu muziku u Americi – kažu mi da je novi album Arcade Fire te nedelje bio najprodavanija ploča u Americi, što je super. Volim kanadske grupe kao što su Broken Social Scene na primer..

Pre desetak godina snimili ste album “Words of Wisdom and Hope” zajedno sa Jadom Fairom iz grupe Half Japanse. Kako je bilo raditi sa njim?
Njega poznajem dugo, preko 20 godina. Kad god je bio u Glazgovu tokom turneje ili iz nekog drugog razloga spavao je kod mene u kući. Jednom prilikom ostao je nešto duže i tada smo rešili da snimimo zajednički album na kom će on pevati uz pratnju Teenage Fanclub. U studiju smo proveli samo nekoliko dana tokom kojih smo mi uglavnom improvizovali, dok bi Jad očas posla smislio reči. On ne samo da je divan prijatelj, nego je i izuzetno talentovan muzičar.

Ako se dobro sećam, taj album je izašao za legendarnu nezavisnu etiketu Jello Biafre “Alternative Tentacles”…
Da, to je bilo sjajno, pogotovo zato što sam u mladosti voleo neke punk/hardcore bendove koje je Jello objavljivao . Nikada mi ne bi palo na pamet da će Teenage Fanclub izdati album za njegovu diskografsku kuću. Tom prilikom smo ga upoznali i stekao sam utisak da je Jello sjajan tip.

Od kada je muzika tvoje jedino zanimanje?
Da budem iskren, nama je od samog početka grupe muzika bila jedino zanimanje. Istina, nikada nismo mnogo zarađivali, verovatno zato i danas imamo taj isti posao (smeh). Recimo da je muzika počela da mi donosi novac kada sam imao 23 godine.



Kako voliš da provodiš vreme kada nisi zauzet sviranjem i pisanjem pesama?
Od kada živimo u Kanadi konstantno obilazim prodavnice ploča. Oduvek sam voleo radnje sa pločama, a ovde na severnoameričkom kontinentu postoji bezbroj muzičkih secondhand prodavnica koje su raj za kolekcionara poput mene.

Teenage Fanclub su do sada obišli celu planetu uzduž i popreko, ali nikada do sada niste bili u Srbiji…
Da, i svi smo uzbuđeni zbog toga. Da budem iskren, od celokupne evropske turneje najviše se radujem koncertu u Srbiji prvenstveno zbog toga što nikada nismo bili tu i imam osećaj da ćemo se super provesti. Dodatno nas raduje što ćemo upoznati Marijanu, devojku iz Srbije koja je vrlo aktivna na Teenage Fanclub forumu.