Filmska metropola Berlin

Berlin je dvadesetih godina prošlog veka išao u korak sa Holivudom. To se, za vreme Drugog svetskog rata promenilo. Nakon pada Berlinskog zida, glavni grad Nemačke se ponovo dobro kotira u svetu filma.

Gradonačelnik Berlina, Klaus Voverajt, jednom prilikom je za svoj grad rekao da je siromašan ali i seksi. I bio je u pravu. Berlin je prezadužen, ali i grad koji vrvi od kreativnih ljudi. Među njima su i zaposleni u filmskoj industriji. O svojim iskustvima sa Berlinom govori nemački reditelj Tom Tikver:

"Bioskopski program u Berlinu bio je najvažniji razlog zašto sam poželeo da se tamo preselim. Od samog početka sam se emotivno vezao za taj grad. Ponuda u bioskopima je bila neverovatna. Godinama sam vozom putovao u Berlin da bih išao u bioskop. Govorim o kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetim. Tada sam se kao tinejdžer oduševljavao filmovima koji su se prikazivali u Berlinu."

Berlin je Meka za umetnike

Tom Tikver, jedan od poznatijih nemačkih reditelja mlađe generacije – publici u Srbiji poznat po filmu „Trči, Lola trči", sredinom osamdesetih preselio iz Vupertala za Berlin gde danas živi i radi kao filmski reditelj. Osećanja Toma Tikvera dele i ostali mnogobrojni režiseri, autori, glumci… Svi oni vole Berlin, i to ne samo zbog stotinak bioskopa koje taj grad nudi. Jer, to definitivno nije sve. U samom centru, na Potsdamskom trgu nalazi se sedmospratna Filmska kuća u kojoj su mnoge važne institucije kao Muzej za film i televiziju, Nemačka kinoteka i Nemačka akademija za film i televiziju. Preko puta filmske kuće nalazi se centrala Berlinskog filmskog festivala - Berlinale. Berlinale je pored kanskog i venecijanskog jedan od najvažnijih filmskih festivala na svetu.

Inspiracija na svakom ćošku

Turistički vodiči u Berlinu imaju pune ruke posla. Oni radoznalim turistima pokazuju mesta na kojima su snimani čuveni filmovi, među kojima su i velike međunarodne produkcije kao „Put oko sveta za 80 dana“ ili „Pijanista“. Filmski studiji u Babelsbergu su na najsavremenijem tehničkom nivou, dok Berlin sa okolinom nudi beskrajnu motivaciju. Brandenburg je prepun prirodnih lepota, gradića i futurističkih rudnika uglja. Motiva nikad dosta – neboderi, stare građevine, mostovi, eksperimentalna arhitektura i mnogobrojna jezera. Berlin nudi raskošne trgove kao što su Kurfirstendam i Žandarmenmarkt.

Holivudska produkcija u Berlinu

Holivudska zvezda, Kevin Spejsi, objašnjava zbog čega je svoj film „Iza mora“ snimio u Berlinu:

"U Berlinu i okolini smo pronašli neverovatne arhitektonske motive. Kada posetite neki od klubova ovde, osećate se kao da ste se vratili u 1952. godinu. Često smo imali situaciju da moramo da promenimo samo nekoliko sitnica u noćnim klubovima, kako bismo počeli sa snimanjem. Takođe smatram, da je nemački uticaj na arhitekturu Njujorka veliki, što je dodatan razlog da snimamo u Berlinu.“

Studiji u Babelsbergu su otvoreni za posetioce. Odmah tu je i najstarija nemačka filmska škola „Konrad Volf“. Od prošle godine počeo je da se izdaje i prvi turistički vodič za filmsku istoriju Berlina pod nazivom „Berlin: putovanja – jedan film".

Pročitajte više o ovoj temi: Berlinale počinje 5. februara

Berlinale 2009 ukratko

Program:

Na zvaničnom programu Berlinala je 386 filmova, uglavnom je reč o svetskim ili evropskim premijerama. Filmovi svih žanrova, dužina i formata biće prikazani na 1238 projekcija.

Sekcije:

Na Berlinalu je više filmskih sekcija – veliki svetski filmovi su u zvaničnoj konkurenciji, nezavisni i „arthouse“ u „Panorami“, filmovi za mlade u sekciji „Generacija“, nemački debitantski filmovi u „Perspektive nemačkog bioskopa“, „daleke“ filmske zemlje i eksperimentalni filmovi u „Međunarodnom forumu mladi film“. Sekcije „Retrospektiva“ i „Omaž“ bave se pre svega velikim filmskim ličnostima. Međutim, ovog puta su u centru pažnje veliki filmovi iz pedesetih godina u formatu 70 mm.

Najvažnija:

je takmičarska sekcija u kojoj je ove godine 26 filmova – 18 konkuriše za Zlatne i Srebrne medvede.

Zvezde festivala:

Ove godine to su Klod Šabrol, Kostas Gavras, Fransoa Ozon, Bertran Tavernije, Demi Mur, Mišel Pfajfer, Kjanu Rivs, Kejt Vinslet …..

Žiriji:

Ima ih ukupno pedesetak – onaj glavni dodeljuje Zlatne i Srebrne medvede. Na čelu tog žirija je dobitnica Oskara, škotska glumica Tilda Svinton.

Profesionalci:

Festival će pratiti 19 hiljada stručnjaka za film iz 120 zemalja, među njima je i četiri hiljade novinara.

Najduži film:

„Rat i mir“ snimljen šezdesetih godina u Sovjetskom Savezu. Film traje 455 minuta i biće prikazan u sekciji „Retrospektiva“.

Najkraći film:

Zove se „Megi i Mildred“ i traje 4 minuta. Biće prikazan u programu kratkih filmova za mlade.

Najstariji režiser:

Portugalac Manoel de Oliveira – ima sto godina. Njegova burna ljubavna priča „Osobine mlade plavuše“ prikazuje se u programu „Berlinale specijal“.

Najviše filmova:

Kao domaćin Nemačka je bez konkurencije – biće prikazano 90 njenih filmova.

Najduhovitiji naslov:

„Kraj svinje je početak kobasice“ – zove se film Džona Edvarda Hajsa koji se prikazuje u sekciji „Panorama“.

Profil:

Džinovska priredba, ali i svečanost susreta i rasprava. Prodato je 180 hiljada ulaznica i tako je Berlinale najveći festival u svetu prema broju posetilaca.

S. Bartlick, DW