Ko će biti novi nemački predsednik?

Ako se Nemačka odluči za harizmu, ugled i iskustvo, onda bi, novi šef nemačke države mogao biti Joahim Gauk, bivši borac za ljudska prava u ĐR, harizmatični, evangelistički pastor iz Rostoka i nekadašnji opunomoćenik vlade za pitanje Sstazi dokumentacije.

Gauk je pre dve godine, kada je Vulf izabran, bio kandidat opozicionih Socijaldemokratske partije (SPD) i stranke Zeleni za nemačkog predsednika i, mnoge ankete su tada pokazale da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju šefa države, rađe videli njega toj funkciji, nego Vulfa, koji je tada bio kandidat vladajućih demohrišćana i liberala.

I sada bi Gauk, koji važi za favorita, sudeći prema izjavama čelnika i SPD i partije Zeleni, mogao biti kandidat za predsednika države, koji, prema nemačkom Ustavu, ''skrojenom'' pod budnim okom sila pobednica Drugog svetskog rata, ne može biti biran direktnim, već indirektnim putem, u Saveznoj skupštini, ustavnom organu zemlje koja se sastaje samo jednom u pet godina radi izbora predsednika.

Gauk je i sada dobio podršku i SPD i partije Zeleni, ali i iz redova vladajućih liberala, šefa diplomatije Gvida Vestervela i vicekancelara Filipa Reslera.

''Bivši šef službe za Štazi dokumenta (Gauk) uživa u celoj zemlji visoki ugled i veliku simpatiju'', rekao je vodeći čovek liberala na severu nemačke, Volfgang Kubicki, a slično se uzjasnio i bivši savezni ministar unutrašnjih poslova Gerhart Baum, takođe, liberal, da ''vanpartijski teolog'' ozbiljno dolazi u pitanje za funkciju šefa države.

Merkelova, očito svesna političko-matematičkih odnosa snaga u Saveznoj skupštini, predložila je da novi šef nemačke države bude zajedno sa opozicijom izabran, što su opozicione partije, osim Levice, pozdravile i podržale.

(Foto: Beta)

Među kandidatima se pominje, takođe, i bivši ministar zaštite okoline Klaus Tepfer, demohrišćanin, kao i sadašnji ministar finansija Volfgang Šojble, za koga se kaže da je čovek u redovima kancelara Merkel, čija reč se posebno uvažava.

Konzervativac Šojble, koji je sa dvadesetak godina postao član Hrisćansko-demokratske unije je jedni ministar u vladi kancelara Merkelove, koji je član vlade od ujedinjenja Nemačke, pre dvadesetak godina.

On je ministar finansija, a u prvom mandatu Merkelove bio je ministar unutrašnjih poslova, kada se zbog svojih planova o borbi protiv terorizma, koji su uključivali pravo na ''olajn'' pretraživanje računara osumnjičenih osoba često nalazio na udaru političkih neistomišljenika.

Šojble se nalazi u invalidskim kolicima od kada je na njega 1990. godine jedan psihički oboleo čovek pokušao atentat.

Među kandidatima se pominje i sadašnji ministar odbrane, šarmantni Tomas de Mezijer, ozbiljni Prus, ogromnih organizacionih sposobnosti, a tu je i šef Bundestaga, donjeg doma parlamenta Norbert Lamert, kao i bivši evangelistički biskup Volfgang Huber.

Nemački Ustav omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina.On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu.