"Srbija nestaje, ne razumemo vreme"

Ona ističe da je nacija sve starija, da ima mnogo nepismenih, a da mladi obrazovani ljudi u zemlji koja nema razvoja ne vide perspektivu i ne žele da ostanu u zemlji.

"Srbiju su u poslednjih 25 godina karakterisali sukob sa vremenom i gubljenje sposobnosti za komunikaciju sa drugima. Narod nije večna kategorija", rekla je ona u emisiji "Hoću da znam" na B92.

Latinka Perović ističe da nije jedina koja govori o istorijskom propadanju srpskog naroda i da su o tome govorili mnogi ljudi, kako iz nauke, tako iz politike.

"Lično nisam mislila na biološko propadanje, već na istorijsko, mada je to veoma povezano. Srbija prema poslednjem popisu ima oko 7.100.000 stanovnika, od toga je skoro šest miliona etnički srpsko stanovništvo. Naravno da šest miliona ljudi ne može da nestane preko noći, ali struktura tih šest miliona ukazuje i na istorijsko i na biološko propadanje", kaže Latinka Perović.

O propadanju razmišlja svaki politički zreo narod, smatra ona i dodaje da je istorija "puna groblja propalih naroda".

"Dva razloga vode ka tome - nerazumevanje vremena, o čijoj kobnosti su govorili Milan Piroćanac i u novijoj istoriji Zoran Đinđić, kao i gubljenje sposobnosti za komunikaciju sa drugima, sa svetom. Naučnik Dragoslav Srejović je za to govorio da je prvi znak propadanja", kaže Latinka Perović.

Osim sukoba sa sadašnjošću, Srbiju kroz istoriju prate karakteristike kao što su siromaštvo, velika nepismenost, nestabilnost u građenju kriterijuma - i ekonomskih i političkih i socijalnih, raspad društva, ali i život u laži.

"Osim toga, u poslednje dve decenije se stalno govori o suočavanju sa prošlošću. Mi kao narod prvo treba da se suočimo sa našom savremenošću i tek onda da se okrenemo i vratimo na prošlost i konačno se zapitamo zašto smo tu gde jesmo. Treba videti kako zemlja vidi samu sebe u jednom jedinom svetu koji imamo, koji je globalan, međuzavisan i od koga je opasno izolovati se", smatra Latinka Perović.

Ona je odbacila tezu da je "slučaj Srbije" nekakva enigma, kao i da Zapad i Rusija različito vide srpsku istoriju.

"Autori sa obe strane su isto videli našu zemlju i procese u njoj. Isto su videli da je tu nedostajala prosvećenost, da nedostaje obrazovanih ljudi. Ukazano je na potrebu promene prioriteta, da li umesto ekspanzije treba da se okrenemo poslovima koji služe da se spreči nestajanje naroda", rekla je Latinka Perović.

Ona je istakla i da "romantizirana predstava o ljubavi Rusije i Srbije" nema pravu podlogu u stvarnosti, iako postoji bliskost dva naroda.

"Srbija je poražena od velikih sila, a u svemu tome je učestvovala i Rusija. Bivši ambasador Konuzin je rekao da Rusija kao velika zemlja ima spoljnopolitičku strategiju koju ne menja generacijama, već je samo prilagođava vremenu. Oni imaju interese na Balkanu, ali od našeg samodefinisanja mnogo zavisi. Ne treba da očekujemo od Rusije da učini više nego što može, ne može da zavisi sve od spoljnih činilaca. Rusija neće praviti neprijatelje od celog sveta zarad prijateljstva sa Srbijom", rekla je Latinka Perović.

Ona je istakla da zbog toga Srbija mora pre svega da se koncentriše na sebe, da stvori prioritete koji će zadržati mlade ljude, koji će regulisati odnose sa regionom, jer je to ogledalo odnosa sa svetom.

"Potrebno je relaksirati zemlju da ne živi u stalnoj napetosti, potreban rad u institucijama, koje su normirane, ali koje treba da počnu da funkcionišu", kaže Latinka Perović.

Osvrćući se na sadašnju vlast, ona je rekla da borba protiv korupcije privlači pažnju, ali da ima drugih procesa koji onespokojavaju.

"Korupcija je jedna konstanta naše istorije, Slobodan Jovanović je 1901. naveo da je bitniji Zakon protiv korupcije od Ustava. Međutim, to nije pitanje namere i političke volje, to je pitanje karaktera države, vladavine prava, regulisanja imovinskih odnosa... Sa druge strane sada postoji taj pokušaj unifikacije Srbije, koji relativizuje izbore, višepartijski sistem, prirodnu smenjivost vlasti, pokušaj da se na veoma bitnom lokalnom nivou preslika odnos snaga iz parlamenta i to onespokojava", zaključila je Latinka Perović.