Đelić o potencijalima Dunava

Đelić je, na konferenciji o Dunavskoj strategiji, objasnio da je Dunav, ili koridor sedam, jedini od 10 evropskih koridora koji nije drum ili železnica i da je Evropska unija (EU) definisala tri prioriteta za njegov budući razvoj.

To su transport i infrastruktura, ekologija i socijalno-ekonomski razvoj, odnosno ravnomerni regionalni razvoj, rekao je Đelić i naglasio da su u toku konsultacije na izradi Makroregionalne strategije Dunava.

Prema njegovim rečima, formalno usvajanje ove strategije u Evropskoj komisiji se očekuje u drugoj polovini godine, kako bi u prvoj polovini 2011. godine bila usvojena tokom mađarskog predsedavanja EU.

U septembru, rekao je Đelić, biće održana konferencija u Beogradu koja će se baviti najvažnijim i najtežim pitanjem - finansiranja Dunavske strategije do novog budžetskog ciklusa EU 2014. godine.

Đelić je rekao da je Srbija donela odluku da iz instrumenta pretpristupne pomoći za 2011. godinu izdvoji između 20 i 30 miliona evra za finansiranje malih projekata i tako pokaže EU da ima apsorpcione kapacitete za buduća finansiranja projekata Dunavske strategije sredstvima iz evropskog budžeta.

On je podsetio na to da Srbija ima 588 kilometara toka Dunava, što čini jednu četvrtinu plovnog toka reke, i 24 opštine koje su na njegovoj obali.

Ohrabrujem opštine, dodao je Đelić, da koriste fondove EU za prekograničnu saradnju sa opštinama drugih država koje su na obali Dunava.

Đelić je rekao da će Srbija kandidovati i ideju da mladi lideri, koji se bave pitanjima Dunava, a dolaze iz politike, ekologije, nevladinog sektora, dođu u Beograd i Novi Sad tokom održavanja festivala "Egzit“ i tokom dana razmenjuju ideje, a uveče se zabavljaju.

Beograd mora da reši još jedan problem i sramotu, a to je da se sva kanalizacija baca u Dunav, upozorio je Đelić i predvideo da bi za rešavanje ovog problema bilo potrebno oko 600 miliona evra.

Milan Dimkić, direktor Instituta Jaroslav Černi, rekao je da je jedan od pokazatelja kvaliteta vode biološka potreba za kiseonikom, koja danas u Dunavu iznosi 2,5 miligrama po litru, dok je pre 15 godina to iznosilo četiri miligrama po litru.

On je ocenio da iznenađuje to što se kvalitet vode poboljšava i na izlazu iz Srbije, u Đerdapskom jezeru, se obavlja oksidacija vode, pa je kvalitet vode Dunava dobar.

"To je posledica što je u Srbiji slabo razvijena industrija, što je, na nesreću industrije, dobra stvar za reku. Sava je kvalitetna reka, jer su Slovenci pročistili sve što su mogli, Hrvati jednu trećinu, a u ostalom delu je bio rat", naglasio je Dimkić.