Ima li diplomatske ofanzive Srbije

Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku, Vuk Jeremić, kaže da će Boris Tadić uputiti tokom sedmice pisma šefovima država nestalnih članica Saveta bezbednosti u nastojanju da obezbedi njihovu podršku za nastavak pregovora o statusu Kosova i Metohije.

"U planu su i posete specijalnih izaslanika prestonicama tih zemalja, gde će obrazlagati stav Srbije, u nadi da će u Savetu bezbednosti preovladati mišljenje da sve mogućnosti za pregovore nisu iscrpene, da od kompromisa još uvek ne treba odustati i da na njemu treba vredno i predano raditi", rekao je Jeremić agenciji Tanjug.

Jeremić je istakao da ne očekuje saglasnost unutar Kontakt-grupe na predstojećem sastanku, u sredu 28. marta, u oceni predloga Martija Ahtisarija, kao ni na Savetu bezbednosti, najverovatnije 3. aprila, što ostavlja prostor za diplomatski angažman Srbije.

"U okviru Kontakt-grupe će doći do razmimoilaženja u oceni Ahtisarijevog plana između onih zemalja koje će iskazati čvrstu podršku planu i onih koje to neće uraditi na eksplicitan način ili će se tom planu usprotiviti", rekao je Jeremić nacionalnoj agenciji.

"Očekujemo da će na sastanku Saveta bezbednosti Rusija izraziti čvrsto neslaganje sa Ahtisarijevim stavom da više nema pregovora o statusu Kosova i Metohije", objasnio je Jeremić.

Prema njegovoj oceni, to ostavlja prostor za diplomatsku ofanzivu Srbije, koju je najavio predsednik Republike.

"Diplomatska incijativa je već u punom jeku. Tokom cele prošle nedelje u Njujorku su naši pregovarači Slobodan Samardzić i Leon Kojen imali veliki broj bilateralnih brifinga sa nestalnim članicama Saveta bezbednosti i multilateralnih, sa organizacijama poput Afričke unije, Pokreta nesvrstanih, Grupe 77", naveo je Jeremić.

On je takođe rekao da je i predsednik Tadić tokom proteklog vikenda imao sastanke sa 20 predsednika i premijera EU, a ove nedelje će uputiti pisma šefovima država nestalnih članica Saveta bezbednosti.

Drašković: Razgovori s nestalnim članicama

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković izjavio je danas Tanjugu da je diplomatska ofaniziva Srbije za Kosovo i Metohiju "uveliko u toku", ali je ocenio da će njen ishod zavisiti i od toga "šta radimo u samoj Srbiji".

Drašković je, povodom diplomatske inicijative koju je u Berlinu najavio predsednik Srbije, objasnio da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preduzelo niz koraka da svetske zvaničnike upozna sa stavovima Srbije o Ahtisarijevom predlogu i ponovi naše opredeljenje za kompromisno rešenje budućeg statusa Pokrajine.

"Već sutradan po završnom sastanku (Beograda i Prištine) u Beču 10. marta, uputio sam pismo šefovima diplomatija SAD, Rusije, Kine, Francuske, Velike Britanije, Italije i Nemačke, zatim visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani, komesaru EU Oliju Renu i generalnom sekretaru NATO Japu de Hop Sheferu" rekao je Drašković.

“Obrazložio sam zašto je Ahtisarijev predlog neprihvatljiv za Srbiju i protivan Povelji UN, ističući da je Srbija opredeljena za kompromisno rešenje u interesu svih”, istakao je ministar u izjavi nacionalnoj agenciji. 

Prema njegovim rečima, sa stavovima Srbije su istovremeno upoznati i predstavnici svih stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti u Njujorku i to u direktnim razgovorima koje su obavili koordinatori pregovaračkog tima Beograda, Slobodan Samardžić i Leon Kojen.  

Pored toga, najavio je Drašković, u Indoneziju, Maleziju, Katar i Kuvajt uskoro će otputovati Rasim Ljajić u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika Srbije, dok će pomoćnik ministra spoljnih poslova Rajko Bogojević u svojstvu specijanog izaslanika premijera Srbije obići Južnoafričku Republiku, Kongo i Ganu.

“Planirano je i da premijer Koštunica govori na samoj sednici Saveta bezbednosti UN", istakao je na kraju Drašković, podsećajući da su šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i šef ekonomskog tima za Kosovo, Sanda Rašković-Ivić i Nenad Popović, boravili u Moskvi. 

“Ministarstvo spoljnih poslova i naša diplomatsko-konzularna predstavništva rade i radiće sve što je moguće. Ishod svih ovih napora, međutim, zavisi od toga šta i kako u odbrani teritorijalne celovitosti svoje države radimo u samoj Srbiji”, zaključio je Drašković.