O iskustvima iz CERN-a

Ministar za nauku sa njima je razgovarao o mogućnostima da stečena iskustva primene u Srbiji, a bilo je i reči i o njihovom daljem učešću na projektu kružnog akceleratora. Akcelerator u CERN-u, koji se smatra najvećim naučnim poduhvatom u istoriji, biće pušten u rad ove jeseni, u septembru će biti obavljena prva testiranja, a svečano otvaranje najavljeno je za 21. oktobar.

On je napravljen u istraživačkom centru CERN-a, na granici između Švajcarske i Francuske, dugačak je 27 kilometara, a u njegovu izgradnju je uloženo oko pet milijardi evra i angažovano je više od 7.000 istraživača.

Kada akcelerator bude pušten u rad, unutar detektora kreiraće se, kako se pretpostavlja, stanje našeg univerzuma kakvo je bilo samo mali deo sekunde nakon Velikog praska, i takvi uslovi omogućiće naučnicima da provere teorije o materiji i gravitaciji, navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo je podsetilo da se među istraživačima koji očekuju početak rada akceleratora nalazi i 20-ak naučnika iz Srbije, koji su imali zapaženo učešće u pripremi i budućem praćenju eksperimenta.

Na sastanku sa Đelićem bila su sva četiri rukovodioca grupa koji predstavljaju Srbiju u CERN-u: pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj,, koji predvodi grupu sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Vesković, Petar Adžić iz Instituta za nuklearne nauke “Vinča", koji sarađuje sa Fizičkim fakultetom u Beogradu, kao i Dragan Popović i Aleksandar Belić iz Instituta za fiziku u Zemunu.

Ðeliæ na sastanku sa inžinjerima i istraživaèima

Kako je najavljeno, Vasković, Adžić, Popović i Belić, zajedno sa saradnicima, učestvovaće u eksperimentalnom delu rada i u obradi podataka koji proisteknu iz merenja na akceleratoru.

Njihovo učešće u projektima Evropske organizacije za nuklearna istraživanja obezbedilo je velikom broju mladih istraživača iz Srbije priliku da provedu vreme u CERN-u, radeći na najsavremenijoj opremi i sarađujući sa kolegama iz celog sveta.

U saopštenju je istaknuto da su značajan doprinos izgradnji CERN-a dali srpski inženjeri iz preduzeća "Zastave alati", koji su imali zadatak da naprave hidraulične držače za veliki detektorski sistem na akceleratoru.

Saradnjom "Lole" i "Krio-opreme" napravljena su dva velika čelična točka prečnika 8 metara i težine 100 tona, koji su ugrađeni u detektorski sistem, navelo je Ministarstvo u saopštenju, podsećajući da je iz Srbije potekao i sistem za kontrolu temperature, koji su napravili istraživači iz "Vinče" pod rukovodstvom Adžića.

Akcelerator u CERN-u odličan je primer uspešnog povezivanja osnovnih istraživanja i privrede, jer je tokom izgradnje došlo do razvoja mnogih novih tehnologija, među kojima je Internet.

Više o samoj mašini možete čitati u rubrici Život sajta B92.