Godina susprezanja

Cvetković je razmišljao i o samom Ratku Mladiću, mada mu nije spomenuo ime, jer se premijer nikad ne bavi pojedinostima, pa bile ove i ratni zločin: “To što EU nije odmrzla primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nije greška Vlade, jer je Srbija učinila sve što je potrebno. Šta je to što mi treba da učinimo, a nismo. I ne mogu da zaključim. Mislim hapšenje jednog čoveka sa imenom i prezimenom svakako nije nešto što može biti uslov. Može biti uslov da vi imate želju, politički stav itd. da sarađujete ili ne, pa onda kažu ‘ne sarađujete zbog toga nećemo’, ali ja mislim i svi su ubeđeni da smo želju za saradnjom demonstrirali.”

Gde si Rasime, majstore pisane i usmene reči! Savremena nauka nije dokazala, ali ni opovrgla da je Ratko Mladić na teritoriji naše zemlje koja je možda manja nego ranije, ali je još uvek prostrana dovoljno da se pojedinac u njoj može sakrivati deset ili dvadeset godina.

*

Novogodišnji amanet predsednika Tadića je da budemo suzdržani. Zato je generala Ponoša smenio u staroj godini, upamćenoj po nesuzdržanosti. Iako ga je zbog rđavog vladanja izbacio iz škole, nastavnik Tadić priznaje da je isterani učenik iz svih ostalih predmeta bio blistav: „Mogu da kažem da je to jedan od najboljih oficira, ne samo u našoj zemlji, nego u ovom delu Evrope.“ Odlika koju Ponoš Zdravko dobi na polugodištu i koja mu neće ništa pomoći neobrazložena je kao i ocene koje je vrhovni komandant oružanih snaga u više navrata davao našim vojnicima, naš vojnik je najbolji u regionu, uglavnom, predsednik je beskrajno zahvalan generalu na pitanjima koja je ovaj pokrenuo a koja se tiču koncepcije i reforme oružanih snaga, ali mu ne hotijaše oprostiti što je sa svojim idejama i primedbama izašao u javnost.

Nama koji smo javnost nije prijatno što vrhovni komandant nema u nas nimalo poverenja i što obraćanje nama shvata bezmalo kao poveravanje tuđinskoj obaveštajnoj službi, računamo, ako je armija pod civilnom kontrolom, onda nije rđavo ni da se sa praksom po kojoj je sve vojna tajna prekine, no, Prezidentu vidnee: oteravši najboljeg oficira u regionu postupio je kao savremeni Taras Buljba što će nam u novoj godini biti podstrek da i mi u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti budemo nepokolebljivi.

Pošto je jednim potezom karakterističnim za velike vođe sredio stanje u Armiji, Boris Tadić obratio se civilima oličenim u sindikatima, upravnim odborima, ali i u radništvu koje stalno sanjari o boljim platama: „Nisu ideja samo veće plate, već da se uspostavi održivi ekonomski poredak, koji će obezbediti u trenutku izlaska iz krize veliki rast srpske privrede.“ Kome nije puno srce kad ovo čuje!? Ovo je kao kad bi predsednik posetio bolnicu i rekao pacijentima: nije cilj da se bolesniku ukazuje pomoć po svaku cenu, nego da se prosečan ljudski vek produži što je moguće više, a kad se to postigne statistika će i svakom od vas, pa bili neki od vas trenutno na samrti, garantovati lepu i kvalitetnu starost.