Grčka:Obe partije osvojile oko 30 %

Grci danas, po drugi put za dva meseca, izlaze na izbore od kojih bi moglo da zavisi da li će Atina sprovesti plan štednje ili doživeti ekonomski kolaps.

Oko 9,8 miliona građana sa pravom glasa moći će da bira između stranaka koje su "za" i onih koje su "protiv" plana štednje - koji traže kreditori u zamenu za paket pomoći - a koji se posmatra i kao referendum o ostanku u evrozoni.

Grci biraju između dve podjednako teške i neizvesne opcije, između produžavanja drastičnih mera štednje uz pomoć ali i diktat Brisela ili oslanjanja na sopstvene snage, povratak na nacionalnu valutu sa maglovitom nadom da će nacija, jednom, ponovo stati na noge. Kako je već saopštila Nacionalna banka Grčke, izlazak iz evrozone bio bi katastrofalan. Početna inflacija bila 35, a krajnja 50 odsto. Nezaposlenost bi za samo tri meseca skočila na 34 odsto, BNP bi bio manji za 22 procenta a godišnji prihod po glavi stanovnika bi sa 19.400 evra pao na 8.700 evra.

Ekonomisti upozoravaju da bi se kvalitet života srozao, da ne bi bilo uvoza, da bi prodavnice bile prazne, da bi se pojavila nestašica benzina. Već sada se Grčka suočava sa problemom uvoza, ali i izvoza u EU koji je u maju opao za 4,5 odsto.

Međunarodna osiguravajuća društva odbijaju da pokrivaju nove ugovore o transportu robe za Grčku jer se plaše ishoda izbora i mogućnosti izlaska zemlje iz evrozone.

Državni fondovi su sve prazniji. Ministar rada Antonis Rupakiotis uverava sunarodnike da će julske penzije biti isplaćene ali ne može da garantuje šta će biti dalje jer to spada u nadležnost buduće vlade.

Grčki sud namerava da kroz odmrzavanje 50 miliona evra pomogne energetski sistem kome preti katastrofa. U opasnosti su i brodski prevoznici koji su zbog nedostatka novca za kupovinu goriva prinuđeni da ukidaju neke linije između ostrva.