"Grčka kriza kao kubanska raketna"

Mogućnost izlaska te zemlje iz zone evra je, kako je naveo, veliki rizik koji bi se mogao obiti o glavu celom svetu.

Profesor ekonomije na francuskoj vojnoj školi Sen Sir Koetkidan i koautor knjige "Naše ekonomske fobije" Aleksandar Deleg u svom interviju za pariski list Figaro, objašnjavaju svoje viđenje grčke ekonomske krize koju porede sa kubanskom raketnom krizom iz 1962.

"Mnogi analitičari nemogućnost Grčke da izabere novu vladu i sve izvesniju perspektivu novih parlamentarnih izbora za jun vide kao opasnost od dolaska sve brojnijih i sve popularnijih partija na vlast koje prete da se neće pridržavati sporazuma o isplati dugova Atine svojim poveriocima", objašnjava Deleg. "Takva situacija pomalo podseća na kubansku raketnu krizu: razvijaju se mnogobrojne retorike a analitičari za trenutno stanje tvrde da je na ivici provalije. Sada kao i tokom kubanske krize 1962. nikom nije u interesu da dođe do katastrofe, ali svaka strana pokušava da iz ove opasne situacije izvuče neku korist ", dodao je francuski ekonomista.

Deleg smatra da je problem u tome što neprestano ponavljanje mogućnosti izlaska iz evrozone dovodi do toga da ljudi u takav rasplet situacije počinju sve više da veruju, a što su oni uvereniji u to sve je veća mogućnost da bi se tako nešto moglo i dogoditi.

Profesor Deleg rešenje grčke krize vidi u ostanku zemlje u evrozoni ali uz mogućnost produžetka rokova za otplatu kredita novoj vladi pred kojom bi poverioci trebalo da budu manje zahtevni nego do sada.

Prezahtevna trojka njenih poverilaca, Evropska centralna banka, Međunarodni monetarni fond i EU, morala bi da malo popusti kako bi se izbegao izlazak Grčke iz evrozone koji bi predstavljao presedan sa nesagledivim posledicima.

Tim primerom bi mogle poći i druge članice evrozone u želji da izbegnu da se podvrgavaju oštrim merama štednje, a što bi ozbiljno uzrdmalo kredibilitet evra.

Deleg je na kraju ocenio da je jedini put za Grčku da nastavi sa merama štednje u cilju poboljšanja privrede za šta će biti potrebno mnogo vremena, dok će razvijene zemlje EU imati i dalje problema da ubede svoje birače da je potrebno i dalje podržavati Grčku.