Zemlja je uništena, ostaćemo gladni

Rezultati prve studije UN o stanju svetskog zemljišta i izvora vode, objavljene danas u Rimu pokazuju da je 25 odsto svetskog zemljišta trenutno "u velikoj meri uništeno", jer je došlo do erozije tla, smanjenja izvora vode i gubitka biodiverziteta.

Još osam odsto je "umereno uništeno", dok je 36 odsto stabilno ili blago ugroženo, dok je samo na 10 odsto zemljišta došlo do "poboljšanja".

Ostatak zemljišta u svetu prekrivaju pustinje ili vodena prostranstva.

Posebno su ugrožene zapadna Evropa, gde je intenzivna poljoprivredna proizvodnja dovela do zagadjenja tla i podzemnih voda i rezultirala
gubitkom biodiverziteta, zatim Himalaji, Andi, Etiopska visoravan i južna Afrika, gde je erozija tla udružena sa pojačanim intenzitetom poplava.

U jugoistočnoj i istočnoj Aziji pirinčana polja su napuštena, najviše zbog pada vrednosti te poljoprivredne kulture.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da će poljoprivrednici morati da do 2050. proizvedu 70 odsto više hrane kako bi zadovoljili potrebe svetske populacije, za koju se očekuje da dostigne cifru od devet milijardi ljudi.

To će značiti da će morati da bude proizvedeno milijardu tona više pšenice, pirinča i drugih žitarica i 200 miliona tona više govedine i ostalog mesa.

Trenutna situacija je takva da se najplodnije površine već obrađuju, ali na takav način da se njihova produktivnost smanjuje, a zemljište se troši i voda rasipa.

Da bi se zadovoljile svetske potrebe za hranom, potrebno je intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju na postojećim obradivim površinama, ocenjuje FAO u izveštaju pod nazivom "Stanje svetskog zemljišta i izvora vode za hranu i poljoprivredu".

Izveštaj UN objavljen je danas kada počinje i dvonedeljni samit svetske organizacije o klimi u Durbanu, u Južnoj Africi, čiji je cilj da se izađe iz ćorsokaka u vezi sa smanjenjem svetske emisije ugljen-dioksida i drugih zagađivača.

Studija UN pokazala je da su klimatske promene, zajedno s lošim poljoprivrednim praksama, doprinele smanjenju produktivnosti na svetskim obradivim površinama u godinama velike primene novih tehnologija, pesticida i hibridnog semena, što je u prvom momentu dovelo do povećanog prinosa žitarica.

Zahvaljujući novim poljoprivrednim tehnologijama, samo 12 odsto više svetskog zemljišta zasađeno je žitaricama od 1961. do 2009, ali je proizvodnja hrane skočila za 150 odsto.

U međuvremenu, pokazao je izveštaj UN, stopa rasta u mnogim oblastima je opala i danas iznosi svega polovinu od pomenute cifre.

Izveštaj UN je, takođe, pokazao da svetski izvori vode postaju sve oskudniji i slaniji, dok su podzemne vode sve zagađenije pesticidima i drugim otrovima.

Da bi se zadovoljile svetske potrebe za vodom do 2050, potrebni su efikasniji irigacioni sistemi, jer sadašnji funkcionišu ispod svojih kapaciteta, navodi FAO. Ta organizacija je pozvala na korišćenje novih poljoprivrednih praksi i većeg ulaganja u razvoj poljoprivrede.

UN smatraju da je do 2050. neophodno u tu svrhu uložiti 1.000 milijardi dolara u razvoj irigacionih sistema samo u zemljama u razvoju, i još 160 milijardi dolara za oporavak zemljišta i kontrolu poplava.