Kina postala najveći zajmodavac

Taj medij je objavio da se za samo nekoliko godina, Kina preobrazila iz zemlje koja je primala stranu pomoć u jednog od najizdašnijih kreditora.

U prilog tome navodi pisanje londonskog dnevnika „Fajnenšel tajms“ da je ta država preko svoje dve banke u poslednje dve godine zemljama u razvoju i stranim firmama pozajmila 110 milijardi dolara.

U istom periodu, Svetska banka je odobrila zemljama u razvoju zajmove u vrednosti od 100 milijardi dolara.

Vašingtonska medijska kuća navodi da Kina zajmove često odobrava u zamenu za naftu – na primer takve aranžmane ima sa Rusijom, Brazilom i Venecuelom. Argentini, Belorusiji, Gani i Mozambiku su u Pekingu odobrili zajmove pošto su njene firme dobile velike infrastrukturne poslove u tim zemljama.

Jukon Huang, bivši direktor Odelenja za Kinu u Svetskoj banci je naveo da "neki od tih zajmova finansiraju eksploataciju raznih sirovina, na primer minerala, nafte ili drugih energetskih izvora. Drugi se odnose na poljoprivredu i industriju. Kinu zanimaju strane sirovine jer nema mnogo vlastitih".

On je kazao da vlasti u Pekingu troše devizne rezerve da bi ostvarile ekonomske ciljeve Kine, od kojih je jedan povećanje izvoza, a drugi internacionalizacija nacionalne valute juana. Naime, mnogi od zajmova nisu u dolarima ili evrima već u juanima.

Jukon i ekonomista Šen Đianguang, smatraju da to što Kina na ovaj način unapređuje svoje interese nije neobi;no, jer to rade i druge zemlje koje daju zajmove.

"Kina postupa kao što postupaju i druge razvijene ekonomije. Naime, razvojna pomoć stranoj zemlji uklju;uje neki oblik uticaja na nju, od strane zajmodavca", primetio je Šen.

Fajnenšel tajms navodi da banke u Kini odobravaju razvojne zajmove po povoljnijim uslovima nego Svetska banka i drugi veliki zajmodavci. Uz to, uslovi koji se odnose na transparentnost odre]enog posla koji zajam finansira manje su oštri nego kada zajmovi dolaze sa zapada.