Dug diže PDV i akcize na gorivo?

Prema podacima Narodne banke Srbije, spoljni dug javnog sektora, odnosno države, dostigao je 10,4 milijarde evra, a preduzeća će ove godine morati da vrate čak 2,8 milijarde evra, a u narednih pet godina, država i privreda ukupno će morati da stranim kreditorima isplate čak 17 milijardi evra.

Za otplatu državnih minusa moraćemo da izdvojimo sedminu onoga što cela Srbija ove godine proizvede. Ali, dok se firme sada razdužuju, što znači da vraćaju više kredita nego što ih uzimaju, država nastavlja da neograničeno pozajmljuje novac. S druge strane, dugovi privatnog sektora, odnosno preduzeća su još veći nego dugovi države, i njima u narednim godinama za otplatu stiže višestruko više novca.

Najveća razlika i visini godišnjeg dospeća upravo će biti ove godine, kada država treba da vrati milijardu evra, a privreda čak 2,8 milijardi. Vaga će u korist privrede da se okrene tek 2017. kada će država morati da vrati 1,007 milijardi evra, a privreda 517 miliona.

Ekonomisti smatraju da državi zbog toga preti opasnost da dođe u situaciju u kojoj neće moći da redovno izmiruje svoje obaveze, što će neminovno dovesti do oštrih rezova.

Ekonomista Stojan Stamenković nedavno je upozorio na činjenicu da je stopa servisiranja spoljnog duga Srbije, odnos visine godišnje otplate duga u odnosu na priliv od izvoza robe i usluga, dostigla 35 odsto, što je čak 10 odsto više od nivoa koji se smatra maksimalno prihvatljivim. A prema podacima NBS, najgore tek dolazi.

Budući da se ove godine očekuje maksimalni privredni rast od samo 1,5 odsto, a verovatno i manje od toga, stručnjaci strahuju da to znači da će dugovi početi da jedu ekonomsku „supstancu“.

Dug obara devizni kurs?

Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić kaže da će zbog ovakve stope servisiranja spoljnog duga država verovatno morati da obori devizni kurs u drugoj polovini godine, za šta ima prostora pošto je dinar realno ojačao u odnosu na evro za pet odsto tokom prošle godine.

Nikolić smatra da je problem i to što je nivo spoljnog duga dostigao čak 75,6 odsto, odnosno što se približio granici od 80 odsto, koju ekonomisti smatraju maksimalno prihvatljivom.

"Osim kursa čije će obaranje dovesti do inflacije, koja će dodatno obezvrediti deo duga države koji nije vezan za evro, verovatno će od 2013. i PDV morati da se podigne za recimo dva procenta, a moguće je i da dođe do rasta akciza.Na primer, ima prostora da se dodatno podignu akcize na cigarete koje su još niske u poređenju sa drugim zemljama, a u pitanju nije mali prihod, jer godišnje od akciza na duvan budžet zaradi 800 miliona evra" , kaže Nikolić i predlaže i podizanje akciza na gorivo. Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić upozorio je Vladu na to da, u slučaju da ekonomska aktivnost bude niža od projektovane, Srbija mora imati spremne alternative za finansiranje budžetskog deficita – smanjivanje rashoda ili povećanje prihoda.

Pre guvernera i packi od MMF-a, upozorenje je stiglo i iz Fiskalnog saveta, ali se niko na to nije obazirao.

„Najveći rizik za Srbiju sada je, dakle, da investitori u jednom trenutku procene da je Srbija nesolventna, a da potom odbiju da finansiraju fiskalni deficit i otplatu dospelih dugova – što bi značilo ulazak u dužničku krizu”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta o ovogodišnjem budžetu, za koji je MMF rekao pre nekoliko dana da nije u skladu s dogovorenim.

Državni sekretar u Minsistarstvu finansija Vuk Đoković izjavio je da Republika raspolaže značajnim budžetskim rezervama i da je potrebno novo zaduživanje, novo finansiranje samo za ono što je republički deficit.

“Staro zaduživanje jesu hartije od vrednosti, a praksa u poslednje tri godine pokazuje da velike banke funkcionišu tako da, kada njima dospeju te pare, one ih plasiraju u slične hartije od vrednosti” , kaže Đoković.