Šarićeva mreža u preko 40 kompanija

Kada je poslednjeg dana decembra specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio kako postoje dokazi da je „Šarićeva grupa ulagala novac od droge u kupovinu preduzeća u Srbiji“, bila je to samo zvanična potvrda onoga što se čitave protekle godine vrtelo u medijima.

Radisavljević je objasnio i da je istraga pranja novca stečenog u trgovini kokainom dovela tužilaštvo do postupaka privatizacije velikog broja preduzeća i obećao da će sve sporne privatizacije biti istražene. O kojim firmama je reč tužilac nije još objavio, ali je, po svemu sudeći, reč o podužem spisku. Na njemu se nalaze ne samo privatizovana preduzeća, nego i novoosnovane firme preko kojih su vršene finansijske transakcije. Prema podacima do kojih je došao Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a, oko 40 kompanija, preduzeća i klubova dovodi se u direktnu vezu sa Darkom Šarićem, ali kako su i ta pravna lica učestvovala u kupovini srpskih preduzeća, bilo na tržištu kapitala ili na aukcijama Agencije za privatizaciju, ni ta lista nije konačna.

Glavne „centrale“ preko kojih su se odvijale finansijske transakcije za Srbiju bile su tri firme registrovane u of šor zoni Sjedinjenih Američkih Država, u Delaveru - Mateniko LLC, Fajnenšl ejndžls LLC i Municipium S, koji je imao i svoje predstavništvo u Beogradu.

Zna se, takođe, da je preko preduzeća iz „finansijskih rajeva“ na Beogradskoj berzi 2009. kupljeno 72 odsto kapitala u kompaniji Palić, koja u svom sastavu ima hotele Partia, Prezident, Bečki restoran i disko klub Čantavir. Preko Maestral tursa iz Budve iste godine, ali na aukciji u Agenciji za privatizaciju, Šarić je kupio i novosadske hotele Vojvodina i Putnik, kao i nekoliko restorana.

Novac je kružio i preko firmi za distribuciju štampe, pa je tako od pokojnog Vanje Bokana 2006. godine kupio Bonake enterprajz, a 2008. ga prodao nemačkom Vacu. Na spisku su i preduzeća kupljena od Mileta Jerkovića, Jedinstvo iz Gajdobre, Mitrosrem iz Sremske Mitrovice i Mladi Borac iz Sonte, koji je ujedno i prva firma oduzeta po zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Ipak, sumnja se da čak ni spisak preduzeća u kojima udele ima Šarić lično ili preko povezanih preduzeća, nisu jedina u kojima je on vlasnik. Preko trećih lica pretpostavlja se da poseduje još oko tridesetak preduzeća. Radi se o mreži koju je, uglavnom po Vojvodini, do 2007. godine gradio Antun Stanaj, a činila je piramida na čijem vrhu je Rokšped iz Podgorice, a na prvom „nivou“, u stopostotniom vlasništvu matične kompanije, novosadski Europamont i Rokšped Vojvodina, kao i beogradski Šećer plus.

Te firme, međusobno kombinujući udele, osnivaju nova preduzeća koja se, u zvaničnoj verziji, bave drumskim transportom, spoljnom trgovinom, poljoprivredom, lekovima. Po tom modelu nastale su DSD tobako, Agrovojvodina, Hemovet, Stanagro invest, Tandem fajnenšl, Multinova, Alpis plus, Betasem.

Tako formiran sistem firmi pojavljivao se na Berzi, gde su kupovana preduzeća iz portfelja Akcijskog fonda, obično ona u kojima je prva privatizacija bila poništena, pa se na tom spisku nalaze Agroseme Panonija, Agrokop, poljoprivredna dobra Erdevik i Stanišić, zatim Banat seme, Šećerana iz Sremske Mitrovice, Mitrosrem, Elnos agrovojvodina, Ipok, Industrija kugličnih ležajeva, Mlinpek iz Knjaževca, Sokolac iz Novog Sada.

Kada je u policijskoj akciji „Memfis“ Stanaj „pao“, tu mrežu počeo je da preuzima Šarić. Jasnih finansijskih tragova iz tih transakcija nema, ali je sve vidljivo po promenama u upravnim odborima tih preduzeća, na čije čelo su već u narednoj godini došli Šarićevi ljudi, poput Zorana Ćopića, Andrije Krlovića, Gorana Sokovića i Radovana Štrbca. Sve do prošle godine i ta preduzeća javljala su se na aukcijama ali pre svega na tržištu kapitala i novim akvizicijama uvećavala imperiju maglovitog vlasništva i još neizvesnijih poslova.