Na čekanju ugovori s Rusima

NIS je po oceni većine ekonomista prodat u bescenje, a ruska ulaganja u ovu kompaniju se tek očekuju, još nije počela izgradnja gasovoda Južni tok, zajednička investicija u Banatski dvor sporo se realizuje, a 800 miliona dolara ruskog kredita još nije iskorišćeno.

Do sada je u NIS uloženo oko 210 miliona evra umesto 400 miliona kako je stajalo u prvobitnom aneksu, mada postoje garancije ruske strane da će sve biti ispunjeno do 2012. Neobavezujući ugovori o Južnom toku i Banatskom dvoru ne samo da kasne, nego su u izvesnom smislu i neizvesni.

"Mi u Srbiji imamo nerealna očekivanja. Rusija je brutalna kapitalistička zemlja i ponaša se kao i SAD i kao sve druge savremene zemlje. Neće preterano da ulažu ako ne mogu da naprave novac. Ni Rusi neće ulagati, čak ni zbog činjenice da smo politički prijatelji. A, to da im budemo prijatelji smo debelo platili dajući NIS za nisku cenu. Takođe, poznato je da Rusi nisu baš “domaćinski” investitori. Ipak, bojazan da će i “Telekom” preko “Turksela”, čijim kapitalom raspolaže tajkun Mihail Fridman, otići u nesavesne ruske ruke nije baš opravdana. Tu će biti bar raspisan tender i pobediće onaj ko ponudi najviše novca. Pretpostavljam da onaj ko bude uložio toliki novac ima bar nameru da se domaćinski ponaša", kaže za ekonomista Aleksandar Stevanović.

Kad je reč o kreditu od milijardu dolara, još se ne znaju uslovi po kojima će biti pozajmljeno 800 miliona, koji bi trebalo da se utroše na infrastrukturne projekte. Teret u ovom slučaju je mahom na srpskoj strani jer još nije gotova dokumentacija za taj projekat, ali nije tajna da ruska strana insistira na kamata koje su daleko veće od onih po kojima Evropska investiciona banka pozajmljuje novac.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić očekuje da će dolaskom premijera Putina u Beograd biti finaliziran ugovor o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za srpsku železnicu i najavljuje da će projektna dokumentacija za to biti završena do marta.

„Od tog novca, 300 milona dolara prlanirano je za završetak pruge Valjevo-Loznica, 300 miliona za završetak beogradskog železničkog čovra i 200 miliona za moderniczaciju pruge Beograd-Bar“, naveo je ministar.

U ministarstvu finansija kažu da će se pregovori o delu ruskog kredita od 800 miliona dolara za projekte infrastrukture u Srbiji nastaviti sredinom godine.

Tek kada bude gotova projektno-predračunska dokumentacija, moći će da se razgovara o uslovima krdita i učešće srpskih i ruskim firmi u realizaciji finansijskih projekata i avnasima koje srpska strana treba da uplati, rekao je pomoćnik mnistra finansija Zoran Ćirković.

NI u trgovinskoj saradnji situacija nije bolja, iako bescarinski režim avaži za oko 96 odsto roba. U prilog tome ide podatak da je Srbija u 2010. zabeležila deficiit od oko 1,5 ilijardi dolara u trgovini s Rusijom. Takođe, bescarinski izvoz još nije odobren za automobile, a zna se da Srbijamnogo polaže u proizvodnju „Fijata“ u Kragujevcu.

"Činjenica je da neodovoljno koristimo trenutne posvlasice jer je naša proizvodnja usitnjena, a čeka se zakon kojim bi se udruživanje moglo sprovesti na legalan način. Takođe treba povećati konkurentnost naših proizvoda kako bi se možda i izvoz povećao. Radimo na tome da se ukinu carine na automobile i nameštaj, što bi značajno doprinelo da se smanji spoljnotrgovinski deficit s Rusijom, koji je najvećim delom napravljane uvozom energenata", objašnjava Ivan Jakšić, iz Privredne komore sebije

Prema rečima Aleksandara Stevanovnića ne treba previše polagati u bescarinski trgovinski sporazijm je je naša privreda u takvom stanju da nema praktično šta da pronudi ruskom tržište.