Atest za plin: Nema jeftine vožnje?

Odluka da vlasnici automobila sa ugrađenim uređajima za tečni naftni gas (TNG) koji su atestirani pre 2009. godine moraju da prilikom registracije ponovo idu na ispitivanje ispravnosti, iako imaju atest sa rokom važenja do 10 godina, naišla je na oštre kritike čitalaca našeg sajta.

Osim što su na taj način izloženi neplaniranim troškovima, ovi građani su prinuđeni i da duže čekaju na novi atest s obzirom na veliki broj vozila koja treba da budu pregledana. O čemu se zapravo radi i zbog čega je došlo do problema i gužvi oko novog atesta, pitali smo Nebojšu Arsova iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Problem je nastao nakon usvajanja novog Pravilnika o ispitivanju vozila koji je stupio na snagu 12. februara 2013. godine, a prema kome je predviđeno vršenje periodičnog ispitivanja ispravnosti već ugrađenih uređaja za gas i to na svakih 5 godina.

Oba naša sagovornika slažu se da je uvođenje reda u ovu oblast neophodno i da će novi Pravilnik poboljšati bezbednost u saobraćaju. To je svakako u interesu svih učesnika u saobraćaju, a naročito vlasnika vozila sa ugrađenim TNG uređajima.

Nebojša Arsov objašnjava da u starom zakonu nije postojala obaveza o periodičnom atestiranju, “već samo obaveza ispitivanja vozila nakon ugradnje uređaja za pogon vozila na gas (a pre puštanja istih u saobraćaj), nakon čega su izdavana uverenja sa rokom važenja i do 10 godina”.

Iako novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji je u primeni od decembra 2009. godine sadrži odredbu o periodičnom ispitivanju uređaja za pogon na TNG (u vremenskom periodu koji nije duži od 5 godina), ona se nije primenjivala sve do donošenja novog Pravilnika u februaru 2013.

"Osnovni problem nastao je zbog novog Zakona o bezbednosti saobraćaja (iz 2009.) i nedostatka odgovarajućih prelaznih odredbi", smatra Nebojša Arsov.

“Gužve koje su stvorene zbog obaveze periodičnog pregleda vozila sa uređajima za pogon na gas usledile su jer su osim redovnih ispitivanja vozila sa novougrađenim uređajima, na red za pregled pristigli i automobili koji su ispitani pre 2009. godine. Pored toga, na pregled se javljaju čak i vozila kojima su uverenja o ispravnosti izdata i pre 2000. godine, što znači da im je odavno istekao rok važenja od 10 godina”, objašnjava Arsov.

“Na taj način došlo je do preopterećenja postojećih kapaciteta za ispitivanje. Pri tome, treba imati u vidu da će već u toku 2014. godine biti vršen redovni periodični pregled samo za vozila koja od 2009. imaju ugrađene i ispitane TNG uređaje, čime će se i smanjiti broj zahteva za periodičnim pregledom”, kaže Arsov.

Damir Okanović, međutim, smatra da do gužvi nije moralo da dođe.

“Problem zbog kojeg su nastale ogromne gužve jeste pre svega izostanak odgovarajućeg upoznavanja javnosti sa novom obavezom vlasnika vozila, jer su građani saznali da moraju na atest tek kada su otišli na tehnički pregled”, kaže Okanović.

“Takođe, procedura ispitivanja koja podrazumeva da se svi podaci koji se upisuju ‘onlajn’ prilikom ispitivanja prikazuju i u Agenciji za bezbednost saobraćaja, dovodi do usporenog rada osoblja u stanici za ispitivanje”, dodaje on.

Okanović još jedan problem vidi u tome što ovlašćene organizacije za pregled, usled neodgovarajućeg tumačenja propisa, ne mogu da angažuju tehničko osoblje za ispitivanje vozila već to lično moraju da čine doktori nauka i diplomirani mašinski inženjeri koji su u stalnom radnom odnosu u tim institucijama.

“Usled nepotrebno složene procedure i malog broja osoblja koje vrši ispitivanje, u pojedinim institucijama se čeka do dva meseca na red”, tvrdi Okanović.

Kako smo saznali, Agencija za bezbednost saobraćaja ovlastila je sledeće organizacije da mogu da vrše ispitivanje i pregled uređaja za pogon vozila na gas:

1. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu,
2. Auto-moto savez Srbije, Centar za motorna vozila u Beogradu,
3. Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Centar za motore i vozila,
4. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu,
5. Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i
6. Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu.

Ovih 6 institucija ovlašćeno je da vrši ispitivanje vozila u ukupno 86 objekata u 55 gradova i opština u Srbiji.

Dugoročni cilj, kada je reč o periodičnom, petogodišnjem ispitivanju ovih uređaja, jeste povećanje bezbednosti saobraćaja.

“Na pregledu se vrši provera ispravnosti svih uređaja za pogon vozila na gas, kao i da li su ti uređaji i oprema homologovani”, kaže Nebojša Arsov.

“Otklanjanjem nepravilnosti na ovim uređajima i opremi, kao i ugradnjom homologovanih uređaja i opreme povećava se pouzdanost i bezbednost i svih ostalih učesnika saobraćaju, s obzirom na veliki broj takvih vozila na ulicama, na kojima su ugrađeni uređaji pre 5 i više godina”, dodaje on.

Sličnan stav, kada je reč o bezbednosti, ima i Damir Okanović. Međutim, on smatra da bezbednost TNG opreme nije problem koji iziskuje ovakvo reagovanje nadležnih, odnosno uvođenje procedure koja izaziva velike probleme u primeni, i ogromnu štetu građanima i privredi.

Prema njegovim rečima, jedan od negativnih efekata ove procedure jeste i smanjen obim ugradnje TNG uređaja odnosno pad tražnje za tom opremom, što pored gubitaka prodavcima i serviserima TNG opreme ima negativan efekat i po životnu sredinu.

Okanović je izneo i predlog da odredba o periodičnom ispitivanju uređaja za gas počne da primenjuje tek od decembra 2014. godine.

“Sasvim je u redu da sadašnji zakon reguliše ispitivanje uređaja za gas na ovaj način, ali mi smatramo da to treba da se odnosi na vozila kojima će atest biti stariji od pet godina tek nakon decembra 2014. godine. Dakle ko nakon 11. decembra 2014. godine (tada ističe 5 godina od početka primene novog zakona) bude imao atest stariji od 5 godina, treba da ide na ponovno ispitivanje, ali ko u ovom trenutku ima važeći atest pa iako je stariji od 5 godina, po našem mišljenju ne treba sada da ide na periodično ispitivanje”, zaključuje Okanović.

U Agenciji za bezbednost saobraćaja saznali smo da cena usluge periodičnog (petogodišnjeg) pregleda uređaja i opreme za pogon na gas, za vlasnike vozila koji imaju već ugrađene i ranije ispitane uređaje, iznosi 6.000 dinara, a uplaćuje se instituciji ovlašćenoj za pregled.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da polovina te sume ide ispitivaču, a ostalih 3.000 dinara Agenciji za bezbednost saobraćaja. On je mišljenja da ne postoji ekonomska opravdanost za ovu drugu stavku u okviru ukupne cene od 6.000 dinara i smatra da bi cena mogla da bude i niža.

Što se tiče vlasnika vozila kod kojih su uređaji za gas ugrađeni nakon 12. februara 2013. godine (ili su ugrađeni ranije a uopšte nemaju atest), u Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da će oni najpre morati da uplate dve takse u visini od po 250 dinara, radi podnošenja zahteva za pregled uređaja.

Ako nakon pregleda dobiju uverenje da takvo vozilo ispunjava sve propisane uslove, kao i da poseduje dokaz o tehničkoj ispravnosti, očekuje ih još jedan izdatak od 3.000 dinara, koliko košta uverenje. Međutim, tu nije kraj troškovima, jer će oni za svako (pa i prvo) periodično petogodišnje ispitivanje morati takođe da plate 6.000 dinara.

Vlasnici vozila u Srbiji koji se odlučuju da naknadno ugrade uređaje za gas na svojim automobilima to čine kako bi se jeftinije vozili. Kada se pored svih troškova atesta uzmu u obzir i drugi, u koje spada cena uređaja i njegove ugradnje, ispada da vožnja na gas neće biti toliko jeftina kao do sada.

Ipak, od cene je bitnija bezbednost. Kada znamo ko sve i na koji način ugrađuje ovakve uređaje, kao i da mnoga takva vozila nikada nisu prošla ispitivanje ispravnosti, očekujemo da će se vremenom zaista poboljšati bezbednost takvih automobila.

Da bi se to i ostvarilo, neophodno je pre svega dosledno sprovođenje odredbe, bez izuzetka, kako se na pregledima i dalje ne bi “provlačili” nebezbedni automobili kao ispravni.