INmusic festival - Rockaway Beach

Možda odlazak na Jarun ove godine nije bio toliko neophodan, imajući u vidu da se u mnogome poklapa sa ponudom predstojećeg Exit-a. Kažem možda, jer je realno bilo mnogo više razloga za putovanje do Zagreba: susret sa prijateljima, poznastva, druženja i šetnje, pa u kasno posle podne - pravac na jezero. Onako, punog srca spemni za celonoćni tulum. Znajući da na Exitu nema šanse da sve što želim odgledam baš uvek i u celini, INmusic je (kao programski svedenija opcija) i u tom smislu doprineo odluci da se spakuje koferče i krene na bus.

Na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu ne primaju nijednu karticu osim Dine (?!). Šalterska službenica neće da mi proda povratnu, jer je na njenom satu prošao minut od polaska (autobus je još uvek na peronu, ali za nju – citiram - on je otišao, gospodine!). Na ulazu u festivalski prostor preganjate se sa 500 novinara koji čekaju u redu na akreditaciju. Ništa bolje ne prolazi ni publika. Devojke za pultom se otimaju oko jednog laptopa, jednog spiska i narukvica koje nam na tenaaaaane stavljaju na ruku i na momente se vidno zabavljaju, što dodatno počinje da iritira. Spas dolazi u vidu direktora festivala (glavom i bradom!). Širokogrudo nam deli paseve, ispostavilo se pogrešne boje, pa sam tako sa svojom „plavom“ mogao komotno ući u kamp, ali ne i u press centar. I tako, gomila glupih sitnica koje zbirno počinju da grizu, pa se pitanje odluke sa početka vratilo uz gomilu racionalnih objašnjenja.

Moji veseli domaćini izgubili su svaku nadu da ću se pojaviti i vidno im je laknulo kad smo se konačno sreli ispred glavne bine, na samom početku nastupa kanadske alt pop senzacije - Arcade Fire. Sve što su mediji pričali o njima je istina. Sve što ste čuli o njihovom koncertom potencijalu apsolutno i neprikosnoveno je tačno. Arcade Fire je najbolji bend današnjice. Ako vam to još nije jasno možda biste njihova izadnja, mahom konceptualnog opredeljenja, morali da stavite po strani, jer AF na bini jeste jedan kompleksan, skladan, veoma uigran i usviran sastav koji, u stvari, u rukavu već sada poseduje plejadu prepoznatljivih pesama, ali i ultimativnih hitova. Na tragu ranih Talking Headsa i Springsteena, AF istupaju samouvereno, krajnje iskreno i nepretenciozno, demonstrirajući svoj talenat koji ih je ove godine konačno doveo do Grammy-a za najbolji album („Suburbs“, 2010).



Ova inspirativna svirka, puna emocija i ljubavi u potpunosti je osvojila publiku okupljenu u impozantnom broju. Raspon godišta je fascinantan, a poznavanje onoga što su AF izvodili bilo je zadivljujuće. Skoro 20.000 ljudi često je sa bendom pevalo kompletne pesme. Pomislim da o Arcade Fire u Srbiji još niko uglavnom ništa ne govori. Deluju skrajnuto, čak i od strane samih organizatora našeg jedinog velikog festivala, iako su jedan od hedlajnera. Bend koji upravo osvaja svet posetiće i Exit - to nikako nemojte propustiti.

Jamiroquai su imali nezahvalnu ulogu da nastave u smeru koji su svojom pop distorzijom zakuvali AF. Mora se priznati da u tome nisu baš uspeli. Za razliku od koncerta koji smo pre nekoliko godina gledali na Beogradskom sajmu, Jay Kay je ovoga puta delovao i zvučao posustalo. Njegov glas nije bio u prvom planu, nadjačavali su ga prateći vokali i muzičari. Pesme su zbog toga gubile jednu vrlo bitnu dimenziju. Prvo obraćanje publici pojasnilo je stvari, Jay Kay je promukao ali se svojski trudi da uz pomoć „nečega u šolji“ pruži maksimum. Odlična svirka, vrlo dobar odabir pesama sa akcentom na najhitičnije albume („Travelling Without Moving“, „Synkronized“, „A Funk Odyssey“)... sve je to ok, ali sam poprilično ravnodušan napustio prostor ispred glavne bine. Ubrzo se niko od nas (nažalost) nije sećao ovog koncerta, a baš šteta.

www.t-mobileinmusicfestival.com (Foto: Silvijo Selman)

Naredne večeri na Jarun smo došli na vreme. Taman da uživamo u pogledu na jezero i slušamo prve izvođače čija je muzika dopirala sa suprotne obale. Ekipa je već bila ispred velike bine i čekala Cypress Hill, a ja sam odšetao do druge po veličini, na kojoj je svirao sastav TV On The Radio. Sve vreme sam fasciniran činjenicom da publika na Jarunu apsolutno zna zašto je tu - u potpunosti, i sa puno pažnje i uživanja prati koncert i poznaje kompletan opus benda koji nastupa. Sa tom vrstom toliko muzički edukovane publike na tako masovnim okupljanjima, posebno imajući u vidu prilično alternativan koncept IN Music festivala, do sada se nisam susretao. Takav odnos je recimo upravo doprineo da se TV On The Radio sa teškom mukom otkrave, ali tek na polovini koncerta. Manjak harizme i entuzijastičnosti na početku bio je očigledan. Tome je doprineo i tonac, koji je od ionako bučne, bluzom i soulom obojene pank svirke napravio potpunu, na momente neslušljivu konfuziju.

Na Cypress-ima publika je divljala. Stara rep škola uzvraća udarac. Plejada poznatih stvari na jednom mestu, ovog izuzetno uticajnog hop sastava tokom ’90-ih, svojevrsno je omanje putovanje kroz noviju istoriju ovog žanra sa svim njegovim ekstremnim fazama kroz koje je prolazio. No, to nije bilo ništa u odnosu na ono što je za veliko finale posetiocima INmusic festivala pripremio Nick Cave sa svojim novim bendom.

www.t-mobileinmusicfestival.com (Foto: Vedran Metelko)

Grinderman - to je ludilo! Apsolutna distorzija, haos i razvrat, kojim diriguje Cave lično. U tom psihodeličnom grču društvo mu najviše pravi multi-instrumentalista Warren Ellis. Nekontrolisano manipuliše ostakom benda a publiku drži u šaci. Nakon više od 30 godina bavljenja rokenrolom Nick Cave doživljava renesansu, vraća se korenima, incidentu, provokaciji, egzibicionizmu i garažnom roku koji je i svirao na početku svoje karijere. Komentar naše frendice rekao je sve: “A? Kakav seks!“. Zdušno smo prihvatili tu izjavu kao jedino moguće objašnjenje koncerta sastava Grinderman.

Region pulsira u festivalskom ritmu. Razmena iskustava i dobrih koncerata nije na odmet pa čak i ako neke muzičare vidite više puta tokom jednog leta. IN Music se i pored svih problema sa kojima se susreće u ovim kriznim vremenima, organizaciono, programski i tehnički postavio kao jedan od vrlo važnih muzičkih događaja za sam grad Zagreb, Hrvatsku, ali i čitav region. Značajna poseta ovogodišnjeg festivala, blagonaklonost samih sugrađana i njihovih gostiju, u ovom trenutku je najveći podsticaj za njegov opstanak. To je više nego dovoljno, institucije će se već javiti same.