Kopriva - lek za sve boljke

Kopriva (Urtica dionica) je lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, lek protiv opadanja kose, za reumatizam i oboljenje zglobova, groznicu, čir na želucu, nesanicu, nervozu i mnogo drugih bolesti.

U narodu je poznata i kao žariga, a žari i pecka oslobođenim sokovima koji izazivaju prolazne plikove. Rasprostranjena je i raste na zapuštenim mestima, pored taraba, puteva i vrlo je važno znati kako se sakuplja.

Naime, u proleće se skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme sakuplja isključivo u avgustu.

Ovo je važno znati zbog spravljanja lekova.

Kopriva se zbog vitaminske i prehrambene vrednosti smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karotin, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin i bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka.

Nažalost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena. A trebalo bi, jer kopriva je savršena za pročišćavanje krvi, sprečavanje upala i podsticanje izbacivanja štetnih materija iz organizma.

Zbog zavidnog sadržaja hlorofila pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.

U proleće predstavlja odlično povrće. Mladi listovi koprive ukusom podsećaju na spanać, ali u odnosu na njega sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C.

Seme ima aromu koštunjavog voća i ona postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su, takođe, za jelo i veoma su aromatični. Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, a sušeni listovi koriste se kao začin ili za pripremu čaja.

Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.

Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pire od koprive, pastu verde i čaj od koprive.

Listovi, prema njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali prethodno treba da se preliju vrelom vodom. Mogu da se spreme i kao listovi spanaća. Tako spremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.

Pasta verde (Foto: kthread / Flickr.com)

Za pastu verde listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i češnjeva belog luka. Sve to preliti preko skuvanih rezanaca.

Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom, i ostavi da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima.

Profesor Bankhofer tvrdi, da će se za samo nekoliko dana, svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer veoma prija žuči, bubrezima i jetri.

Čaj se priprema od cele biljke. U dva litra vode sipaju se tri supene kašike usitnjene koprive i to treba da odstoji od 10 do 12 sati. Posle toga smesa se, poklopljena, kuva pola sata. Kada se ohladi procedi se i pije, tri puta dnevno pre jela po jedna šolja. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.

Čorba od koprive

Ewan-M / Flickr.com

Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, po dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, decilitar kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije.

Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac vode koja vri i skuvati. Zatim ocediti i naseći kao spanać. Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i češnja belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve propirjaniti, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.

Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i skloniti sa vatre. Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko.

Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta. Pre posluživanja posuti seckanom mirođijom.