Sven Fet: Ove godine sve je magično

Za neke radoholik, za neke party-manijak, kod Svena nema proseka. Sve, pa i provod, dovodi do maksimuma. I svake jeseni sve to „prepriča“ kroz dupli CD. Beograd ima i tu retku privilegiju, da redovno bude na njegovoj mapi. Tačno pet godina od prve (kompletno rasprodate) žurke u Beogradu, u subotu 24. novembra, Sven dolazi u Depo. Kaže nam da to uopšte nije slučajno.

“The Sound of the 13th Season” biće uskoro planetarno dostupan. Šta novi dupli CD donosi već veoma priznatom serijalu u odnosu na prethodne sezone?

Za mene je proteklo leto bilo veoma posebno u smislu muzičkih stilova. Otkrio sam neke izuzetne singlove, od onih koje imaju neobične vokale, do krajnje lucidnih techno traka italijanskog tandema Margot. Čak sam ponovo puštao radove britanskih techno vedeta kao što su Ben Sims, Mark Broom, ali posebno Luke Slater i to one pod pseudonimom Planetary Assault Systems, pod kojim je izdao odličan album „The Messenger“ za nemačku etiketu „Ostgut Ton“. Zbog tog sam ga i zvao na Ibicu da nastupamo zajedno. Ova sezona me je povela ka snažnijim techno setovima što se oseti na prvom disku, ali istovremeno drugi disk donosi atmosferu savršenih aftera na osunčanim plažama. Tu su trake koje potpisuju Lawrence iz Hamburga, Rhadoo iz Rumunije, Roman Flügel, Soy Mustafa, Alejandro Mosso iz Argentine i drugi. Ovo izdanje je kombinacija snažnijeg techno zvuka za noćni provod i avangardnih house bravura predviđenih za svetlost dana.

Nakon što je protresla Ibicu, „Cocoon Heroes“ je postala ove jeseni i planetarna zabava, od Pariza do Sao Paola, od Tokija do Buenos Airesa. Šta je „peti element“ ove žurke?

Koncept se u suštini zasniva na pozivanju naših „heroja“ u datom trenutku. Ne moraju da budu deo naše etikete, bitno je da su odlični i da volimo da se družimo sa njima. Na našim žurkama, svi su „Cocoon“ heroji. Sve proslavljamo zajedno sa publikom. To su posebne noći. Ove godine je bila i jedna pod naslovom „Into the Magic“ zbog zvezdanih konstelacija jer ne znamo šta će nam one doneti 21. decembra ove godine. Mnogo je promena oko nas, mnogo magijskih trenutaka svakodnevno. I verujem da ljudi cene što se osećaju kao deo svega, što postoji to jedinstvo na „Cocoon“ žurkama. U klubovima imamo te specijalne foto-bokseve u kojima se ljudi fotkaju i automatski postaju deo međunarodne kampanje, čak se iste noći te fotografije pojavljuju na video projekcijama i možete sebe da ugledate ispred nekoliko hiljada klabera koji se svi zajedno neverovatno dobro provode na žurci.

Ove godine je zaista sa odličnim recenzijama prošao i tvoj open-air festival u Engleskoj – Cocoon in the Park. Kako vidiš budućnost sopstvenog letnjeg festivala s obzirom na ovogodišnji uspeh?

Najveći izazov bio je u Engleskoj, zemlji sa preko 300 letnjih festivala, napraviti tako veliki događaj na otvorenom, a da istovremeno bude nešto drugačije. Koncept „Cocoon in the Park“ festivala bio je u jednoj velikoj bini, 12 sati muzike i svega četiri DJ-a od početka do kraja. To je nešto potpuno retko u današnje vreme, da DJ razvije set od tri sata pred zaista brojnom publikom od nekih 10.000 ljudi na festivalu ove godine. Vreme je pritom bilo pravo englesko, kiša je počela odmah i nije prestajala do kraja, ali, tipično engleski, niko nije otišao (smeh). Provod do samog kraja! Imali smo savršen zvuk sa „Funktion-One“ sistemom, tu su bile i naše „Cocoon“ plesačice, specijalni efekti koji su određene brejkove činili nezaboravnim. Pored engleskih klabera, došli su i ljudi koje srećem na žurkama širom planete. Jednostavno, bilo je sjajno.

Ako pogledaš ceo put od klubova Dorian Grey, Vogue i Omen, pa sve do Ibice danas, koliko tog se promenilo za tebe. Da li ti nedostaje nešto?

Nisam baš nostalgičan tip, ali drago mi je što sam bio u svemu ovom od samog početka. Morao sam naporno da radim i borim se za svoju muziku. Mnogo puta bih ulazio u svađe sa vlasnicima i menadžerima klubova koji su mi predlagali sumanute stvari i neku groznu muziku, ali uvek bih pratio srce i neku izgrađenu viziju koju sam godinama kasnije pretvorio u stvarnost. Naravno, ljudima je danas tako normalno da skinu muziku i da imaju pristup informacijama u sekundi. U prošlosti, ako ste bili zaluđenik za muzikom, morali ste da pomerite dupe (smeh). Morali ste da izađete, ponekad i da otputujete samo da biste našli prave ploče, a onda da provodite sate preslušavajući i pažljivo birajući koje će sa vama da se vrate kući. Tu biste upoznali dosta ljudi, pričali o muzici, razmenjivali ploče, savete i sl. Taj društveni aspekt mi negde najviše nedostaje. I dalje puštam isključivo vinile, i dalje imam puno strasti i odvajam mnogo vremena da nađem prave ploče.

Kako se sećaš Beograda i publike u Srbiji?

Iskreno, publika u Srbiji je snažna i voli tehno. Pokazuju lako šta vole, izražavaju emocije sa lakoćom. Provode se, aplaudiraju. Imao sam uvek sjajna iskustva u Beogradu, gde su me Gordan i Vlada (Paunović i Janjić, prim. aut) uvek odlično dočekivali i tretirali lepo. Pamtim i druge ljude koje oni uključe u realizaciju, od produkcije do hostinga, koji pored velikog profesionalizma imaju veoma prijatan pristup radu. Pamtim i devojku koja je radila odličan VJ-ing prošlog puta. Svi su bili veoma dobri prema meni, publika je uvek otvorena. Iskreno, zaista se radujem Beogradu 24. novembra, što je, ako se dobro sećam, bio baš i datum kad sam prvi put bio tu?

Da, bilo je to tačno pre pet godina, na isti datum. Ova žurka je zapravo jubilarna...

Eto, vidiš! To je to. Ove godine je sve magično! (smeh) Daću sve od sebe da to obeležimo kako treba. Radujem se sad još više, vidimo se u Beogradu uskoro da obeležimo pet godina našeg uvek sjajnog druženja.