Foto: shutterstock/ Nicoleta Ionescu
Foto: shutterstock/ Nicoleta Ionescu

Anemija, bulimija, preopterećenost hranom... Kako ih prepoznati i pobediti?

Savremeno doba donelo je fascinaciju zdravom ishranom i načinom života kao i potenciranja estetskih ideala lepote i mladosti. Zbog toga, sve je "popularnije" i kontrolisano, smanjeno uzimanje hrane. Često, međutim, šteta od toga bude veća nego korist.

Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza je poremećaj koji se u više od 90 odsto slučajeva se javlja kod ženskog pola, najčešće u uzrasnoj dobi od 12 do 18 godina. Ipak, mogu oboleti pretpubertetska deca, mlade, ali i starije žene, kao i dečaci u adolescenciji i mladi muškarci. Anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve probleme mentalnog zdravlja.

Karakteriše je patološki strah od debljine, opsesivno ponašanje u vidu preokupiranosti hranom, merenje kalorija, merenje telesne težine, prekomerno fizičko vežbanje kao i poremećaji raspoloženja. Osobe koje pate od anoreksije pored restrikcije u unošenju hrane i prekomerne fizičke aktivnosti pribegavaju i uzimanju laksativa i diuretika što dovodi do dehidratacije organizma i poremećaja balansa elektrolita što dalje doprinosi oštećenju mnogih organa i telesnih funkcija.

Anoreksične osobe često govore da im proces gladovanja daje osećaj kontrole i moći. Opterećene su svojim fizičkim izgledom, opsesivno razmišljaju o mršavljenju, a hranu ne gledaju kao nešto prijatno, već kao nešto na šta su primorani - na nužno zlo.

U početku se ne može jasno primetiti prisustvo ovog poremećaja, jer većina osoba se trudi da sakrije želju da izgubi na telesnoj težini, da sakrije izgladnjivanje, a preteranu fizičku aktivnost predstavlja kao aktivnost usmerenu na očuvanje i poboljšanja zdravlja. Obično se ovaj poremećaj primeti kada već uzme maha i kada osoba izgubi previše kilograma. Osobe koje pate od ovog poremećaja obično poriču problem, nemaju uvid u njega i odbijaju lečenje.

Veliki broj osoba koje pate od poremećaja ishrane pokazuje određene osobine kao što su perfekcionizam, opsesivnost i potreba da se bude najbolji u svemu, verovanje da će ih porodica i prijatelji voleti samo ako su jako uspešni, strah od odrastanja, posebno u sferi seksualnosti, duboki osećaj nemanja kontrole nad svojim životom, za #kakosi objašnjava psihoterapeut Marija Stojković.

Kako kaže, često se viđa i loša komunikacija u porodici, posebno kod dece ukoliko roditelji nesvesno šalju poruke da neuspeh nije opcija ili ne odobravaju samostalnost dece.

Stojković dodaje da se poremećaji ishrane pominju još u 19. veku, ali da nema sumnje da savremeni standardi lepote dovode do nesvesnog psihološkog pritiska da se osoba mora uklopiti i prilagoditi tim standardima ponekada i po cenu sopstvenog zdravlja.

Poremećaje karakteriše intenzivan strah od debljanja i poremećena telesna shema, kaže Marija i objašnjava da "ove osobe doživljavaju sebe kao 'debele' i kada su realno pothranjene".

"To znači da na nekom nivou osoba izobličava i iskrivljuje realnost. Poremećaji ishrane su praćeni poremećajima raspoloženja, percepcije, razumevanja fizičkih i emocionalnih signala koji dolaze iznutra ali i od drugih ljudi i poremećaja obrazaca ponašanja vezanih za ishranu. Najčešći poremećaji ishrane su anoreksija nervoza i bulimija nervoza", naglašava.

Okidač za pojavu poremećaja u ishrani kod mladih dešava se zbog njihove nespremnosti da uđu u odraslo doba sa svim onim što ono nosi, a posebno sa razvojem odrasle seksualnosti.

Ipak, napominje, u najvećem broju slučajeva postoji određeni stepen disfunkcionalnosti u porodičnim odnosima, pa ponekad povod za razvijanje poremećaja ishrane može biti i zadirkivanje i ruganje od strane vršnjka, problemi u školi ili gubitak bliske i značajne osobe.

U prošlosti anoreksija je bila tipičan poremećaj kod žena, baš kao i bulimija. Međutim, danas se javlja porast poremećaja ishrane i kod mladih muškaraca.

Osobe muškog pola sve su više opterećene svojim telima i svojim fizičkim izgledom, pa se sve više izgladnjuju i izlažu ekstremnim fizičkim aktivnostima, često uz upotrebu steroidnih preparata. Pretpostavlja se da je uzrok ovome pritisak društveno promovisane i nametnute slike idealnog muškog tela.

"Poremećaji u ishrani izazvani psihičkim faktorima su češći među osobama ženskog pola. Najčešće se navodi da 1 do 2 odsto adolescentkinja i mladih žena u razvijenim zemljama oboleva od anoreksije ili bulimije nervoze. Ovo su izuzetno teški pormećaji i stopa smrtnosti kod njih ide i do 18 odsto" navodi za #kakosi Marija Stojković i dodaje da je 'anoreksija nešto učestalija u ranijem dobu, dok se bulimija javlja obično javlja kasnije. Poremećaji ishrane se mogu javiti i pre puberteta, a smatra se da su ozbiljniji oni koji se jave ranije".

Foto:shutterstock/NDAB Creativity
Foto:shutterstock/NDAB Creativity

Hranu često uzimamo zdravo za gotovo iako nam je neophodna za život. Ipak, ljudi su danas u prilično konfliktnoj situaciji kada razmišljaju o hrani.

Sa jedne strane bombardovani su informacijama o tome šta je dobro za zdravlje a šta ne.

Sa druge strane, današni, ubrzani način života ne dozvljava da se obroci pripremaju natenane i konzumiraju u atmosferi opuštenosti i zadovoljstva.

Mnogima ni ekonomske prilike ne dozvoljavaju da se zaista zdravo hrane.

Bulimija

Bulimija je čest poremećaj u adolescenciji i mladom odraslom dobu, i javlja se tri puta ćešće kod osoba ženskog pola. Prosečan uzrast javljanja bolesti je oko 18. godine. Uzroci su različiti, biološke, socijalne i psihološke prirode.

Za razliku od pacijenata sa anoreksijom, osobe sa bulimijom su najčešće normalne ili čak povećane telesne težine.

Karakteriše se epizodama preteranog, nekontrolisanog prejedanja, u samoći i tajnosti, nakon čega (da bi se suprostavile gojenju) se izaziva povraćanje. Izuzetno su jaka osećanja krivice i stida. Na psihološkom planu ove osobe imaju patološki strah od gojaznosti, teškoće sa samopoštovanjem i kontrolom impulsa.

Često je izbegavanje jela van kuće ili u društvu, a ukoliko dođe do jela u društvu ili negde van kuće, ove osobe odmah nakon obroka žure u toalet, gde se zadržavaju dugo. Bulimija, kao i anoreksija uglavnom ima hroničan tok.

Kako kaže Marija Stojković, "može se desiti da preopterećenost hranom predstavlja način na koji osoba komunicira da nešto nije u redu u njenom unutrašnjem svetu i da pokušava da to reši kroz preokupiranost hranom".

"Često je u pozadini depresivnost, nisko samopoštovanje, ljutnja, anksioznost, a kod poremećaja ishrane javljaju se i socijalno povlačenje, teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, osećanje krivice posle jela, doživljaj neefikasnosti", naglašava ona.

"Prvi pokazatelji su preokupiranost merenjem kalorija, nezadovoljstvo fizičkim izgledom koje nema realnu osnovu, učestalo izbegavanje da se jede u društvu (čak i porodice), promene raspoloženja. Poremećaj je jasan kada je gubitak telesne težine jasan, a osoba i dalje smatra da je debela. Ove osobe opsesivno vode računa o kalorijama u hrani, broje kalorije koje su pojeli, računaju koliko fizičke aktivnosti je potrebno da bi se te iste kalorije sagorele", navodi Stojković.

Osoba koja pati od poremećaja ishrane ne može sama da se bori sa ovim problemom, te joj je neophodna podrška, posvećenost i strpljenje okoline.

"Prognoza za poremećaje ishrane zavisi od dužine njihovog trajanja, pa je najvažnije na vreme postaviti dijagnozu i što pre započeti lečenje", kaže Stojković.

A posledice mogu da budu zaista ozbiljne.

Iscrpljenost i oštećenje organa i telesnih sistema, poremećaji u metabolizmu i imunom sistemu, atrofija mišića, oštećenje bubrega, digestivnog trakta, čir na želucu, erozija zuba, aritmija, srčani zastoj, upala jednjaka, konstipacija, zapaljenje pankreasa, depresija, suicidalnost... zovu na uzbunu.

Poremećaji ishrane povezani sa stresom mogu biti blagi ili umereni, kratkotrajni, prolazni, vezani za životne krize i situacije koje izazivaju psihički stress, pa je tako situacija pandemije pogodno tlo na kojem se mogu razviti i održati razni poremećaji ishrane.

Ankete sprovođene tokom pandemije ukazuju da je veliki broj ljudi dobio na telesnoj težini, da se jede više nego ranije i da se hrana koristi i kao način dostizanja zadovoljstva ili smirivanja anksioznosti.

Takođe, povećan je i unos alkohola.

"S obzirom da pandemija dugo traje neminovno je da se kod nekih ljudi javi poremećaj jer su im ustaljene životne navike poremećene a nema puno mogućnosti da se ovo na neki način kompenzuje. Mislim da su mnogi primetili da hranu koriste i kao psihološka uteha", kaže Marija Stojković za #kakosi.

Piše: Sanja Ćulibrk

Pridružite se zajednici #kakosi na Viberu