Razmišljam o ostavci

Srbija u ovom trenutku sigurno ima većih problema od Haga, ali je završetak te priče preduslov da bismo mogli da rešavamo neka druga i teža pitanja. Od toga u velikoj meri zavisi i rešavanje pitanja Kosmeta, državne zajednice i evropske integracije, izjavio je u razgovoru za Glas Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava SCG, i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom.

Da li se pregovara sa Ratkom Mladićem?
- Ne, ne pregovara se, niti bilo ko u ovom trenutku ima neke informacije gde se on uopšte skriva, u protivnom, već bi bio uhapšen. Bilo je više akcija provera proteklih godinu dana. Poslednja je bila u novembru i to na osnovu dojave koju smo dobili od predstavnika međunarodne zajednice. Nažalost ta informacija se pokazala kao netačna.

Zbog čega onda ovoliko priče u medijima?
- Karli del Ponte je, bar, kako je ona meni saopštila, rečeno da će Mladić za dva meseca biti u Hagu. Sada ističu dva meseca od te njene posete. Tu je i hapšenje Gotovine, pa njena poseta Beogradu u decembru, negativan izveštaj SB-u, najava Labusa da bi pregovori sa EU mogli da budu prekinuti. Sve to je aktuelizovalo ovo pitanje, pa je navodno samo pitanje trenutka kada će Mladić biti izručen. Mi nažalost još nemamo nikakvih opipljivih informacija, koje bi mogle da ukažu da će se to dogoditi. Zato je vrlo neodgovorno davati bilo kakve rokove jer nemamo na osnovu čega to da činimo.

Verujete li da će Mladić biti u Hagu 2006?
- Ne mogu da dam ni pozitivan, niti negativan odgovor. Ja samo mogu da izrazim očekivanje da će se to dogoditi i da ukažem da smo mi u velikom problemu, ako do toga ne dođe. Prvo što pregovori sa EU mogu da budu prekinuti, što to može da se odrazi i na pregovore o budućem statusu Kosova, kao i na budućnost državne zajednice.

I kad se reši problem s Mladićem, šta onda?
- Sada se sve češće i Karadžić pojavljuje kao naš problem. Ako rešimo problem Mladića i pokažemo potpunu spremnost da izvršavamo sve obaveze, onda će nam se verovati kada za neke optuženike kažemo da nisu na našoj teritoriji. Međutim, da bismo vratili poverenje moramo imati transparentan odnos prema Tribunalu i ne davati nikakva obećanja, posebno nerealna. Ako već nešto ne možemo da učinimo.

Vi ste jedini funkcioner koji je posle oktobarskih promena ostao na funkciji, u čemu je tajna vašeg uspeha?
- Ne znam da li je to neki uspeh, mislim da je to više splet okolnosti, a delimično i rezultat rada i aktivnosti koje sam imao na mestu ministra za ljudska i manjinska prava. Ja taj rezultat ne mogu da vrednujem, ali znam da sam dao sebe na ovom poslu, nekada sa više, nekada sa manje uspeha.

Svojevremeno ste govorili da je vaše mesto izmišljeno, u međuvremenu ste od njega napravili brend, šta sad kažete?
- Da, tačno je da je mesto izmišljeno. Đinđić je svojevremeno napravio tajni dogovor sa Ugljaninom i umesto da ja budem poslanik u tadašnjem saveznom parlamentu, on je to mesto dao Ugljaninovoj stranci. Tako sam ja 15 minuta pred sednicu skupštine ostao bez mandata, iako sam bio formalno u sastavu DOS-a. I onda je trebalo da na neki način budem kompenzovan. Zato mislim, iako mi to niko nije rekao, da je to mesto izmišljeno za mene. Ali, ja nisam pristao da budem ničiji fikus ili paravan i mislim da sam sa ljudima koji ovde rade napravio respektabilnu instituciju i nezaobilaznu adresu svih međunarodnih činilaca.

Najteži zadatak bio je...
- Ovo je posao gde nema lakih i prijatnih zadataka. Mi obično radimo neprijatni i najteži deo. Bavimo se Tribunalom, ratnim zločinima, transferom osuđenih lica, manjinskim pravima, jugom Srbije, ... I tu nema ničeg što je za slikanje i ubiranje političkih poena. Ovaj posao nikome ne bih poželeo jer šta god da radite uvek ćete se nekom zameriti i uvek ste krivi. Ako radite na jugu Srbije zameriće vam ili Srbi ili Albanci. U Briselu govorim o naporima da se stabilizuju prilike u Vojvodini, onda mi zameraju Mađari, radim ovo s Hagom, a u Srbiji ima dobar deo ljudi koji to osuđuje. Ovo je jedan rudnik iz kojeg možete da izađete samo sa posledicama.

Jeste li nekada pomišljali da podnesete ostavku i kada ste bili najbliži toj odluci?
- Da vrlo često, a moram da priznam da o tome razmišljam i ovih dana jer dok ja obavljam najteže poslove, Republička vlada smenjuje moje ljude u Sandžaku i na ta mesta postavlja Ugljaninove kadrove. Ministar Stojković mi je u oči rekao da se neće rukovoditi stranačkim kriterijumom, a onda smeni upravnika zatvora, koga je moja stranka postavila i dovede Ugljaninovog prvog saradnika, koji je optužen za najteža krivična dela u Novom Pazaru. I to nastavljaju da rade, u Centru za socijalni rad Lalović je dekretom smenio mog čoveka i postavio Ugljaninovog. Zato sada razmišljam da podnesem ostavku, pa onda neka vlada šalje Ugljanina da razgovara s Karlom del Ponte i rešava pitanje juga Srbije, problem sa Mađarima u Vojvodini. Verovatno će biti uspešniji od mene.

Da li biste pristali na sastanak oči u oči s Ugljaninom?
- Taj čovek je hteo da me ubije i spremao je ljude za to. Ja to znam imam zvanične podatke od nadležnih službi ovde i onih u Sarajevu. Ali, politika ne trpi emocije, i ako bih ja sve to sveo na lični teren naravno da bih voleo da ga nikad ne sretnem. Međutim, ja nemam pravo na lični odnos ako je u pitanju neko opšte dobro.

Vaš najveći politički rizik?
- Prihvatanje mesta predsednika Nacionalnog saveta za saradnju s Tribunalom.

Koliko je bilo teško balansirati između Beograda i Sandžaka?
- To je možda i najteži deo posla. Ja moram da vodim računa i o sledećim izborima, a moja izborna baza su opštine u Sandžaku i eventualno neka mesta u Srbiji gde žive Bošnjaci. Pa s jedne strane moram da se borim za naklonost tih birača, ali mi je važno i kako će javnost u Srbiji oceniti to što radim. I ponekad dobijem na mostu, a izgubim na ćupriji. Tako sam posle rasprave u Evropskom parlamentu oko Mađara ovde dobio sve pohvale, ali je u Sandžaku to imalo negativan odjek jer smatraju da sam suviše prosrpski nastupao.

Kajete li se što ste ušli u politiku i što se ne bavite medicinom?
- Kada bih ponovo birao mislim da nikada ne bih izabrao ovaj posao, i nikom svom ne bih savetovao da se u ovakvoj situaciji bavi politikom. Po logici stvari, čim se bavite politikom, vi ste u startu lažov, prevarant, čovek koji je sklon svemu, tako da je to jedna donkihotovska borba.