„Čarobnu formulu” tek valja skrojiti

Može li Sporazum o razmeni tekstilnih proizvoda sa Evropskom unijom iznedriti rezultate kojima bi se opravdao atribut “istorijski”, kojim ga je nagradio ministar Milan Parivodić odmah po njegovom potpisivanju 21. decembra 2004. u Briselu. Krije li se u njemu “čarobni štapić” za oživljavanje posustalog srpskog tekstila, koji je u haotičnom raspadu zemlje, najpre, izgubio domaće tržište, da bi sankcijama bio izguran i iz trgovine sa SAD i EU.

Industrijskoj grani, koja je zapošljavala oko 150 hiljada ljudi i pravila godišnje izvozne poslove vredne milijardu dolara, preostala su jedino velika očekivanja. Ta očekivanja ne počivaju na prošlogodišnjem izvoznom rezultatu (119,4 miliona evra u EU), već na činjenici da je evropsko tržište i ranije, a i sada, gutalo više od 70 procenata izvoza domaće tekstilne industrije i da se, zaslugom ovog sporazuma, potpuno otvorilo za naš tekstil.

Optimisti smatraju da bi se, pošto je EU ukinula kvote i uvozne dažbine, srpski tekstilci već za tri-četiri godine mogli vratiti na nivo iz 1989. kada su na izvozu zaradili oko milijardu dolara. NJihovim procenama ide u prilog i podatak da su ranije odobravane kvote pokrivane tromesečnom proizvodnjom, dok se tokom preostalog dela godine izvozilo pod teretom zaštitnih carina. Sada toga više neće biti i srpski izvoznici će moći da koriste sve pogodnosti koje su bile na raspolaganju direktnim konkurentima.

Da li se od Sporazum o tekstilu očekuje previše, ako se zna da je “Rudnik”, koji je zapošljavao 4.000 radnika i izvozio 90 odsto proizvodnje, češće u štrajkovima nego u pogonu, da za kupovinu ivanjičkog “Javora”, nekada prestižnog izvoznika na američko tržište, nije bilo zainteresovanih, da je broj zaposlenih u “Kluzu” sveden sa nekadašnjih 7.500 na 3.300, a uposlena tek trećina kapaciteta i da su “Jumko” potresali radnički protesti? Stoga je i među tekstilcima više onih koji su oprezni optimisti. Odmah po potpisivanju sporazuma, Aleksandar Petrović iz novosadskog “Noviteta” procenio je da se otvaraju vrata povećanom izvozu. Po njegovim rečima, veliki evropski trgovci - kvotama primorani da pantalone nabavljaju u jednoj, a sakoe u drugoj zemlji - sada će moći da nabavke kompletiraju na jednom mestu. On se ipak plaši da bi stvarni rezultati mogli da budu manji od značaja koji se pridaje ovom sporazumu i očekivanja javnosti.

Predsednik Upravnog odbora bečejskog “Trikoteksa” Čedomir Plavšić pokazao je još veće rezerve. Smatra da je na dobitku samo EU - sporazum je recipročan i predviđa ustupke obe strane - kojoj smo poklonili naše tržište. Mi nemamo snage za jači izvoz u Evropu, jer nam je tehnologija prevaziđena (oprema je stara između 10 i 30 godina).

Međutim, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus veruje da će otvaranje tržišta EU za srpski tekstil doprineti povećanju zainteresovanosti stranih investitora, uz čija bi se ulaganja mogao podići tehnološki nivo naših fabrika. Biljana Presnal iz DŽefersonovog instituta, koji se bavio problematikom oživljavanja tekstilne industrije u tranzicionim zemljama, kaže da je apatija bila svuda prisutna. Prostora za oporavak ipak ima, jer se proizvodnja seli ka onim zemljama koje uz niže troškove imaju i tradiciju. Prosečna plata tekstilnog radnika u Srbije je oko 50 evra, dok Vijetnamac radi za 120 evra mesečno, ali je četiri puta produktivniji. Šansa je očigledno u podizanju produktivnosti. Na tom planu drugi već imaju početnu prednost. Neka istraživanja govore da društveni sektor srpskog tekstila šije jednu košulju za 1,5 evro, a privatni za evro i 25 centi. To je jeftinije od mađarskog proizvođača (2,8 evra), ali i skuplje od Ukrajinaca (95 evropskih centi).

Opšta je procena da je utakmica sa Kinezima, Indijcima, Pakistancima i Vijetnamcima u proizvodnji lake konfekcije izgubljena. Teren za nadmetanje predstavlja teška i poluteška konfekcija, gde još uvek imamo neku prednost. Međutim, moramo biti svesni da nju možemo očuvati samo ubrzanim podizanjem produktivnosti, a ne treniranjem vlastite “dovitljivosti”, poput pomalo zaboravljene podvale sa prepakovanim uvoznim šećerom. Direktor za tekstil u Evropskoj komisiji Pol Vandoren je krajnje jasan: “Sporazum sadrži niz odredbi, koje moraju garantovati da će se ova promena u režimu sprovesti glatko”!