Uhvaceni na delu

Laz se u toj meri smatra negativnom drustvenom pojavom da je cesto i upotreba same te reci nepristojna, tako da se iz razloga uljudnosti kaze: "ne govori istinu" i tako nastoji ublaziti negativna konotacija. NIN-ova redovna telefonska anketa se ovog meseca bavi fenomenom lazi. Na pitanje "da li se danas laze manje ili vise nego pre", 34,5 odsto anketiranih odgovara da je danas vise lazi, naspram skromnih devet odsto onih koji misle da smo prosli kroz katarzu te da sada manje lazemo. Ipak, najvise je realista koji zakljucuju da se laze - isto, i danas kao i ranije (55,5 odsto).

Na isto pitanje iz NIN-ove ankete obavljene novembra 1998. godine odgovori su bili radikalno drugaciji. Tada je 74,5 odsto anketiranih izjavilo da se vise laze, 11 odsto da se manje laze i tek 13,5 odsto da je laz konstantna u vremenu i prostoru.

Dobar, los, zao

Podsetimo se, 1998. godina je doba zloglasnog Zakona o informisanju, pretnji bombardovanjem zbog Kosova, svakodnevnih tortura saopstenjima JUL-a... Vreme opste hipokrizije. Kao sto je Herbert Spenser, klasik sociologije, svojevremeno tvrdio da je zlo konstantno i da samo menja oblik, tako se i sada moze videti da je laz vrlo postojana kategorija. Oko 90 odsto anketiranih, i danas i pre cetiri godine, misle da lazi ima isto ili vise nego ranije. Danas je samo struktura drugacija - vise je nihilista, onih bez nade da ce biti bolje, onih koji su se pomirili da je sve zapravo isto (samo njega nema).

Da je u poslednjih nekoliko godina doslo do bitnih promena u vrednostima kod Srba potvrdjuje vise od polovine anketiranih (56 odsto), dok 41 odsto misli da promena nema. Pravac ovih promena (kao i odsustva promena) nije u ocima anketiranih pozitivan. Pitanje "da li su Srbi postali bolji ili losiji ljudi u poslednjih nekoliko godina" potvrdjuje negativnu introspekciju vecine gradjana Srbije - 56 odsto misli da su Srbi losiji, dok samo 27 odsto nalazi pozitivne uticaje "celicenja". Da su ostali isti (ma sta to znacilo) tvrdi osam odsto ispitanika.

Pa ipak, iako okruzeni lazima, gradjani kao osobine koje najvise cene kod coveka najcesce navode postenje (43 odsto), iskrenost (38 odsto) i dobrotu (pet odsto). U osnovi svake od ovih osobina lezi odsustvo lazi.

Iskusenja profesije

Odvajanje etike od politike je i u teoriji i u praksi dominantna tendencija poslednjih nekoliko vekova. Ovo stanoviste politickog realizama je izrazenije u dobima kriza. Sklonost politicara da volji za moc zrtvuju sve ostalo, nije ostala neprimecena ni u NIN-ovoj anketi. Na pitanje "u kojoj profesiji se najvise laze" vise od dve trecine gradjana Srbije (71 odsto) kaze da su politicari najskloniji lazima, za njima slede (na pristojnoj udaljenosti) lekari (sest odsto), pa zatim novinari (tri i po odsto), privrednici, trgovci i pravnici (po dva i po odsto). Interesantno je zapaziti da gornji deo tabele popunjavaju profesije koje su vezane za javni zivot, dok su u donjem delu profesije koje su vise u privatnom sektoru. Pre cetiri godine na isto pitanje u NIN-ovoj anketi ostrica kritike je bila znatno manje usmerena ka politicarima - tada je tek 40 odsto anketiranih izdvojilo ovu profesiju, na drugom mestu su bili trgovci (14 odsto), a na trecem novinari (11 odsto).

U direktnom suocavanju politicara i novinara kao vecitih konkurenata u disciplini laganja politicari su dokazali svoju nadmoc. Cak 51 odsto anketiranih tvrdi da politicari vise lazu naspram tri i po odsto onih koji misle da su novinari u tome vestiji. Medjutim, cak 42 odsto anketiranih i ovog puta ispoljava realizam i konstatuje da podjednako lazu.

Da nasi ispitanici umeju da budu i sasvim konkretni dokazuje pitanje - "da li ste skoro 'uhvatili' neku javnu licnost u lazi". Skoro polovina anketiranih (44 odsto) navela je ime neke javne licnosti koja je, po njima, izjavila nesto sto nije istina. Na listi "uhvacenih" u lazi nalaze se: Zoran Djindjic (7,5 odsto), Vojislav Kostunica (6,5 odsto), Vojislav Seselj (2,5 odsto), Nebojsa Pavkovic (2,5 odsto) i Dusko Mihajlovic (2 odsto), dok ostali navedeni imaju ispod dva odsto.

Prisluskivanje i upad

Dvojica najistaknutijih aktera srbijanske politicke scene Zoran Djindjic i Vojislav Kostunica su u samom vrhu ove neslavne liste. Dok je za premijera to sasvim ocekivano, s obzirom na prirodu funkcije i razlicitost politickih interesa u Srbiji, za Vojislava Kostunicu je to, ipak, mnogo losiji pokazatelj. Osobine njegove funkcije, koja je vecim delom protokolarna, i dosadasnja slika u javnosti koja je inaugurisana sloganom "Ko uvek sme da vas pogleda u oci" i onim cuvenim "Dajem rec..." veoma su ugrozene ovim zapazanjima javnosti da predsednik vise ne govori istinu.

Afera vezana za generala Pavkovica je sasvim sigurno doprinela ovom srozavanju ugleda predsednika Kostunice. Gradjanima Srbije postavili smo sustinsko pitanje vezano za ove dogadjaje: "General Pavkovic je nedavno izjavio da su predsednik Kostunica i njegovi savetnici trazili od vojske upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Kostunica je ovo demantovao. Ko od njih govori istinu - Pavkovic ili Kostunica?" Nesto manje od polovine anketiranih (48,5 odsto) se stavilo na stranu Kostunice, a jedna cetvrtina je svoje poverenje poklonila generalu Pavkovicu (24 odsto). Da obojica lazu izjavilo je 7,5 odsto i da obojica govore istinu jos jedan odsto anketiranih.

Anketirani komercijalista iz Beograda veruje Kostunici jer "Pavkovic pokusava da se uhvati za slamku spasa". Zdravstvena radnica u penziji iz Beograda slicno misli, ali je vise fascinirana karakternim osobinama predsednika: "Kostunica je divan, miran covek i on ne laze. Takvog necemo naci." S druge strane, oni koji poklanjaju poverenje Pavkovicu imaju argumente vezane za ratnicku proslost generala: "On je heroj i sigurno ne bi izmislio takvu stvar", govori Branko Medenica, vozac u penziji iz Nemenikuca, kod Beograda ili kako kaze radnica iz Novog Sada: "On je jedan od najboljih Srba, spasio je mnogo mladih ljudi."

S druge strane, ni premijer Djindjic nije ostao neokrznut ovom aferom. Njegovoj izjavi da nije bilo prisluskivanja predsednika Kostunice je poverovalo tek 16 odsto anketiranih, dok je cak 68 odsto izrazilo sumnju.

Neslavni sampioni

Na pitanje da nabroje do tri politicara koji najvise lazu, anketirani su u prvi plan izbacili Zorana Djindjica (47 odsto). Negativna slika u javnosti o aktuelnom premijeru ima decenijski kontinuitet i to se sasvim jasno odrazilo na ovoj listi. Sporost sprovodjenja reformi i velika ocekivanja od DOS-ove vlasti su ucinili da se ova negativna tendencija produzi i do danasnjih dana. Na drugom mestu je Vojislav Seselj (24 odsto). Za njima slede Vladan Batic (15 odsto), Vuk Draskovic (9 odsto), Vojislav Kostunica (6 odsto), Velimir Ilic (6 odsto), Dusko Mihajlovic (5 odsto), Ceda Jovanovic (4 odsto) i Bozidar Djelic (3,5 odsto). Ostali akteri su imali ispod dva odsto glasova.

Na listi politicara koji najmanje lazu na prvom mestu se nalazi Vojislav Kostunica (42 odsto), a na drugom mestu je njegov takmac u predstojecoj trci za izbor predsednika Srbije - Miroljub Labus (23 odsto). Neocekivano, trece mesto, s obzirom na nepopularnu funkciju ministra finansija, zauzeo je Bozidar Djelic (8,5 odsto), koji ovim pokazuje kako treba da radi svaki moderan politicar. Slede Zoran Djindjic (5,5 odsto), Vojislav Seselj (5 odsto), Goran Svilanovic (3 odsto), Dragoljub Micunovic i Mladjan Dinkic (po 2,5 odsto).

Zlopamtila

Pitanje "koja je najveca laz koju ste do sada culi od politicara" pokazuje ono sto gradjanstvo najvise boli. Pre svega to je nedostatak perspektive, koji je izrazen u obecanju da ce biti bolje (19,5 odsto). Na drugom mestu je laz o velikim platama (8 odsto), a na trecem o investicijama (5 odsto). Slede neispunjena obecanja o zastiti Srba (4 odsto), nepriznavanju Haskog suda (3,5 odsto) i sprecavanju kriminala (2,5 odsto). Anketirani gradjani pamte mnoge bisere. Tako, turisticki prevodilac iz Raznja kaze: "Draskovic je obecao plate od 1 000 maraka." Takodje, pamte se Seseljeve granice Karlovac-Karlobag-Virovitica (stolar iz mesta Skupljen kod Vladimirovaca). Instruktor voznje iz Petrovca na Mlavi nije poverovao Slobodanu Milosevicu da je njegov sin Marko nosio gajbe, a saobracajni tehnicar iz Bajine Baste da smo pobedili NATO.

Pravi test za istinoljupce je bilo pitanje: "Da li je u redu da politicari lazu ukoliko je to u nacionalnom interesu". Vise od jedne trecine anketiranih (37,5 odsto) opravdava laz u nacionalnom interesu, a skoro dve trecine (61 odsto) principijelno je protiv takvih manipulacija politicara, smatrajuci istinu najvaznijom. "Ako je u pitanju drzava, sve moze", govori poljoprivrednik iz Zaklopace. S druge strane, Dragoljub Radovanovic, masinbravar iz Arnajeva kaze: "Nikada se ne laze u nacionalnom vec u licnom interesu."

Paradoksalno, lagati je ljudski i razumljivo, jer je tako manje bolno suocavanje sa neprijatnom stvarnoscu kojom obiluje nase drustvo. Znaju i gradjani Srbije da se ne mogu svi ljudi lagati sve vreme, ali i ne ocekuju previse, pomirili su se sa sudbinom, znaju s kim imaju posla.

NIN-ova telefonska anketa

Istrazivacki centar NIN-a je u subotu 10. avgusta 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i visestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovnistvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.

Odbijenih kontakata u ovoj anketi bilo je 169, sto je uobicajeni nivo, koji govori da nije bio izrazen strah od teme ankete. Anketarsku ekipu su cinili: Ana Paunovic, Ana Radojicic, Biljana Lazarevic, Bojana Bogojevic, Danijela Petrovic, Emilija Petkovic, Ivana Lazarevic, Snezana Randjelovic, Stevan Smoljanic, Tanja Nikolic i Vesna Vukotic. Koordinator istrazivanja je bio Jasmin Kovacevic.