Najteži dani "generala Armagedona": Ima tri opcije, jedna je i nuklearni udar

Novi zapovednik ruskih oružanih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin rekao je u nedavno datom intervjuu da se "najteže odluke ne mogu isključiti, govoreći o situaciji u region Herson, gde su Rusi preko lokalnih vlasti najavili evakuaciju civila s desne obale Dnjepra.

Situacija u region je teška, a snabdevanje preko dnjeparskih mostova zaustavljeno je zbog ukrajinskih raketnih napada, priznao je Surovikin.

Dan nakon ove izjave ruski lider Vladimir Putin proglasio je "ratno stanje" u okupiranom regionu, što između ostalog, omogućava prisilno iseljavanje lokalnog stanovništva. Sada se otvara najvažnije pitanje u ovom trenutku u ratu u Ukrajini, a to je kakve "teške odluke" rusko zapovedništvo može da donese s obzirom na položaj njihove vojske na tom području.

Kako prenosi Jutarnji list, “general Armagedon” pred soibom ima trei opcije.

Prva opcija bilo bi povlačenje na istočnu obalu Dnjepra. S vojne tačke gledišta, to bi bila najlogičnija odluka s obzirom na to da nije moguće promeniti odnos snaga na desnoj obali Dnjepra. Ruska grupacija neće moći da napreduje prema Nikolajevu i Odesi u dogledno vreme pa stoga nema smisla ostati u poluokruženju, a borbeno spremne jedinice s mostobrana u Hersonu mogle bi se koristiti za odbranu leve obale i prilaza Krimu, koji su, s vojnog gledišta, mnogo važniji od mostobrana.

Međutim, takvu odluku koči politika jer Herson je jedino regionalno središte koje su Rusi uspeli da osvoje od početka invazije, a nakon aneksije istoka i juga Ukrajine postao je prestonica jedne od "novih regije Ruske Federacije". Osim toga, očigledno je da je, barem do kraja leta, među glavnim ciljevima ovog rata za Kremlj bilo zauzimanje Odese, što je sada apsolutno nerealno. U ovim okolnostima, sve ukazuje na to da je upravo evakuacija, s političke tačke gledišta, ona "teška odluka" koju je najavio general Surovikin. I to najpre proruskih stanovnika Hersona, a potom i trupa, s desne obale na istok, smatra portal Meduza u geostrateškoj analizi.

Drugi scenario je stvaranje "tvrđave Herson" i ulične borbe. Odbranom "hersonske tvrđave" rešio bi se glavni politički problem kakvo je predaja regionalne prestonice, a i marionetski "šef regije" Volodimir Saldo takođe je govorio o tome da Herson treba da postane "tvrđava". Ali takva je odluka problematična s vojnog gledišta jer snabdevanje preko reke pod vatrom ukrajinske artiljerije biće još teže, ako ne i nemoguće. Osim toga, do sada je rusko zapovedništvo radije evakuisalo trupe iz područja gde se nisu mogli pravilno snabdeti - iz okoline Kijeva, sa Zmijskog ostrva i sa severa Harkivskog regiona - umesto da se njihovi vojnici bore u opkoljenim "tvrđavama" do poslednjeg čoveka.

I konačno, postoji i najgora opcija - nuklearni udar. To je najpre nagovestio Nikolaj Mitrohin, antiputinovski istoričar koji živi i radi u Nemačkoj. Sada to više ne odbacuju ni stručnjaci koji istražuju verovatnu doktrinu upotrebe nestrateškog nuklearnog oružja od ruskog zapovedništva.

Naime, najveći deo oslobođene regije Herson je retko naseljeno područje na kom se sada nalaze hiljade ripadnika ukrajinskog vojnog osoblja. Teoretski, upravo takvo područje može biti odabrano za demonstracioni nuklearni udar, s ciljem ili da se poveća eskalacija do granice koju neprijatelj (Ukrajina i Zapad) sebi ne može da priušti ili da se prisili taj neprijatelj da deeskalira sukob pod prihvatljivim uslovima za Kremlj. Pripreme za takav udar zahtevaju evakuaciju stanovništva kako bi se izbegle "kolateralne žrtve".

Ali, vrlo je malo verovatno da je Surovikin mislio upravo na to kada je spominjao "tešku odluku". Nuklearni udar ne obećava nikakvu vojnu korist i izrazito je opasan u političkom smislu, pa Zapad, umesto deeskalacije, može eskalirati, na primer, snažnim udarima konvencionalnim oružjem na rusku vojsku u Ukrajini.