Nema nama EU ni za još 10 godina, tako piše; Stavljeni smo u isti koš kao Ukrajina, Moldavija i Gruzija

Ona je takođe rekla i da ju je zabrinulo to što se u "isti koš" stavljaju države Zapadnog Balkana i istočnog partenrstva, čiji su deo Ukrajina, Moldavija, Gruzija, kao i zemlje mediteranskog partnerstva, odnosno zemlje Severne Afrike.

Ona smatra da bi Srbija trebalo da se pridruži sankcijama Rusiji, pod uslovom da EU u svojim stateškim odgovorima, kada je reč o energentima, ima u vidu i države kandidate, pa i Srbiju, te da u slučaju slučaju da se i Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, dobije satisfakciju od EU.

"Ako delimo istu kuću, iste vrednosti, onda snosimo iste posledice, a kažnjavanje Rusije za ovakvo ponašenje u međunarodnim odnsima košta i one koji sankcije sprovode", rekla je Dragojlović za Tanjug.

Kada je reč o "Strateškom kompasu", dokumentu koji treba da odredi strateški pravac odbrambene i bezbednosne politiku EU u narednih deset godina, Dragojlović konstatuje da EU razmišlja o svom angažovanju na Pacifiku, razmatra strateška partnerstva sa Japanom, a da prethodno nije dovršila transformativne procese na Zapadnom Balkanu koji inače definiše kao nestabilan region.

"Ako u svom neposrednom dvorištu niste uspeli da usadite vrednosti, da transformišete ta društva na bazi tih vrednosti i da ih uvedete u svoje članstvo, pitanje je kako će se vrednosti sistem EU odraziti i na njen stateški koncept", navodi Dragojlović.

Ona dodaje da je strateški koncept dopuna stategija bezbednosti EU i, praktično, samo baca novo svetlo na trenutni bezbednosni odnos snaga u svetu, na trenutno okruženje u kojema EU želi da postane globalni akter.

Ukazuje i da su se stvari promenile od usvajanja prethodne stragije bezbednosti, a novi dokument daje nekakve obrise toga šta bi u narednih pet do 10 godina Srbija trebalo da radi kako bi pojačala svoje kapacitete u onim oblastima koje su važne za zaštitu vitalnih bezbednostnih interesa, ali i ekonomskih intesa EU i njenih gradjana.

“U njemu se pominje Zapadni Balkan, ali u delu gde se pominje istočno i mediteransko partenrstvo i neka druga partnerstva po svetu, koje EU planira da razvija. Pominje se i to da je EU vrlo zahvalna državama Zapadnog Balkana na doprinosu civilnim misijama EU u svetu, od kojih je Srbija najveći contributor, što je dobro”, rekla je Dragojlović.

Kada je reč o usklađivanju spoljne politike Srbije, sa EU, Dragojlović ocenjuje da bi naša zemlja trebalo da bude na strani Unije, čiji smo pridruženi član, i da Srbija, bez obzira na to što nema formalnih preduslova za dodatne pritiske na nju, treba da uskladi svoju spoljnu politku sa spoljno-političkim odlukama i akcijama EU.

To je, kako kaže, stvar vrednosnog opredeljenja. Konstatuje i da je teško balansirati evropske vrednosti sa ekonomskim interesima, što i sama EU u juče usvojenom dokumentu kaže, ali je, navodi, u tome veština politike, koja treba da dovede do toga da se nađe najbolji mogući balans, važan u ovako kriznim vremenima.

Sa druge strane, krizne situacije i ovakvo bezbednosno okruženje i razvoj događaja, dodaje ona, pred EU stavlja dilemu kako da se i ona sama stateški opredeli, da obezbedi svojim građanima ekonomski prosperitet i normalan život, uključujući energente od kojih je potpuno zavisna od Rusije, a kako da reaguje na potpuno nedopustivo kršenje međunarodnog prava i svih medjunarodnih normi za koje se EU i njene države članice zalažu.